Nestanak papira i teror sadašnjeg trenutka
Kažu da je Kina prva zemlja (civilizacija) koja je proizvela modernu verziju papira.
Foto: Pexels (Markus Winkler)
Papir se navodi kao jedan od četiri velika kineska izuma (ostala tri su kompas, barut i štampa). Moguće je da će Kina biti i prva zemlja koja će ga se odreći.
Ono što me je u današnjoj Kini najviše zapanjilo, čak i u poređenju s Kinom od pre samo pet godina, jeste gotovo potpuni nestanak papira. Govorim o papiru koji se koristi kao sredstvo za prenošenje informacija, ne o papirnim salvetama u kafeima.
Mnogi to pozdravljaju, možda i opravdano: umesto karte za podzemnu železnicu koju je lako izgubiti, koriste se elektronske karte na mobilnim telefonima; umesto plastičnih kreditnih kartica, na telefonu je Alipay ili sličan platni sistem; umesto zgužvanim novčanicama, računi se plaćaju preko ekrana koji ne morate ni da dodirnete.
Bilo bi pogrešno tumačiti ovaj trend u ideološkom ključu i povezivati ga sa sistemima elektronskog nadziranja u savremenoj Kini. Isto se događa i u drugim zemljama, praktično u svim modernim društvima: Kina samo ima neznatnu prednost u odnosu na ostatak sveta.
Takođe, to je trend kojim je ugrožen i sam program ideološke propagande. Nekada su muzeji posvećeni važnim događajima iz istorije Komunističke partije nudili obilje zvanično odobrenih publikacija: govora, rezolucija, biografija. Od toga nije ostalo gotovo ništa.
U prodavnici odličnog šangajskog muzeja posvećenog osnivačkom kongresu Komunističke partije Kine u ponudi je jedna jedina knjiga. Prodaju se olovke, bedževi, kišobrani, igračke, torbe, pande, ali štampanih publikacija nema. Uzalud ćete tražiti ključne istorijske dokumente, kao što je odluka o osnivanju KPK ili njene prve rezolucije itd.
Obilazeći bogatu muzejsku postavku posvećenu pokretu Nove kulture iz 20-ih godina 20. veka, s mnoštvom izloženih publikacija, čovek se neizbežno pita šta će biti izloženo kada u dalekoj budućnosti odluče da naprave sličnu postavku posvećenu kulturnim zbivanjima našeg vremena? Odštampane e-mail poruke? Laptop računari u kojima su tekstovi čuvani?
Trend dematerijalizacije informacija se slavi, ponekad neodmereno, zbog relativno skromnih dobitaka u efikasnosti u poređenju sa starim sistemima. Ali oni koji slave zaboravljaju jednu važnu stvar.
Razmena između ljudi nije ograničena na sadašnjost. Naše pisane interakcije i naša mišljenja su "poruke u boci bačenoj u more", u nadi da mogu preneti o čemu smo razmišljali i odneti u budućnosti sve što smo osećali i što smo naučili. To je prednost pisma u odnosu na oralnu tradiciju. Usmeno predanje ne može preneti informacije kroz vreme, bar ne dovoljno tačno. Homerove stihove imamo samo zahvaljujući tome što ih je neko zapisao.
Mnoge poruke nikada ne bi stigle do nas da nisu sačuvane zapisivanjem na papirusu. Ili još bolje, kao što su Egipćani, Grci i Rimljani činili kada je trebalo sačuvati informacije od posebnog značaja, na kamenu: kamen je trajniji od papira, ali nije lako klesati ga i slati duge i složene poruke.
Za tri sedmice koje sam proveo u Kini, u baru pekinškog hotela sam video dva usamljena primerka novina na kineskom i jedan China daily kojima niko nije prilazio; u šangajskom muzeju sam primetio čoveka koji čitao nešto što je ličilo na novine; u vozu sam video oca kako detetu čita strip – i to je bilo sve od sadržaja zabeleženih na papiru. Za tri sedmice.
Naravno, obišao sam veliku knjižaru u Šangaju i njenih šest spratova ispunjenih knjigama; kao i velelepnu novu biblioteku univerziteta Džeđang. Tamo knjiga ne manjka. Papir kao sredstvo prenošenja ili čuvanja informacija nije sasvim nestao. Ali izgleda da je njegova funkcija emitovanja informacija iz današnjeg sveta u budućnost odumrla.
To nije mala stvar. Budućim generacijama je verovatno svejedno da li će informacije o tome kako smo putovali metroom biti pohranjene na papiru ili u mobilnom telefonu. Ali čuvati ukupno današnje znanje u elektronskoj formi je opasno. Već se primećuju prve posledice. Elektronski sistemi skladištenja podataka dovoljno su stari da znamo da mnoge veb stranice, linkovi i blogovi na kojima su informacije čuvane više ne postoje, izbrisani su ili premešteni na druga mesta.
Mnogi podaci o prihodima domaćinstava i stanovništvu prikupljani u prošlosti izgubljeni su zbog zastarevanja softverskih sistema za čitanje i obradu podataka. Ima ironije u činjenici – što nas nimalo ne iznenađuje – da su praktično jedine dostupne informacije o nekim istraživanjima stanovništva iz prošlosti (ne govorim o drevnim vremenima, već o ispitivanjima od pre dvadesetak godina) one koje se nalaze u njihovim štampanim rezimeima.
Video sam to na primeru sovjetskih anketa domaćinstava koje su nepovratno izgubljene kada se početkom 90-ih godina tehnologija potpuno promenila, pa stare sovjetske računarske kartice više nije bilo moguće pročitati bez ogromnog truda i ulaganja. Problem je svuda isti. Američkim mikro-podacima iz 50-ih i ranih 60-ih takođe nije moguće pristupiti.
Potpuni prelazak na informacije u isključivo elektronskom obliku uvodi nas u doba univerzalne vladavine "prezentizma". Informacije prenosimo naizgled efikasno i bez troškova, danas ili na neki kraći rok, ali posle toga one zauvek nestaju.
Kada naše civilizacije više ne bude, možda za nekoliko hiljada godina, neki novi arheolozi naći će se pred velikom zagonetkom: da li je pismenost zaista nestala? Kako je moguće da je civilizacija koja je iza sebe ostavila milione zapisa (čuvanih onako kako su čuvani Kumranski rukopisi) iznenada digla ruke od pisma i vratila se usmenoj komunikaciji i varvarstvu?
Zapravo, i blog koji upravo čitate zauvek će nestati čim se veb stranica na kojoj ste ga pronašli ugasi i pojave se neki novi oblici razmene informacija. Možda bi ga zato trebalo uklesati u kamen dok još ima vremena…
Tekst Branka Milanović prvobitno je objavljen u Global inequality and more 3.0, a u prevodu na srpski objavio ga je Peščanik.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Kurska ofanziva: Ravnoteža straha ili primat nuklearnog oružja
28.08.2024.•
8
Naš sugrađanin Jan Klinko, dobronamerni 70-godišnji nuklearni inženjer koji je ceo radni vek proveo u "Elektrovojvodini", ovih dana je zabrinut i zamišljen.
Komentari 6
Б
Што се тиче историје, она у Кини на неки начин замењује религију и изузетно је важна. Цитати из историјских књига су део свакодневног вокабулара. Деца у основној школи читају и преписују текстове старе преко 1000 година. Једноставно не видим "терор садашњег тренутка".
Новине нису више од папира, али је начин подучавања остао исти као у Југославији пре више деценија: наставници пишу и цртају по табли, траже од ученика да понови оно што су рекли. За све предмете, укључујући марксизам, постоје обимне књиге, пишу се опсежни домаћи задаци. Разреди су изузетно бројни (основна и средња школа око 50-55 ученика, факултет 35-40), тестови су закон, укључујући моћни гаокао - пријемни за факултет.
/
ovi kokosinjci od stanova nemaju vise potkrovlja, podrume i supe da bi se u tamo nesto cuvalo.
gresite ako mislite da umetnici zive sa nekim hangarima za cuvanje.
otkupi i skladistenja umetnickih dela ovog naroda je takodje delatnost nezakonitih radnji.
pogledajte samo kakvi su se smestili u ateljee na tvrdjavi. a dodeljeni su im u onim navodno postenim vremenima
user
- Ne koristite cloud. Cloud je zlo u svakom pogledu!
- Ne čuvajte bitne podatke na memorijskim karticama, jer one služe samo za razmenu podataka.
- Čuvajte bitne podatke na diskovima (CD-, DVD-rom ili HDD, ali ne SSD).
- Čuvajte kod kuće bar jedan CD-, DVD-drajv za koji znate da je u radnom stanju, jer za koju deceniju nećete naći na tržištu nijedan računar koji će čitati diskove.
Čuvajte knjige - jednom kod vaših potomaka knjige će doživeti renesansu kao sada gramofonske ploče.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar