Pred koncert u Fabrici, gitarista Zoran Zoki Subošić za 021.rs Novosađanima obećava "stare stvari" koje Hladno pivo nije izvodilo godinama.
Marginalce su formirali Zoran Subošić (gitara), njegov brat Mladen Subošić Suba (bubanj) i Krešimir Šokec Šoki (bas gitara), a za mikrofonom im se priključio mikrofonom Hrvoje Krmpotić Krmpa iz HC benda Deafness by Noise.
Sebe su nazvali po pesmi "Marginalci" sa prvog albuma Hladnog piva "Džinovski" iz 1993. godine, što govori o tome da žele da se posvete "old school" panku koji je i proslavio ovaj hrvatski sastav. Upravo zato na svojim koncertima sviraju pesme sa prva tri albuma, dajući publici ono što je možda poslednjih godina Hladnog piva nedostajalo, a to je žešći zvuk.
Prvi koncert u Srbiji, Savršeni marginalci će imati u Novom Sadu sa kojim, kako kaže Zoran Subošić imaju poseban odnos već godinama unazad.
"Šoki, Suba i ja smo nedavno bili u Novom Sadu na rođendanu jednog prijatelja, tako da ima tu nešto. Definitivno gotivimo Novi Sad i ljude koji žive u tom gradu. Imamo dosta prijatelja tamo i volimo da dođemo i bez koncerta", priča Subošić.
Pred njihovo prvo gostovanje u Novom Sadu u ovom sastavu, razgovarali smo sa njim o očekivanjima Novosađana, nostalgiji, nastavku karijere bez Kekina, nekim "starim stvarima" i nekim novim.
021: Jedan hrvatski portal opisao je vaš nastup u "Tvornici" kao "pravije od pravog Piva" i "najžešći koncert Hladnog piva u valjda više od 25 godina". Kakav je osećaj čuti takve komentare i da li i Novosađani mogu da očekuju nešto slično?
Subošić: Sigurno mogu to da očekuju. Sami epiteti i pohvale nisu do nas. Mi sviramo najbolje što možemo, pa kom opanci... Naravno da više volimo da nas hvale nego pljuju, ali to je to, mi deremo po svom.
021: Setlistu čine prva tri albuma benda i, u tom smislu su se Marginalci vratili onim postulatima na kojima je bend nastao, a od kojih se sve više udaljavao kako je ulazio u mejnstrim, što je nešto što ste i sami isticali ("Hladno pivo je komercijala"). Koliko vam prija to vraćanje u prošlost, a koliko udela u zadovoljstvu publike ima upravo ta nostalgija?
Subošić: Ideja je biti lagano na toj savršenoj margini. Ima te, a opet nisi svuda. Većinu pesama koje izvodimo nismo svirali godinama, a neke i više decenija. Tako da nam za sada nikako nije dosadno i publika može to da čuje i vidi.
021: S druge strane, tu su i mlađi fanovi koji nisu imali priliku da uživo prožive ranu fazu Hladnog piva koje "ne radi" nostalgija. Koliko je to prednost, a koliko nedostatak?
Subošić: Opet kažem, mi deremo po svom. Sigurno da mlađi deo publike donosi svežnu na koncerte, kao što je Suba rekao, glupo je da ti mlađi ne vide i ne čuju tako nešto. Sad imaju priliku.
021: Kako se Krmpa snašao u "old school" Pivu i kako ste se vi snašli sa njim budući da znamo da su članovi bendova koji decenijama sviraju zajedno kao prave porodice i da je uvek neobično kada neko nov dođe?
Subošić: Krmpa se super snašao. Bio je gost i par puta na koncertima Hladnog piva. Znamo se tridesetak godina, prijatelji smo. Uleteo je kao davno izgubljeni četvrti brat. Sreća naša i njegova.
021: A kad smo kod članova porodice, fanovi su navikli na Hladno pivo predvođeno Miletom Kekinom i može se reći da su teško podneli ovaj raskid. Kako je bilo vama i kako ste uopšte doneli odluku da nastavite bez njega?
Subošić: Pa čuj, kada neko ode, bez njega se može. Mi nismo imali nameru prestati sa Hladnim pivom, to je bila Milina odluka. Jedno vreme smo razmišljali da se bavimo dostavom, ali smo shvatili da ipak sviramo bolje nego što vozimo auto ili kombi. Mile je i sam na svojim koncertima svirao i svira pesme Hladnog piva. Dogovorili smo se da svako može svirati te pesme, a mi smo se odlučili za žešću i bržu varijantu. Za sada nam ide.
021: Pesme Hladnog piva bile su veliki deo odrastanja više generacija u celom regionu, ali dugoročno gledajući, realno je reći da je teško da se "hajp" održi bez novog materijala. Da li imate u planu pisanje novog materijala i ko bi se "uhvatio" tog zahtevnog posla, znajući da je, sada već bivše Hladno pivo bilo poznato po odličnim tekstovima? Postoji li, u tom smislu, trema da ispunite ta očekivanja, a ostanete svoji?
Subošić: Mi smo imali pauzu od devet meseci, jer sam ja zapeo pola godine u Zambiji, imali smo kud i kamo važnijih stvari od razmišljanja o Savršenim marginalcima, ali naravno da pišemo nove pesme. Ima i brdo starih ideja koje nikad nisu ugledale svetlo dana. Mi svi pišemo i stvaramo pesme već više od 30 godina, a sad ako razmišljamo o ispunjenju nečijih očekivanja, nećemo daleko dogurati. Bitno je svirati i raditi, pa će vreme pokazati rezultate (ili neće).
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 2
Vladan
Kao stari panker takvu ocenu smatram veoma ograničenom. "Desetka", "Pobjeda" i "Šamar" su takođe sjajni pank albumi, a "Knjiga žalbi" odlično hoda po tankoj liniji između klasične pankerske zajebancije i svesti da postaju stariji i mekši. Sve posle toga jeste bila limunada.
Pun kufer
Razumem i ja da svi bendovi jednom dostignu fazu zrelosti ali njihova nova publika nikad nije ni čula savršene marginalce ili zakaj se tak oblačiš .... itd.
Tako da me raduje taj povratak korenima. Pre nekih par meseci sam bio na još jednom koncertu bendova iz moje mladosti KBO i nema šta, stare stvari rade posao. To je iskreno,neuvijeno, previse direktno, taman kako treba.
Nadam se da ču uspeti da stignem i ovo da pogledam.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar