INTERVJU Igor Sakač: Bitno je da se prepoznaš u sredini u kojoj živiš, ovde se to ne dozvoljava

Autor: Aleksandra Nikodijević

Info

25.08.2023.

10:14 > 11:28

"Bitno je da se prepoznaš u sredini u kojoj živiš, a ova sredina ti to ne dozvoljava", kaže u intervjuu za 021.rs muzičar Igor Sakač.

INTERVJU Igor Sakač: Bitno je da se prepoznaš u sredini u kojoj živiš, ovde se to ne dozvoljava

Foto: 021.rs

Novosadski kantautor i gitarista nedavno je izdao debi album "Introducing Igor Sakach" kombinujući različite žanrove koji se temelje na zvucima popa i roka. Album je izdao za "MAGNETIX Records".

Igor je priznanje na domaćoj sceni stekao kao član nekoliko afirmisanih rok sastava, među kojima se izdvajaju "Amajlija" i "UV" koji je nastao iz "Uvertire". Koncertna promocija njegovog albuma prvenca planirana je za 15. septembar u Kulturnoj stanici Svilara, sa početkom u 20 časova.

021: Kako bi predstavio svoj prvi album?

Sakač: Moj prvi album je ono što sam ja sto posto u smislu pesama i aranžmana. Za instrumentalne aranžmane mi je pomogao Filip Vlatković u svom studiju, popravio je bubanj u dosta pesama, osmislio neke sintisajzere koje nisam ni znao ni mogao da osmislim, odsvirao bas gitaru. Te pesme su ono što ja volim i što želim da čujem, ništa me ne golica kada ih slušam.

Žanr koji sviram na tom albumu nije žanr koji se sluša na ovim prostorima. Jedan od razloga zašto su pesme na engleskom jeste frustracioni, jer sam želeo da prodre van granica jedne zatvorene kulture gde se gleda samo ko će više da podigne istetovirane ruke. Muzika je moj život samo što je nekad neshvatljiva filozofiji, a u stvari je ona sadržana kao deo čovekovog razumevanja sveta i njegove brige u svetu.

021: Na ovom albumu izdvaja se pesma "Ne mogu sam", emotivna balada koja kroz introspekciju izražava univerzalnu temu ljudske potrebe za podrškom. Na koji način se kroz muziku stvara veza sa publikom i u kojoj meri ona može da pomogne u podršci?

Sakač: Kada sam praviš pesmu u studiju ti si isto čovek kao neki drugi. Nikada ne praviš samo za sebe, koliko god bio sam u tom procesu, zato što ljudsko delo nekog pojedinca je ono po čemu uvek može da se prepozna i drugi čovek. Čak i ukoliko je nešto što govori protiv ljudi, isto će razumeti, ukoliko je umetnički dovoljno istančano da ne bude vulgarno. Neko može da prezire sve što se dešava u čovečanstvu, ali i dalje će čovečanstvo to razumeti i menjati i to se zove kultura i trenutna potreba tradicije, a ne neko ponavljanje ili stvaranje sa kalupom kao igranje ruleta na sigurnu ruku.

Neki festivali igraju na tu sigurnu ruku i napravljeni su za afirmaciju neafirmisanih kojima je potrebna takva vrsta podrške, a oni na svoje liste već ubacuju poznata imena. Nije mi cilj da ja budem tamo, nego mi, a ne oni, jer njima to ne treba, oni su to već dobili i oni su poznati.

S druge strane, napravio sam album koji se ne oslanja ni na kakav projekat koji me obavezuje da pravim primenjenu muziku kako za sezonski pop hit, tako i za pozorište. Danas je, nažalost, retkost da neko samo zbog stvaralaštva napravi album i da bi udovoljio neke svoje potrebe za ispunjenjem. Nadam se, ukoliko se svi uključimo u moju promociju, da ćemo tim pre živeti bolje sutra. Nema lepšeg načina da se umešaš u druge živote nego kad iz svog života proizvedeš nešto što drugi može da razume. To je način na koji možemo da se povežemo i stvaramo lepotu.

021: U kojoj meri je danas publika otvorena za nove stvari?

Sakač: Nismo mi na tom levelu da možemo smireno da odemo negde i čujemo nešto novo s nekom vedrinom i verom. Nama nedostaje toga, čak i meni. Imam dosta entuzijazma kada stvaram muziku, na svim mogućim sam stranama, ali znam tačno koliko mi je potrebno da se pokrenem zato što se nalazimo u jako lošem stanju kulture i jako se malo u to ulaže.

Za sva kultna mesta u kojima su ljudi mogli da rade za dž i nepolitizovano, sada moraju da se pišu projekti. Nekad smo imali Kinesku četvrt, tu su bili lokali koje su držali neki dobri ljudi, ne znam gde su se sad svi razbežali. I ja nekad računam u ljude koji pišu projekte zato što je to način na koji možemo da prodremo i ostvarimo mogućnost nastupanja i izdavanja.

Iz očaja plaćam marketing pedesetak evra na Fejsbuku i Instagramu da bi to prodrlo. Ne želim tako rano da se pomirim sa tim da to ne prodire zato što nema kvalitet. Ne tvrdim da moj rad ima kvalitet, već da ima kvalitet za mene. Onda budem zadovoljan s onim što sam uradio jer ukoliko ne verujem svojim čulima, već nekim isprobanim formama, kiču ili dilentantizmu u produkcijskom ili marketinškom smislu, onda ne radim pravu stvar.

021: Kakve su bile reakcije na album do sada?

Sakač: Nemam veliku publiku ali jako sam joj zahvalan. Tih pet-šest drugara sa kojima se družim su uvek rekli sve ono što im se ne dopada, što je dobro, jer oni to smeju da mi kažu. Publika koju ne poznajem ima jako lepo mišljenje o tome što radim, što me je iznenadilo zato što do pre četiri godine nisam samostalno istupao sa svojim pesmama. Bio sam skeptičan, nisam verovao u sebe, mislio sam da ne umem muzički da se izrazim kao poeta tekstom, kao kompozitor muzikom. Prosto sam mislio da to nije moj posao i da nikad neću biti zadovoljan sobom.

021: Zbog čega si se odlučio na iskorak i pokušao da se oprobaš u solo karijeri?

Sakač: Bio sam željan da iskonski iskažem ono što je stajalo u meni, a to su neke pesme koje nikad nisu prodisale na pravom mestu. Ispostavilo se da su početak tog disanja bila moja četiri zida kada sam skupio prvih 300 evra da kupim muzičku kartu. Moram da spominjem pare, jer su one granična mogućnost u ovoj državi, jer tebi ovde niko ne pomaže, ti si sam - da li svirao na ulici ili radio nešto honorarno da bi skupio pare za nešto tvoje što misliš da će ti koristiti u životu duhovno, a i karijerno.

021: U kom pravcu planiraš da gradiš svoju karijeru?

Sakač: U pravcu da uvek imam nešto da kažem, čak i ako ovo uspe da ostane neka građanska, a ne elitna razmaženost u meni. Razmaženost punoletnog i odgovornog građanina koji je izraz vremena u kojem živi.

Ne mora da bude direktni aktivizam da bi proizvelo aktivističku svest. Čak može da proizvede kontraefekat, a postoje mnoge stvari koje su dosta uzvišenije kao što je iskonska ljudska umetnost u kojoj se prepoznaje drugi čovek. Kao što svako može da uživa u muzici naša intencija svesti živi uz tu muziku koja prolazi i prodire u tebe, koje se sećaš kao žive i koju oživljavaš kad je ponovo čuješ. Znaš da si na nekom kulturnom mestu doživeo da svi to osete i da se iz toga razvije jedan umetnički kult koji je čista antiratna stvar.

Jedno uživanje u umetnosti, a ne gledanje u tuđe dvorište i življenje tuđeg života. Postoji samo naša kulturna sredina koja je u sebi iskvarena do te mere da se pojedinci plaše da iskažu svoje znanje, pokažu otvorenost svoje svesti ili slobodarski duh koji dozvoljava pojedincu da prepozna svoju ulogu, inspiraciju, želje, poriv. Bitno je da se prepoznaš u sredini u kojoj živiš, a ova sredina ti to ne dozvoljava. To ja hoću da menjam, ali ne tako što ću da odem u parlament, nego tako što ću da živim svoj život i radim svoju stvar koju će da prepoznaju drugi ljudi koji će da naprave klimu za bolje sutra.

021: Sviraš u bendovima "Amajlija", "UV" i "FEPA". Šta bi posebno izdvojio iz tih sastava?

Sakač: "Amajliju" bih izdvojio po tome jer sam tu naučio rokenrol da sviram, naučio sam da se opustim kao što idem na koncert i žurke. To je nešto što može da uspe i da ne uspe, a kada uspe to je bolje od svega što se mukotrpno vežbalo. Ovo je prosto jedna rokerska priča.

"Uvertira", posle koje je "UV" nastao, prvo je iskustvo u radu sa drugim ljudima, u nekom uzdizanju među drugim bendovima i postizanju nekih uspeha, u neusaglašavanju sa članovima bendova, prvo iskustvo u opraštanju, prilagođavanju i sazrevanju. Drugi album "Uvertire" se nalazi u fioci i mnogo je zreliji od prvog. Verujem da će ugledati svetlost dana, što kaže producent Rik Rubin: "Ne možemo reći da nešto ne može da se uradi, nego da nešto još nismo uradili."

Fipa je velikodušan, talentovan i iskusan za svoje godine, mada ima 39 godina. On je prvi čovek koji je razumeo šta radim i želeo je da mi pomogne. On taj koji može da mi pomogne jer ima znanje, tehniku, opremu i što je najbitnije dobru volju. Tu je i Neša Kojić koji svira bubnjeve i sa kojim sam imao dosta zajedničkih tema i žao mi je što se retko svira sa Fipom.

Sviramo na Festivalu ekološkog pozorišta u Bačkoj Palanci da ga podržimo koji je od strane vlasti anatemisan zbog toga što se solidarisao sa protestima koji postoje zato što je poginulo jedno dete jer nisu sanirane posledice oluje, dok su sanirani splavovi i rezidencije političkih funkcionera.

021: Kroz muziku si učestvovao i u predstavama "Ko je ubio Dženis Džoplin?", "Kod večite slavine" i "Devojčica sa šibicama". Po čemu su bila drugačija ova iskustva i šta su ti ona donela?

Sakač: Muzičaru je jako teško u pozorištu, jer se tu dugo čeka. To je malo iritantno jer to vreme ipak možeš da iskoristiš da napreduješ u muzici. Ali nema veze, iz toga posle izađe nešto lepo, izađe magija ako predstava ima smisla i nije spektakl, utiče i na publiku i na kulturu. Ne bude spektakl pred kojim su ljudi zabezeknuti, već priča u kojoj će se svi pronaći. Pronaći ćemo Dženis koju ne znamo koja je dramski deo predstave, a ona koju znamo je muzički deo predstave.

"Večita slavina" je malo manje popularna predstava zbog jezika kojim se priča, tematika je arhaična, večno ljudska, čak je i ispisana na taj epski način kao da je Homer pisao, a pisao je Nastasijević. Sećam se da me je inspirisala muzika sa Krita.

"Devojčica" je iz bajke pretočena u jednu priču koju svi znamo. Devojčica koja prosi na ulici, duva lepak i kojoj se priviđa baba. Tu ne idu nikakve bajkovite pesme i nikakav muzički zvuk. Tu ide nešto da se smrzneš koliko je realno. Ta nedokučivost ljudskog zla, uslova u kojima je pojedinac pao i njegov put ka izbavljenju je jedino moguć putem imaginacije.

021: Po čemu se izdvaja alternativna muzika i na koji način ona može da dopre do većeg broja slušalaca, a da ne postane mejnstrim?

Sakač: Kada alternativa postane mejnstrim nužno izgubi kvalitet, očuva se ideja onoga zbog čega je to postalo mejnstrim. Ne bi ono moglo da postane mejnstrim da nije imalo kvalitet, ali zbog potrebe biznisa mora da da deo svog kvaliteta da bi moglo da se održi.

U masi se gubi autentičnost, ali masa čuva autentičnost. Mora autentičnost u sadržinskom, apsolutnom smislu da postoji u iskonskoj ideji, ali onda bismo pričali o teologiji a ne kulturi, a kultura izvire iz nečega što nam je nerazumljivo. Jeste da je nama potrebna neka toplina i sigurnost i da mi zbog toga pravimo sve ove kulturne egzibicije. Mi kao pojedinci umremo, a kultura traje večno i u njoj se čuvaju momenti onoga što je bilo moguće da se očuva. Na taj način treba da budemo zahvalni da je neka naša autentična ideja uopšte mogla biti okrnjena u kulturi.

S druge strane, ukoliko bismo ciljali da ne budemo deo mejnstrim scene i ukoliko bismo uvek aranžamne naše muzike psihodelično predstavljali ponovo bismo se vratili na mejnstrim scenu. Jedan Joy Division je postao jako poznat mejnstrim bend koji su ljudi na pogrešan način razumevali i loše kopirali i ono što imamo danas je jedna okrnjena priča psihodelije kao neznanja.

Za sebe ne mogu da kažem da sam alternativan, ali to je moje alternativno rešenje kao stvaralačka moć i iskrenost u stvaralaštvu i po tome bi se izdvajao alternativni elitizam, to jest elitni pojam alternative. Ne volim iskone jer vode u elitizam i suprotstavljanje. Treba samo da bude stvaralaštvo ili pasivnost, a nadajmo se da je pasivnost privremena.

U svim sam vodama u muzici, čak i tezgarim i apsolutno mi nije jasno kako i dalje ne znam u egzistencijalnom smislu gde to vodi, ali znam da sam duhovno na svome. Plašim se da ću jednom morati sve da rasprodam i da se zaposlim kao kasirka da bih preživeo.

Teme

Novosadska muzika Igor Sakač

Komentari 5

Hronološki Najpopularniji

melchior

25.08.2023 • 13:51

Čovek govori predobro, veoma inspirativan intervju. Mene je, bogami, ubedio da se pojavim na koncertu.

31 11 +20
Pedja Pejic

25.08.2023 • 13:36

Igor talenat,,,,

30 16 +14
Bravo!

25.08.2023 • 11:25

Bravo, Igore!

BRAVOOO!

43 21 +22

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.