Tako je, bre, studenti i studentkinje
"Oko dve trećine ljudi iz 31 zemlje smatra da je 2024. bila loša godina za njihovu zemlju."
Foto: 021.rs
Kad se onomad mlađahni novinar Radio Beograda ušunjao u Andrićevu zgradu, neposredno nakon što je Nobelov komitet objavio ko su laureati za 1961, pa pokucao našem nobelovcu na vrata i na prepad ga naivno upitao je li srećan zbog zlatnog odličja, povelje i jedanaest miliona kruna, ovaj mu je jednostavno izdeklamovao u mikrofon (i to i dan-danas stoji u Fonoteci Radija): "Ima nekih stvari koje se same po sebi razumeju."
Tako je i sa ovim tekstom i njegovim naslovom; o podršci studentima je valjda sve rečeno i ona se, bre, podrazumeva u bilo kom poslovnom, društvenom, ekonomskom, političkom, ma - ljudskom kontekstu, pa i ovde i sad. Naravno!
A sad da popričamo o tome kakva nam je bila godina na izmaku.
Oko dve trećine ljudi iz 31 zemlje smatra da je 2024. bila loša godina za njihovu zemlju. Mislim, ne cvetaju nam baš ruže kad se o tome da je stanje dosta loše slažu ljudi iz Sjedinjenih Država, Brazila, Italije, Japana, Južne Afrike, Indije, Kanade, Australije, Rusije, Nemačke, Argentine i još 20 zemalja.
Iako je ovaj postotak niži za pet procentnih poena u odnosu na prošlu godinu, ipak se krećemo u donjim lagama optimizma, možda i najgrđe ocenjenim od 2019. A možda ova promena sugeriše postepeni povratak nekog mlakog pozitivnog pogleda na budućnost, ali ko u to da poveruje kad je globalni kontekst i dalje ispunjen ekonomskim, društvenim i ekološkim izazovima.
Najnovije izdanje Ipsosovog svetskog istraživanja "Predictions 2025", sprovedenog u 31 zemlji na reprezentativnom uzorku od 23.000 ispitanika, pruža redak uvid kako pola planete ocenjuje prethodnih 12 meseci, ali daje i neka predviđanja za narednu godinu. Uvidi su podjednako intrigantni i kontradiktorni i obuhvataju niz globalnih tema koje oblikuju naše kolektivno raspoloženje. Ključna poruka ovog istraživanja nije samo u brojkama, već i u onome što one otkrivaju o strahovima, nadama i očekivanjima ljudi širom sveta.
Ekonomija ostaje ključni izvor strepnje, ali s nijansama. Skoro 79% ispitanika očekuje da će cene rasti brže od prihoda, dok 74% veruje da će porezi biti viši. Gotovo dve trećine strahuje od rasta nezaposlenosti, što odražava duboko ukorenjen strah od ekonomske nestabilnosti. Ipak, globalni ekonomski optimizam pokazuje blagi porast, dok evropske zemlje ostaju oprezne i po tom pitanju rezervisane. Ova razlika odražava složenost ekonomskih tokova i percepciju stabilnosti koja varira od regiona do regiona.
Zauzdavanje tehnologije i biznisa koji stoje iza nje postaje centralna tema. Očekivanja da će velike tehnološke kompanije uskoro biti pod strožim nadzorom porasla su sa 38% u 2021. na 47% danas. Ovaj skok odražava sve veću zabrinutost oko uticaja društvenih mreža i digitalnog sveta uopšte na svakodnevni život, kao i potrebu za etičkim okvirom koji bi nas zaštitio od njihove zloupotrebe, a čemu smo izloženi svakodnevno. Društva širom sveta sve glasnije traže odgovornost od tehnoloških giganata, s naglaskom na transparentnost i zaštitu privatnosti.
Ekološke izazove nije potrebno posebno naglašavati – oni su sve prisutniji. Čak 80% ispitanika veruje da će globalne temperature nastaviti da rastu, dok 42% smatra da će delovi njihovih zemalja postati nenastanjivi zbog ekstremnih vremenskih uslova. Iako zabrinutost zbog klimatskih promena ostaje visoka, očekivanja od vlada da preduzmu odlučnije korake nisu na nivou kakav su imala prethodnih godina.
