Kurska ofanziva: Ravnoteža straha ili primat nuklearnog oružja

Naš sugrađanin Jan Klinko, dobronamerni 70-godišnji nuklearni inženjer koji je ceo radni vek proveo u "Elektrovojvodini", ovih dana je zabrinut i zamišljen.
Kurska ofanziva: Ravnoteža straha ili primat nuklearnog oružja
Foto: Pixabay
Otkako je 7. avgusta počeo ukrajinski napad na Kursku oblast, regiju Rusije koja se graniči sa Ukrajinom, stalno gleda mape i prati vojne promene na terenu. Tokom karijere je desetak godina bio na čelu odeljenja koje je, u sklopu opštejugoslovenskog programa, pripremalo izgradnju nuklearne elektrane, pa dobro poznaje rad nuklearke u Kursku.
 
Takođe je u sličnoj elektrani u Černobilju pratio izgradnju i puštanje u rad jednog reaktora. Dobro zna koliko je opasno i rizično da se ovakav objekat nađe u središtu borbene zone; zato ga brige more.
Propagandna objašnjenja
 
Naš sagovornik detaljno prati ratna dešavanja. Objašnjenja da je cilj ukrajinske ofanzive da od ruske teritorije napravi tampon zonu koja bi otežala bombardovanje dugoletećim projektilima Kijeva i ostalih ukrajinskih gradova smatra propagandnim. "U tome ima tačnosti, ali istoj svrsi može da posluži i bilo koja druga ruska teritorija koja graniči s Ukrajinom", podseća ugledni inženjer.
 
Slično gleda i na tumačenja da će se osvojeni krajevi menjati za pojedine segmente teritorija u oblastima Herson ili Zaporožje, sada u sastavu Rusije. Moguće je, ali to nije glavni cilj ofanzive tokom koje su "žutoplavi", za samo petnaestak dana, osvojili preko 1.260 kvadratnih kilometara sa 93 naselja, dok se iz regije razbežalo preko 134.000 stanovnika.
 
Dodatan razlog da nalet na Kursku oblast ima dublji, važniji cilj Klinko vidi u upotrebi najnovijeg britanskog oružja, mada "Zapadnjaci", Britanci ponajmanje, izbegavaju da se njihovo oružje prodato Ukrajini koristi u vojnim operacijama na tlu Rusije.
Obaveštajni podaci i specijalne jedinice
 
Brz i kontinuiran uspeh ukrajinskog napada zasniva se na upotrebi najmodernijih britanskih dronova koji su preciznim pogocima omeli reakciju ruske strane, dok su britanski tenkovi "Čelendžer" uspeli da zaobiđu ili razruše brojna zaštitna ruska minska polja i druge prepreke. Prethodno su posebno odabrani ukrajinski vojnici prošli višemesečnu obuku u Velikoj Britaniji i Nemačkoj.
 
Činjenicu da napad predvodi tek 12.000 oštrim okom selektovanih mladića, Klinko takođe vidi kao argument za dodatni, prilično prikriveni cilj ofanzive. Reč je o četiri motorizovane i dve jurišne brigade, dakle posebno odabrane i selektirane jedinice, pri čemu su mesto i pravac njihovog početnog dejstva odredili satelitski i obaveštajni podaci država "Kolektivnog Zapada".
 
Za tačku napada obaveštajci su odabrali pojas koji su branile retke trupe ruskih mladića na odsluženju vojnog roka, koje su nadirući profesionalni vojnici razneli artiljerijskim projektilima i dronovima specijalne britanske proizvodnje. Možda najbolniji udar Moskvi zadat je trećeg dana ofanzive kada je napadom dronovima i projektilima u potpunosti uništena kolona desetak kamiona ruske vojske koja je hitala u pomoć golobradim graničarima.
 
Menjaju se pravila igre
 
Kao ozbiljnije viđenje značaja ove etape rata, Klinko navodi mišljenje Daje Misikat, aktivistkinje Karnegi fondacije, a ranije glavnog analitičara Pentagona za Rusiju, prema kojem je reč o "rizičnoj, ali i operaciji ogromnog potencijala kojom se menjaju pravila igre". Upravo promena pravila igre je, prema cenjenom stručnjaku, ono čemu bi trebalo da posluži aktuelni napad na Kursku oblast, odnosno osvajanje teritorije u blizini atomske centrale.
 
