Siromašna provincija plaća potrebe Beograda

Živan Lazić

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com
Info
18.03.2024.
10:12
Najavljeni su novi izbori za Beograd. Mada se opozicija još nije nedvosmisleno izjasnila hoće li učestvovati, po svemu sudeći građani prestonice će 2. juna ponovo zaokruživati listiće.
Siromašna provincija plaća potrebe Beograda
Foto: 021.rs
Nakon nedavnog izjašnjavanja, karte su tako podeljene da se nije mogla formirati (legitimna) beogradska skupština, pa tako ni izvršna lokalna vlast. 
 
Opozicija je mesecima ukazivala na navodne brojne izborne marifetluke, pre svega na glasanje onih koji, u suštini, nisu građani jedine srpske metropole, očekujući da, na pritisak iz inostranstva, republička vlast poništi rezultate prethodnih izbora i raspiše njihovu repeticiju. Bilo bi to, istina zaobilazno, svojevrsno priznanje vlasti da se na izborima služila mahinacijama.
Upravljati novcem
 
Međutim, mada je pritisak iz SAD i iz EU bio snažan i dosta dug, rasplet nije baš po volji političkih grupacija koje se oslanjaju na zapad. Umesto ponavljanja prošlih, raspisuju se novi izbori za grad Beograd. Neobično oštra i velika frka koja se u javnosti podigla celim ovim povodom ukazuje na značaj vladanja najvećim gradom u Srbiji. Interesi su toliko snažni da nijednoj strani nije palo na pamet da odustane od borbe za upravljanje prestonicom.
 
Postavlja se pitanje zašto je biti vlast u Beogradu toliko važno, kakve su to sve čari kojima grad na ušću Save u Dunav tako mami? Pokazalo se da nisu u pitanju samo čarolije i sadržajan društveno-kulturni život u prestonici. Zapravo, Beograd je daleko najbogatija sredina u Srbiji i biti vlast u glavnom gradu znači upravljati velikim novcem koji sam velegrad generiše, ali i izuzetno velikom količinom novca koja se sliva u prestonicu. Posebno će u naredne tri-četiri godine biti velikog trošenje novca u glavnom gradu, najviše u vezi sa izložbom Expo 2027.
Bogatstvo metropole
 
Budžet grada Beograda se poslednjih godina uvećao na 1,45 miliardi evra, zbir budžeta svih preostalih gradova i opština u Srbiji je oko 2,2 milijarde. U glavnom gradu živi četvrtina stanovnika republike, međutim broj uposlenih čini trećinu svih uposlenih u Srbiji. 
 
Njihove zarade su 30 odsto više od republičkog proseka, nekretnine su u glavnom gradu mnogostruko skuplje nego u provinciji, pa je i njihovo oporezivane mnogo unosnije. Naravno da je nezaposlenost u glavnom gradu upola manja nego u republici, dok u prestonici živi i oko 35.000 stranih državljana sa prihodima koji su višestruko veći od ovdašnjih. Ne mali deo teo tog novca potroši se u srpskoj metropoli. 
 
Koncetracija državnih organa ili specifičih institucija je u glavnom gradu, u njima su plate daleko iznad proseka. Oko 80 odsto turista koji pohode Srbiju pre svega dolazi u Begrad, posebno kada je reč o poslovnom turizmu. Jednostavno, Srbija je izrazito centralizovana zajendica i svi robni i finansijski tokovi usmereni su prema središtu države. Sve ovo čini da je Beograd u odnosu na ostatak republike svojevrsna oaza, sa mnogo bogatijim i raznovrsnijim životom.
 
Konverzija gradskog zemljišta
 
Naravno da je novca u ovako živoj i moćnoj sredini znatno više nego u ostatku Srbije. Stranke to znaju i zato se na svakim izborima posebnom žestinom nadmeću za pobedu na lokalnom nivou. Odnedavno, Beograd raspolaže i specifičnom bogatstvom, zemljištem u sklopu nekadašnjih društvenih preduzeća.
 
Svojevremeno su takva preduzeća privatizovana za siću, baš zbog uslova da zemljište u sklopu njih ostane u državnom vlasništvu. Nedavno je naprednjačka vlast odlučila da se ovo zemljište pokloni novim vlasncima bivših preduzeća koji su, inače, pretežno ugasili firme. 
 
Cilj je od starta bio dograbiti se atraktivnih lokacija i zemljište iskoristiti za stambenu izgradnju. Odluka države o besplatnoj konverziji zemljišta je dodatni poklon sa neba novim vlasnicima. Naravno da je ovakvih atraktivnih lokacija najviše u glavnom gradu, a ceo posao konverzije sprovodi lokalna vlast. Očito da borba za Beograd ovog puta ima i dodatan podstrek.
 
Troši i sopstveno i tuđe
 
Manje je poznato da je Beograd i glavno mesto potrošnje budžeta Republike Srbije. Tako se trenutno republičkim parama gradi metro, podzemni tunel između Karađorđeve ulice i Bulevara despota Stefana, novi Savski most, te brojni i dugi kanalizacioni sistemi, odnosno prečistači otpadnih voda. 
 
Slični objekti se u drugim, mnogo siromnašnijim gradovima i opštinama Srbije, grade novcem iz lokalnog budžeta. Nigde u svetu se metro, tipična potreba lokalne zajednice, ne gradi iz državnog, već iz lokalnog budžeta. Pogotovo je nekorektno prema ubogim žiteljima provincije da se znatno bogatijim stanovnicima prestonice državnim novcem gradi lokalna kanalizacija ili prečistač.
 