Da li smo se kolektivno pomirili s idejom da je reakcija države spora i neadekvatna, ili smo samo postali ciničniji prema globalnim ekološkim dogovorima? Obe stvari su tačne u isto vreme, čini se, jer ni društvene tenzije ne jenjavaju. Očekivani porast imigracije brine 67% ljudi, dok polovina veruje da će društvena nejednakost ostati nepromenjena. Ovi podaci otkrivaju duboko ukorenjene izazove sa kojima se suočavamo. Migracije, socijalne nejednakosti i neizvesnost na tržištu rada sada su već trajne teme koje oblikuju političke agende i javne rasprave širom sveta.
Globalna bezbednost je i vruća tema globalne zabrinutosti. Gotovo polovina ispitanika smatra da je nuklearni sukob realna mogućnost, dok 47% strahuje od nove pandemije. Svet se nalazi na klizavoj putanji gde se pretnje prepliću, a onaj neki topli osećaj sigurnosti deluje kao daleki san. Postoji jasna potreba za globalnom saradnjom i jačanjem domaćih i međunarodnih institucija koje bi garantovale stabilnost.
Ostaje možda najvažnije pitanje: kako pomiriti strahove i nade? Ipsosovo istraživanje nas podseća da je potka kolektivnog optimizma krhka, ali neophodna osnova za stvaranje bolje budućnosti. Ta se budućnost neće dogoditi sama od sebe – mi smo ti koji je oblikujemo, uprkos svim preprekama. Na kraju, samo od nas zavisi hoće li 2025. biti godina u kojoj se globalna izvesnost konačno vraća ili ćemo nastaviti da živimo u svetu stalnog nemira.
Ili, bolje, da vam za kraj to kažem Andrićevim rečima, jer nemam "epsku snagu kojom je oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje", a za šta je dobio Nobela: "Sve su Drine ovog sveta krive i nikada se neće moći svekolike ni potpuno ispraviti, ali nikad ne smemo da prestanemo da ih ispravljamo."
Baš nikad, dodaću. Tako je, bre, studenti i studentkinje!
Autor je član Odbora Propulsion Fonda.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Pa, ne mogu da ih kupe
13.12.2024.•
47
Javnost je preplavljena vestima, blokadama, sjajnim dosetkama i još boljim transparentima studenata.
Hladni plamen koji je nadmudrio sistem
13.12.2024.•
22
Dok razni eksperti i samoprozvani tumači stvarnosti pokušavaju da uhvate suštinu trenutnih protesta kroz prizmu starih interpretativnih modela, stvarnost im izmiče kroz prste.
Mladi su najgori
06.12.2024.•
21
Ta neka simpatična mržnjica prema mladima dolazi, čuda li, s godinama.
Kakva je "Sloboda" Angele Merkel
02.12.2024.•
4
Pre nekoliko dana pod naslovom "Sloboda" širom sveta pojavili su se memoari Angele Merkel, do pre tri godine kancelarke Nemačke u rekordna četiri uzastopna mandata.
.jpg "Dan koji još uvek traje")
Dan koji još uvek traje
01.12.2024.•
13
"Nismo dobro", rekla je Jelena Stupljanin na protestu ispred novosadske Železničke stanice u nedelju, 17. novembra.
Srbija u tunelu i Srbija za tunel u Beogradu
27.11.2024.•
1
Nema šta, aktuelna vlast je baš nameračila da se poigrava sa žiteljima Srbije iz unutrašnjosti.
Piše Boris Dežulović: Novi Sad ili Nikad
25.11.2024.•
14
Ne, sad bez zajebancije: zašto Glavna železnička stanica u Novom Sadu ne bi bila veličanstveni neki stambeno-poslovno-hotelski kompleks?
Bolji život - da ga zgrabim
21.11.2024.•
4
Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar