Za bilo koju stranku nema važnijeg ispita od izbora, postignuti rezultat odslikava poziciju u političkom životu. Ne čudi stoga što sve partije ulažu maksimum kako bi zadržale dosadašnje i privukle nove glasače.
Tu su i istraživanja javnog mnjenja, čije javno prezentovane prognoze često strankama, koje imaju izglede za dobar plasman, dodatno prelome po još koji procentni poen birača. Ljudi vole da se vezuju za uspešne i jake.
Zbunjivanje javnosti
Izbori su značajni i za agencije koje se bave javnim mnjenjem. Ne samo da su važan test validnosti rada, već su i prilika da se poslovno dobro prođe. Međutim, podaci neretko i zbunjuju javnost.
Na primer, Miroslavu Aleksiću, poslednjih dana upadljivijem usled izdvajanja iz Narodne stranke, agencija Stata dala je neverovatnih 7,7 odsto podrške ako bi se ovaj koji slučajem na izborima pojavio kao lider grupe građana. Ovoliko visok procenat mogu preći samo najpoznatiji političari, sa jakom stranačkom podrškom i dugim stažom na javnoj sceni.
Sećanje na 1990. godinu
Agencija je u januaru 2022. godine, pred izbore, sprovela istraživanje po kom su SNS i SPS u Beogradu imali 29,3 odsto, dok je lista oko SSP-a imala 28,2 odsto. Potom su održani izbori i pokazalo se da je situacija znatno drugačija, odnosno SNS i SPS su zbirno imali 45 odsto glasova.
Krupni promašaji u proceni agencija mogu starije da vrate na 1990. godinu i prve višestranačke izbore u Srbiji. Bila je to generacijska novost, kako za aktere, tako i za glasače. Vladajući SPS, nastao spajanjem Saveza komunista i zaboravljenog Socijalističkog saveza radnog naroda, bio je iskusniji - odlučio se da izbore sprovede u 250 izbornih jedica, većinskim sistemom. Opozicija je olako prihvatila način izbora.
Slepilo euforije
Pojavile su se, naravno, i agencije za ispitivanje javnog mnjenja. Među njima i poznatog univerzitetskog profesora psihologije, inače i jednog od lokalnih čelnika jedne opozicione stranke. Među prvima je prezentovao procene. Začuđeni opozicioni prvaci su uleteli u euforiju kada su čuli prognozu. Ukazivala je da bi opozicija ukupno mogla dobiti preko 70 odsto glasova i približno toliko poslanika u parlamentu.
Kada su 9. i 23. decembra održani prvi i drugi izborni krug, ispostavilo se da je od pet miliona izašlih glasača, čak 46 odsto njih glas dalo SPS-u. Preostalih 39 strankama podelilo je 53 odsto glasova, ali velik broj izbornih lista nije prešao izborni prag od pet odsto.
Još važnije je bilo crtanje granica svake od 250 brojčano podjednakih izbornih jedinica. Državni aparat je učinio tako da je SPS dobijao sa osvojenih 53, a opozicija sa 72 odsto glasova. Praktično je opoziciji za jedno poslaničko mesto bilo potrebno dvostruko više pristalica nego vladajućoj stranci. Za SPO je glasalo oko 738.000 građana, a pripalo mu je tek 19 mesta, dok je Demokratska stranka sa 376.000 pristalica zavredela tek sedam poslanika. SPS je, nasuprot tome, zaseo u čak 194 poslaničke klupe.
Dan posle
Dan posle izbora počelo je osvešćivanje opozicije. Shvatilo se da većinski sistem sam po sebi favorizuje jače, da je izuzetno bitno određivanje izbornih jedinica. Postalo je jasno da je pristajanje na samo parlamentarne izbora, bez opštinskih, očuvalo lokalnu vlast u čijoj nadležnosti je bila priprema i sprovođenje izbornog postupka, uključujući i iscrtavanje izbornih jedinica.
Počelo je i preispitivanje koliko ima koristi od "udvaračkih" agencija i neodgovornih procena javnog mnenja, posebno baš kada idu na ruku. Naravučenije, naravno, važi i za današnje generacije političara i aktivista. Od nerealnih agencijskih procena može biti samo štete, pogotovo u tekućim izborima. Ne baš jaka, a još manje složna opozicija, očito je osetila da u decembru ima šanse na dobar rezultat i ozbiljan broj mesta u parlamentu. Ni pobeda nije isključena.
Dobri izgledi
Svima je postalo jasno da godinu i po dana duga inflacija ostavlja duboke tragove na političko raspoloženje, uočljivo je i da je tokom vladavine aktuelne vlasti korupcija maksimalno raširena, dok je pravosuđe podvedeno pod neformalnu, ali snažnu kontrolu političke scene.
Ovi negativni trendovi pružaju opoziciji osnovu da ostvari dobar rezultat. I ovako slaba opoziciona četa je razumela situaciju i na izbore izlazi u malom broju kolona, čime se eliminiše rasturanje glasova na stranke ispod cenzusa i motivišu se nedovoljno opredeljeni birače da se, ipak, koriste svojim građanskim pravom.
Ono što nije potrebno je upravo zanošenje fantazijama kakve su procene pojedinih istraživanja javnog mnenja. Politika je pragmatična, krajnje realna, delatnost.
Portal 021.rs nominovan je za najbolji informativni sajt u regionu. Za 021.rs možete da glasate na OVOM LINKU.
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 3
Stevan
Veliki pozdrav
Anonimus
Bojan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar