Napredne laži "pristojne Srbije"

Po naprednjačkoj logici, ako veći deo sveta nije prihvatio Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, onda veći deo Srbije nije prihvatio ni Vučića, ni vlast naprednjaka.
Napredne laži "pristojne Srbije"
Foto: 021.rs
Ubeđivali su nas sa svojih portala, kula i bilborda da nismo genocidan narod, premda to niko nije ni rekao, jer narod kao takav ne može da postoji. Nešto kao "genocidan narod" postoji samo u naprednjačko-nacionalističkom poimanju stvari, to je njihovo, tako oni možda vide druge i zato se brane od svega toga. 
 
U nekom normalnom scenariju, stvari se svedu na lični nivo i tu imate isključivo ljude - dobre ili loše. Međutim, u Srbiji je sve više reakcionarnosti, poništavanja individualnog i insistiranja na kolektivnom, na tome da smo svi jedno i da su naše želje sinhronizovane sa interesima države. Nažalost, ta priča o kolektivu završava se neretko u kolektivnom ludilu. 
Manifestovanje psihoze mogli smo da vidimo upravo u koloni automobila iz kojih su bile istaknute zastave. Spontano samo onako kako naprednjaci umeju da budu spontani. I šta je tačno bila poenta osim pokazivanja toga da su svi uz Vučića, "običan" narod ističe zastavu kojom se on pokrio u Njujorku, on štiti Srbiju, ali i Srbi štite njega. To je, najpre, glupost.
 
Ipak, Vučiću verujem u jednom, a to je da se ovim otvara Pandorina kutija. Možda je preciznije to nazvati "Balkanskom kutijom" u kojoj je mrak, a koja nikada do kraja nije zatvorena. Vučiću verujem samo iz razloga što ako se ta kutija otvori, to će biti dobrim delom zato što su on i njegovi autoritarni prijatelji želeli da ona otvorena bude. Oni nas guraju u stvarnost u kojoj se ostvaraju njihova "dobronamerna upozorenja". 
Jer kada ispustite mrak u punom kapacitetu onda dajete prostor lažima u svoj svojoj blještavosti. Ovde je upravo laž najvažnija. Lagali su prethodnih dana i godina mnogo. Lagali su planski, zato što su znali da ih laganje vodi ka ostvarenju ciljeva. 
 
Hana Arent je ukazivala na oblik laži u totalitarnim režimima koji za cilj ima da poništi samu razliku između istine i laži. Poenta, kako beleži Laš Svensen u "Filozofiji laži", nije u prikrivanju stvarnosti, već u njenom razaranju kako ne bi mogla da se suprotstavi lažima.
 
Razorena stvarnost je ono što mi živimo. Plod razorene stvarnosti je mahanje zastavama, jer smo se uverili da - šta tačno? Nije bio genocid? U redu, ali i dalje imaš obraza da slaviš zločin i posle se nazoveš ponosnim Srbinom? To je ta razorena stvarnost u kojoj je svako ludilo moguće, u kojoj je svaka laž istina, pogotovo onda kada smo u toj laži sami veći. 
 
Tim lažima robujete sve dok se ne suočite sa problemom nefunkcionalnosti nekog dela sistema koji bi trebalo da je tu za vas. Onda imate vlast koja  laže i poslušnike, umesto građana, koji lažu da veruju onima koji ih lažu. Dakle, laž svuda i nepoverenje svuda. To je bila i ideja, zar ne? 
 
"Narod koji više ni u šta nema poverenja ne može ni da formira mišljenja. On je lišen ne samo mogućnosti da deluje, već i da misli i rasuđuje. A takvom narodu može da radi ko šta hoće", zapisuje Arent, a vama sve to zvuči blisko. 
 
Ali, stvarnost je kompleksna, opterećujuća. Zato (nesvesno) pristajemo da nas lažu pojednostavljenim interpretacijama. Bihejvioristička ekonomistkinja Karen Štener ukazala je da u svakoj zemlji trećina populacije poseduje tzv. "autoritarnu predispoziciju", koja ne mora uvek da se ispolji. Ona, ukratko, daje prednost homogenosti i redu spram složenosti, spram debata, spram različitih mišljenja. Kako ukazuje En Eplbaum, "to je postavka duha, ne skup ideja". Tu postavku duha su proglasili "pristojnom Srbijom".
Aktuelna vlast je svojim potezima radila na tome da se ta "autoritarna predispozicija" ispolji. Zatrpali su sve smećem u meri u kojoj ne možete da razumete šta vam se događa i onda su, kontrolišući tu deponiju, predstavili sebe kao nekoga ko može da pospremi stvari. Samo im se predajte. 
 
Vučić je u svojoj dramatičnosti, ukazujući na "mesijansku predispoziciju", rekao kako se u Njujorku njegova karijera završila, kako je to bio ekser u sanduk. Ogrtanje zastavom bilo je poistovećivanje sa državom. Zato je pitanje kome je namenjen taj sanduk? Ako hoćete istinu, namenjen je nama.

Komentari 23

  • Ksenija

    25.05.2024 22:18
    VUCICU JE ODZVONILO!
  • Jogi Letač

    25.05.2024 19:54
    @Vladimir koji čita između redova: "pretio fricovom sudbinom". Druže prvo nauči čitati u redovima pa onda eventualno između redova. Verovatno si mislina na Fica (premijera Slovačke) a ne nekog "frica".
  • /

    25.05.2024 19:49
    /
    negenocidne nacije ne prave viceve o muji i hasi, sladoledzije ne zovu suljom, slovence janeze, slovake alkoholicarima, rumune lopovima.

    za madjare su se ucutali zbog putinovih interesa. sta su pricali i kako su se tek ponasali prema njima znaju samo stariji.
    u mesovitim skolama su se deca rugala njima i tukla ih.
    zlonamerni ce negirati ovo.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.