Da sve bude apsurdnije, finansijska situacija u glavnom gradu uopšte nije loša. Znatno je bolja nego pre desetak sezona, kada je grad imao budžet od 1,1 milijarde evra, a dug od oko 600 miliona. Na kraju prošle godine javni dug prestonce iznosio je oko 280 miliona evra, a ovogodišnji budžet je procenjen na 1,63 milijardi.
Masovan bojkot
 
Pa šta je onda ono što grad Beograd ograničava u finansiranju razvojnih projekata na svojoj tertoriji? U pitanju je dugogodišnja rak rana prestonice - (pri)gradski saobraćaj. Po navici započetoj pre više od pola veka, žitelj prestonice, uprkos obavezi, ne plaćaju prevoz. Nije u pitanju odluka vlasti da se žiteljima omogući besplatan prevoz, već je reč o spontanoj odluci građana da ne kupuju karte, bilo one u autobusu, bilo razne vrste pretplata kada se dobija ne mali popust.
 
Ružna i štetna navika je izgrađena još u socijalističkim vremenima i zasniva se na činenjenici da nijedna vlast do sada nije bila spremna da na masovno izbegavanje plaćanja reaguje prema zakonu. Strah od masovnog revolta i instinkt očuvanja vlasti su suviše snažni da bi gradski političari rizikovali. Tako se došlo u situaciju da su troškovi beogradskog javnog gradskog preduzeća za saobraćaj 300 miliona evra godišnje, dok prihodi jedva dostižu 50 miliona.
 
Beogradska ruka u državnoj kasi
 
Razlika se, svakako, doplaćuje iz gradskog budžeta i to je daleko najveća stavka u trošenju gradske kase. Inače, u drugim gradovima i opštinama najveći izdatak lokalne kase su subvencije za plaćanje boravka u dečjim vrtićima.
 
Tako je nastao veliki problem srpske prestonice. Poltičari Beograda, uz odobrenja državne vlasti, decenijama primenjuju originalno rešenje neugodnog masovnog bojkota plaćanja lokalnog prevoza. Gradskom javnom preduzeću će trošak nadoknaditi iz gradskog budžeta, dok će tako nastali minus u gradskoj kasi nadoknaditi time što će lokalne potrebe finansirati zavlačanjem ruke u republičku kasu. 
 
Dakle, po leđima daleko siromašnijih i od centara moći mnogo udaljenijih kmetova iz provincije.

Teme

beograd Izbori 2024

Komentari 15

Hronološki Najpopularniji

  • .

    18.03.2024 • 14:51
    @Dusan
    Netacno.
    APV obavlja neke poslove koje Republika Ne obavlja. Drugim recima, nema dupliranja i duplog placanja.
    Sutra da ukinete APV, te poslove bi i dalje neko trebao obavljati, samo sto bi to onda bilo isto toliko ili vise Beogradjana.

    Pa sta nam je onda vise na korist - da placamo nase susede Novosadjane ili tamo neke nove Beogradjane?

    Nije problem dupliranje jer dupliranja nema, nego nerad, poltronstvo i odsustvo prave autonomije.

  • sirotinja ste velika

    18.03.2024 • 14:33
    sve ove brojeve u eurima treba izbjegavati jer vama euro nije sluzbena valuta, vama je sluzbena valuta dinar na steroidima s galopirajucom inflacijom, tako da taj proracun smanjite us tartu za 30% i dobit cete realno stanje vase financijske moci. sad pazi ovo koja ste vi sirotinja: u zagrebu zivi manje od 800 000 st a proracun mu je 2,4 milijarde eura, u beogradu 1 680 000 ( iako to veze s beogradom nema, ali je sluzbena brojka ) a proracun 1, 5 milijardi eura. to je blizu 1 naprema 3. a da je opstala jugoslavija bilo bi obratno, zagreb bi radio a beograd uzivao u zaradjenim eurima i sepurio se svim i svacim. i sad se sepuri ali u srpskim okvirima, di je novca neusporedivo manje pa ga vi u novom sadu, ili oni iz subotice, sombora, nisa i kragujevca gledaju sa zaviscu.

  • Dusan

    18.03.2024 • 14:19
    A gledaj to isto može da se gleda da sve opštine u vojvodini plaćaju dulu administraciju. Zašto da bi apr hiljada ljudi imalo radno mesto u pazi pokrajini.... Isto mi dođe i izvršno veće i republička plaćanja. Sve samo da se uzme novac

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 15 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Nakon više od 25 dana: Dvostruki ubica iz Crne Gore Alija Balijagić uhapšen u Srbiji
Nakon više od 25 dana: Dvostruki ubica iz Crne Gore Alija Balijagić uhapšen u Srbiji
Predložen pritvor za Vesića, Tanasković i 11 osumnjičenih, za ženom koja je u inostranstvu poternica
Predložen pritvor za Vesića, Tanasković i 11 osumnjičenih, za ženom koja je u inostranstvu poternica
Uhapšeni Nebojša Šurlan i pomoćnica ministra za železnički saobraćaj zbog nesreće u Novom Sadu
Uhapšeni Nebojša Šurlan i pomoćnica ministra za železnički saobraćaj zbog nesreće u Novom Sadu

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Bolji život - da ga zgrabim

21.11.2024.• 4
Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.
Da li je Tramp zaista pobedio?

Da li je Tramp zaista pobedio?

13.11.2024.• 26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes

Tuga i bes

05.11.2024.• 7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
Terorizam optimizmom

Terorizam optimizmom

25.10.2024.• 12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

17.10.2024.• 0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Stotka

Stotka

16.10.2024.• 4
Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

16.09.2024.• 4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?

Ko je ovde debeo?

13.09.2024.• 13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.