Glavni cilj je grad Kursk, udaljen tek osamdesetak kilometara od granice, u kojem je locirana nuklearna elektrana starog sovjetskog tipa, istog kakav je i dobro poznata nuklearka u Černobilju. U početku su bila u radu četiri reaktora, ali su 90-ih godina dva ugašena s obzirom na nagli pad potražnje za plutonijumom na svetskom tržištu, što je nusproizvod u ovakvim energanama.
 
Aktuelni rat je odložio plan da i preostala dva reaktora prestanu s radom 2029. i 2031. godine. Reč je o reaktorima kao u Černobilju, zasnovanim na upotrebi 2.000 tona izuzetno čistog grafita. Ekstremna čistoća je neophodna kako bi se održala brzina neutrona pri razbijanju atoma.
Nedovoljna zaštita
 
Nevolja je što ovakvi reaktori nisu dovoljno zaštićeni. Imaju jedino relativno snažnu omotnicu oko celog bloka, ali je to nedovoljno. Potrebno je, prema Klinku, posedovati ogroman višemetarski betonski oklop oko celog reaktora, a baš to nedostaje. Bez ovakve zaštite, reaktor ovog tipa je veoma ranjiv.
 
Direktnije rečeno, sa nekoliko specijalizovanih dronova i nekoliko snažnijih artiljerijskih projektila moguće je izazvati nesreću sličnu nesreći u Černobilju 1986. godine. Zagađenje bi bilo posebno veliko zbog nusproizvoda fisije, joda čije je vreme poluraspada kratko, ali emituju se još i cezijum i stroncijum, čije se vreme poluraspada meri desetinama godina.
 
Ravnoteža ili primat nuklearnog
 
Dolazak ratnog protivnika u blizinu ovakve nuklearke daje šanse da se drugoj strani, direktno ili manje vidljivo, preti izazivanjem katastrofe. Ukrajincima je izlazak nadomak Kurska idealan da kontriraju ruskim državnicima kada počnu da prete nuklearnim oružjem ograničenog efekta. 
 
Ukrajinci su posle raspada SSSR-a ostali bez nuklearnih bombi i na pretnje ruske strane ne mogu drugačije odgovoriti osim pretnjom izazivanja nuklearnog incidenta. Time bi se, prema shvatanju "žutoplavih", uspostavila neka vrsta ravnoteže straha.
 
Gospodin Klinko ne spori da ovakva situacija u mašti može ličiti na ravnomerno balansiranje straha, međutim, ističe da ovakav razvoj događaja istovremeno u prvi plan stavlja nuklearno oružje i one koji imaju moć da utiču na upotrebu najrazornijeg naoružanja. Otuda zabrinutost i zebnja iskusnog nuklearnog inženjera.
  • logika

    28.08.2024 16:15
    @Mile Reaktor
    "Zaporožje, ali ovaj put na teritoriji Ukrajine, koju ne moraju ni da pogodne "dva ili tri precizna drona" jer Rusi bukvalno sede u njoj i napunili su je eksplozivom do vrha. I sad kao Rusi su ugroženi!" pa Rusi sede i u nuklearci u Kursku i u Zaporozju (obe te teritorije Rusija smatra svojom teritorijom), a i jednu i drugu nukleraku gadjaju Ukrajinci, kako su onda Ukrajinci ti koji su ugrozeni?
  • Detelinara

    28.08.2024 12:29
    Ova analiza bi bila dobra u slučaju da Rusija nema nuklearno oružije.
    Ali svako dizanje u vazduh nuklearke u Kursku ili Zaporožiju dovodi do toga da će Vašington, London, Rim, Pariz, Berlin istog minuta biti uništeni nuklearnim oružijem Rusije. Ne postoji mogućnost da na mestu predsednika Rusije može da bude neko ko na ovo nije spreman.
    Stoga napad na nuklearku Kursk nije moguć.

  • Janko

    28.08.2024 11:53
    Da, samo bi nuklearna katastrofa tog tipa i te kako ugrozila Ukrajinu. Mada, možda je onima koji planiraju operaciju to svejedno.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.