Istovremeno su osvanuli u tridesetak država, na svim većim jezicima, i kineskom, dok je promocija počela spektakularnom prezentacijom u berlinskom Nemačkom pozorištu, poznatom po neubičajeno velikom broju teatarskih eksperimenata kasnije prihvaćenim u umetničkom svetu.
Izmenjene političke prilike
Obim interesovanja čitalačke javnosti dobro ilustruje prodaja ulaznica za ovu promociju, planule su u roku od četiri minuta nakon pojavljivanja na internetu. I cena je primerena ekskluzivnosti izdanja, 42 evra jedinstveno u svim nemačkim prodavnicama.
Naravno da je i zarada vanredna; mediji su "izboksovali" da će autor(i) primiti 12 miliona evra u startu, plus procenat od prodaje svakog primerka knjige, ali izdavač ne želi da objavi visinu autorskog procenta. Doskorošnja kancelarka je knjigu pisala sa višedecenijskom prijateljicom i najbližom saradnicom Beatom Bauman i predstojećih meseci biće organizovana promocija po većem broju svetskih i evropskih prestonica, od kojih je možda najintrigantnija ona u ponedeljak, 2. decembra, u Njujorku, gde će memoare predstaviti bivši predsednik SAD Barak Obama. Gro pripadajuće autorske nadoknade bivša kancelarka će utrošiti na rad fondacije koju planira da osnuje.
Dosadašnje kritike su nepovoljne po knjigu. Zamera se nedostatak samokritičnosti, dok je stil pisanja poprilično sporohodan i jednoličan. Čini se, međutim, da je oštro kritičarsko pero dobrim delom i posledica temeljito izmenjenih političkih prilika u Evropi za samo tri sezone od kako se Merkelova svojevoljno povukla sa političke scene. Ni u memorima nije obrazložila razloge povlačenja, mada se nakon čitanja stiče utisak da to, svakako, nije posledica stupanja u starije životno doba (Merkelova je ovih dana napunila 70 godina) kako je svojevremeno krajnje lakonski objavila. Upravo izostanak potpunijeg objašnjenja odluke, nakon koje je počeo ponor Nemačke i Evrope, jeste ono što će čitaoca intrigirati i nakon pročitanih sećanja.
Partnerstvo Nemačke i Rusije
Koristeći se reformom radnih prava prethodnika Šredera, Angela Merkel se usmerila na privredni razvoj Nemačke. I to na način za kojim već sada ostali žitelji Starog kontinenta moraju da zaplaču. Pod Merkelovom, silovit napredak Nemačke je osmišljen tako da za sobom vuče i preostale evropske države, posebno one manje i zaostalije. Sada kada se nemačka ekonomija, prvenstveno autoindustrija, grči, ostatak Evrope može jasno da vidi koliko je za vreme Merkelove razvoj bio usmeren na sve.
Bitan osnov razvoja cele Evrope bila je uspešna saradnja Nemačke i Rusije, posebno iskazana u sektoru energetike. Kruna tog partnerstva, započetog još u vreme Vilija Branta i njegovog izuzetno agilnog ministra spoljnih poslova Egona Bara, trebalo je da budu gasovodi Severni tok i Severni tok 2, ukupnog godišnjeg kapaciteta 110 milijardi kubika gasa direktno iz Rusije usmerenog ka Nemačkoj.
Dakle, bez brojnih prepreka i ometanja koje je Kijev povremeno činio, što je u dva navrata (2007. i 2009. godine) dovelo do tronedeljnog prekida dotoka gasa preko cevi kroz Ukrajinu. Uspešna i sve bliža saradnja dve najbrojnije evropske zemlje nekome nije odgovarala i dogodila se diverzija oba gasovoda.
Američki vojnici još u Nemačkoj
Merkelova je intenzivno podsticala saradnju dva partnera i znala je sve o energetskom partnerstvu. Već pri dva prekida isporuke gasa preko ukrajinskih cevi, dok su evropski državnici optuživali Rusiju, bila je uzdržana i kritike više usmeravala na Kijev, mada joj je bilo jasno da se ometanje ovakvih razmera može organizovati samo uz podršku najmoćnijeg na svetu.
Činila je sve kako bi pitanje gasovoda ostalo u granicama ekonomije, dok su nemačke firme ulagale u bivše članice Varšavskog pakta. Znala je da je na političkom planu Nemačka vezanih ruku, još uvek pod nekom vrstom nadzora, što se najbolje vidi po vojnim bazama SAD i prisustvu 70.000 uniformisanih Jenkija u najmoćnijoj evropskoj državi.
No, gas je, ipak, prvenstveno pogonsko gorivo, Nemačka privrednu moć u dobroj meri zasniva na snažnoj autoindustriji i svaki kancelar čini ogromne napore kako bi dodatno pospešio najvažniju privrednu granu. Merkelova je, pišući o Donaldu Trampu, obelodanila kako joj je bivši američki predsednik još na samom početku mandata rekao da mu smeta velik broj nemačkh vozila na ulicama Njujorka i SAD u celini. Nije ni primetio da je reč o vozilima koja se dominantno proizvode u američkim pogonima velikih nemačkih autokompanija. Najavio je da bi mogao povećanjem carina drastično smanjiti broj nemačkih automobila na drugoj strani Atlantika.
Moćna, a podređena
Bivša kancelarka je shvatila ozbiljnost poruke i Trampa opisuje kao trgovca koji ne vidi kako poslovni aranžman može biti povoljan po obe ugovorne strane. Ima razmišljanje po kome je svaki uspeh jednog zasnovan na gubitku drugog partnera.
Merkelovoj, koja potiče iz porodice protestantskog sveštenika i po ocu je Poljakinja rođena u Hamburgu, dok je ovaj grad bio u takozvanoj Britanskoj zoni okupirane Nemačke, mnogo je svojstvenije promišljanje o mogućnosti usklađivanja interesa i uspeha svih partnera u biznisu.
Kako je memoare pisala političarka, dakle diplomata, bitni detalji odnosa SAD i Nemačke ostaju i dalje nepoznati široj javnost. Kancelarka, ipak, provlači potpunu političku zavisnost od partnera sa druge strane okeana time što ukazuje da svaki kancelar Nemačke po izboru prvo poseti SAD, čak i kada nema razloga za prioritet. Odnos podređenog i nadređenog drastično se ispoljio upravo kada je došlo do diverzije na oba ključna gasovoda, a da Nemačka nije ni pokušala da istraži uzroke i ko je izvršilac.
NATO samit u Bukureštu
Veći deo javnosti, kako nemačke tako evropske, zamera Merkelovoj da je bila blagonaklona prema Vladimiru Putinu, predsedniku Rusije, posebno da je 2008. godine, na NATO samitu u Bukureštu, sprečila prijem Ukrajine i Gruzije u najjaču vojnu alijansu. U memoarima kancelarka ističe da je tada i Francuska imala negativan stav prema prošienju NATO-a, te da je Putin jasno govorio da bi u tom slučaju napao Ukrajinu. Kijevske snage su tada bile slabe i procena je bila da bi Rusija u to vreme za kratko vreme samlela vojno nespremnog suseda.
Iz memoara se vidi da je posle bukureštanske epizode kancelarka zalegla da se pitanje Ukrajine reši dogovorom. Minskim sporazumima iz 2014. godine bila je sasvim blizu. Rešenje je podrazumevalo autonomiju za Donbas unutar Ukrajine, potpisali su ga i Kijev i Moskva, te Pariz i Berlin kao posrednici. Autorka ne kaže direktno ko je sabotirao primenu Minskih sporazuma, ali se iz teksta može zaključiti da je u pitanju onaj kauboj iz Vašingtona.
O ekološkoj prihvatljivosti
U memoarima ima prećutanog, ali i odgovora iz kojih se može dosta toga zaključiti u vezi sa aktuelnim teškoćama i sukobom u Evropi. Merkelova je nedvosmislena, Severni tok i Severni tok 2 su u interesu i Nemačke i Evrope, baš kao što je Rusija, što kao veliko tržište, što kao imalac sirovina, ali i velikih naučnih dostignuća, poželjan partner Evropske unije. Na učestale kritike da je pogrešila što je 2011. donela plan o isključenju svih nemačkih nuklarnih energena, odgovor u knjizi je jasan: koalicioni partneri, pre svega Zeleni, bili su daleko više za odustajanje od nuklearne energije.
Zaobilazno, u sećanjima se može videti da u to vreme nuklearna energija nije bila svrstana u ekološko gorivo, dok je gas imao takav tretman. Nije teško zaključiti da kod određivanja statusa nekog procesa ili proizvodnje nisu u pitanju samo ekološki argumenti, već i politička pozicija zagovornika jedne ili druge opcije. Podsetimo se, od pre neku godinu je obrnuto, gas je izgubio, a nuklearna energija dobila status ekološke podobnosti.
Potrebe za radnom snagom
Česte su primedbe Merkelovoj na ponašanje u migranstkoj krizi, kada je 2015. godine pristala da primi nešto više od milion emigranata iz azijskih i afričkih država, među kojima je u početku najviše bilo Sirijaca. Merkelova odgovara da je postupak pre svega izraz humanosti prema ljudima u golemoj nevolji, te da nije reč o prevelikom teretu za Nemačku.
Uvek valja imati na umu da je najveća evropska država gladna za mladom radnom snagom i da će usled nepovoljnih demografskih tokova narednih godina i decenija potreba za radnom snagom stalno rasti. Procene su da je Nemačkoj godišnje potrebno oko 290.000 stranih radnika, u pojedinim delatnostima, od IT struke, preko zdravstva, nege starijih ljudi, do elektrotehnike, potrebe su i trostruko iznad broja pristižućih migranata potrebnih kvalifikacija.
Korigovati sebe
"Sloboda" je možda malo preširoko (736 strana) štivo, pisano ne baš stilom vanserijskog literate, i svakako da ima prećutanog. Međutim, nesporno da će čitalac iz memoara čuti dosta zanimljivih opaski, spoznati atipičan način razmišljanja.
Međutim, od "Slobode" će najviše profitirati oni koji ozbiljnije prate politički život i mogu sopstveno znanje da dopune, koriguju ili izmene suočeni sa činjenicama i promišljanjima sadržanim u autobiografskom delu donedavne kancelarke Nemačke.
.jpg "Dan koji još uvek traje")
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 1
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar