Ukrstite oči sa osobom u kolima koja prolazi kraj vas. Jednostavno prepoznate istu muku, prošli ste već tuda i - ništa. Pogled sapatništva.
Vrati vam se vera u čovečanstvo kada neko izlazi sa parkinga, pa vam usnama spuštenim nadole, klimanjem glavom i kažiprstom podignutim iznad volana signalizira da ni ne pokušavate. Iako kružite već neko vreme, smireni ste, jer niste iznenađeni popunjenim parkingom, pa pristojno otpozdravljete kolegu.
Onda prođete malo dalje, zađete, šta znam, u Matice srpske, kad ni tamo ništa. Opet se vratite do parkinga. Ovog puta niko ne izlazi. Vi uđete da, kao solidan lovac, izvidite situaciju. A tamo... jedan radi lastin rep, njih dvoje stoje sa strane, ekološki osvešćeni ljudi ugasili motore, neko je izašao iz kola, protegao noge i zapalio cigaru.
Čekanje da se oslobodi parking mesto je saobraćajni pandan onome "sve linije su trenutno zauzete, prvi slobodni operater će vam se uskoro javiti". Pitate se zašto baš vi? Kad već automobil palite jednom ili dvaput nedeljno, zašto barem nekad niste pošteđeni nepotrebnog lova?
Najgore je kada vidite slobodno parking mesto, pa shvatite da ga je neko zakupio. U nadi da muke neće još dugo trajati, razmišljate o kapitalizmu, o tome kako tržište utiče na odluke, o tajni prvobitne akumulacije, o preduzetničkom mentalitetu i razumevanju valute vremena. Celokupno to filozofiranje bi, kao i generalno u životu, jednostavno rešio višak kapitala koji nemate, jebiga.
Razmišljanje vas odvede do, na primer, Trifkovićevog trga. To je priča za sebe. Kad već govorimo kapitalizmu, na parking tržištu nema dovoljno robe, to, naravno, utiče na cenu, na stvaranje novih zahteva, a samim tim i na mogućnosti za zaradu. Premda "Parking servis" drži monopol u ovom domenu, parking komuna sa Trifkovićevog svoj profit ostvaruje tako što uslugu pokazivanja na slobodno mesto i kvazi asistenciju naplaćuje u protivrednosti jednog piva.
Ako ih ne vidite da stoje kraj asfalta, znate da tu nećete naći ono što tražite. Međutim, na ovoj lokaciji prvi put sam se susreo i sa živim parking rampama. O čemu je reč?
Prilikom jednog večernjeg lova na slobodan parking uvideo sam prazninu, dao gas i krenuo po svoj plen. Međutim, ispred farova pojavila se starija žena u crnom, neka vrsta asocijacije na babu iz autobusa u "Ko to tamo peva".
Rekao sam joj da se pomeri, ali ona je nešto promumlala, preprečio sam parking i u pomoć joj je uletela ćerka koja je objasnila da je ona tu prva stigla. Ja sam gledao samo u parkiranu babu, pitajući se je l' platila u crvenoj zoni? Trajalo je to natezanje neko vreme, sve dok žena nije rekla da vodi majku kod lekara i da nema gde da parkira i, šta ću, rizikovao sam da ispadnem naivan.
Onda jedna gospođa nije želela da se pomeri, ali nije htela ni da se parkira. Nisam bio jedini spreman na raspravu zbog apsurdne situacije, jer je prethodno neki čovek to već obavio i zvao komunalce. Zašto nije htela da se pomeri? Izdaje stan u centru, dolaze joj gosti iz Beograda i rekla je da ima slobodan parking.
Nekad su akcije organizovanije, pa je neki momak stojao na praznom mestu, dok je čovek užurbano nosio nekakve šipke ili postolje stola i potom ih postavio na parking. Zatim su zvali NN lice da kažu da čuvaju mesto. Prilično konfuzno, ali efikasno u slučaju pokušaja otimanja ulova.
Nije ovo, naravno, nikakva specifičnost Novog Sada. Valjda je to tako svuda gde je i parking tržišta, ali moglo bi kreativnije. Fotelja neka na primer, stolica, klupa sa keja, ofarbati mesto u zeleno i staviti upozorenje "Ovo nije parking, ovo je mini park" uz pretnju da se vozila nose za zelene površine. Ili, balvan kad ih je već toliko među nama.
I tako, dok posmatrate kako neki sretnik zauzima mesto, a to ste mogli biti vi, samo da ste se tu našli koji sekund ranije, shvatate da niste nikakav lovac. Vi ste lovina, a vaše vreme je kolateralna šteta haotičnosti reklamirane kao uređen sistem.
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 87
Električno rešenje
Pešak
Svedok
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar