Roditelji koji su ostali bez dece, ostali su i bez prava na završnu reč

Završeno je suđenje za ubistvo devet učenika i njihovog čuvara u OŠ Vladislav Ribnikar.
Roditelji koji su ostali bez dece, ostali su i bez prava na završnu reč
Foto: Screenshot (Javniservis.net)
Na osnovu predloga tužilaštva, suđenje je zatvoreno za javnost zbog čega je javnost ostala uskraćena za najvažnije činjenice sa suđenja povodom nečuvenog masakra koje je počinio maloletnik, te odgovornosti u postupanju njegovih roditelja.
 
Ovo suđenje uskraćeno je i za završne reči roditelja ubijene dece. 
Slobodan Negić, Sofijin tata, opozvao je ovlašćenja advokatu, čime je stvorio pravnu mogućnost da umesto advokata održi završnu reč. Sudija mu to nije dozvolio i udaljio ga je iz sudnice uz pomoć sudske straže što je bio jasan znak i drugim roditeljima da će im, makar to pravo, zapravo ostati uskraćeno.  
 
Ni na suđenju za ubistva u Duboni i Malom Orašju, roditeljima nije bilo dozvoljeno iznošenje završne reči. 
Kako se to zove kada roditeljima ubijene dece, oduzmete i mogućnost da govore? 
 
Kada ih sprečite da kažu svoje mišljenje o svemu onome što su čuli od strane odbrane optuženih i samih optuženih kojima je po zakonu, u svrhu odbrane, dozvoljeno da lažu, da se brane ćutanjem, da odbiju da odgovaraju na pitanja, da izvrću činjenice i manipulišu i da na kraju sve to sublimiraju kroz završne reči koje roditelji ubijene dece mogu samo nemo, u neverici da slušaju dok ih unutrašnji krici, zbog nanetog im zla i nepravde, potpuno razaraju.
 
Kako očekivati pravdu od suda, ako sud na kraju suđenja ne želi da čuje roditelje ubijenih i njihovu završnu reč, kao jedini pravni i civilizacijski oblik borbe za istinu?
 
Nijedna tragedija nije za poređenje u smislu strahote, tuge i besmisla, ali tragedija u kojoj je pre samo nekoliko dana u Zagrebu, devetnaestogodišnji mladić, evidentiran psihički bolesnik, upao u osnovnu školu i nožem ubio jednog sedmogodišnjaka, povredio učenike i učiteljicu koja je nastojala da ih zaštiti, ipak ima neuporedivu manju razmeru upravo zbog (ne)veštine ubice i vrste dostupnog oružja, iako se radi o napadu odraslog na malo dete, a ne napadu vršnjaka na vršnjake.
 
U Beogradu je trinaestogodišnjak, o čijim mentalnim problemima niko nije obavešten, ušao u školu i ubio desetoro duša. 
 
Kao što smo mogli da pročitamo u medijskim izveštajima, sa jedne strane neobučen, psihički oboleo mladić, sa druge strane emotivno nedostupan i pod stalnim pritiskom dečak, obučavan od strane oca za savršeno rukovanje pištoljem upravo iz kog je masakr i izvršio, u čiji je posed došao dva dana pred zločin.  
 
Ubica iz Zagreba ostaje u javnosti potpuno nepoznat, dok su medijske informacije o dečaku ubici iz Beograda dovele do izvitoperenog kulta na svetskom nivou koji za posledicu ima dalju agoniju i uznemiravanje oštećenih porodica, bilo da je u pitanju stvaranje poremećenih sledbenika ubice ili bizarno obožavanje žrtava. Kada se tome dodaju ozbiljne pretnje sa kojima se susreću porodice žrtava, a na kojima rade najviši državni organi, razmere ove tragedije su nesagledive.
 
Za požar moraju da se ispuni nekoliko preduslova – ako samo jedan nedostaje onda se neće dogoditi. Da ubica nije bio obučen da puca, da mu je oružje bilo nedostupno, da nije bio pod pritiskom roditelja, ili da je bio adekvatno lečen, tragedija se ne bi dogodila. Ili bar ne bi imala ni približne dimenzije. Sa ovakvim postupanjima, tragedija je bila neizbežna.
Iskazi roditelja ubijenih učenika u sudskom procesu koje je bilo otvoreno za javnost, među najpotresnijim su svedočenjima o savremenom društvu u kojem živimo. Dozvola za  završne reči na suđenju zatvorenom za javnost i pravična presuda, mogli su da predstavljaju neku vrstu delimične katarze. 
 
Nažalost, posle zabrane roditeljima da imaju završnu reč, ne samo da neće biti nikakve utehe za same roditelje, već neće biti ni katarze za celo društvo, one iz koje se izvlače jasne pouke i trasiraju snažne smernice i prakse koje bi sprečile da se ovakve tragedije ponavljaju.
 
Tekst Verana Matića prvobitno je objavljen na portalu javniservis.net.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Komentari 22

  • Novosadjanka

    25.12.2024 17:28
    Da nije objavljeno ime ubice, rekli bi...eto ne smeju da objave,stite nekog. Kad je objavljeno,opet ne valja....
    To sto se desilo monstruozno je i nekima je uvek "vlast" kriva za sve, zaboravljajuci da tuzilastvo ima neku vrstu autonomije kao i univerziteti i da ovi nisu menjali skoro pa nista jos od "prethodne vlasti"... Sudija ima i ovakvih i onakvih,a dovoljno je samo to sto za potpuno istu stvar , jedan presudi u korist onog koji je tuzio, drugi presudi potpuno suprotno . Znaci sve zavisi kod kog sudije vas predmet dodje na postupanje...nazalost...
    Kad mali kreten ubije svoje drugare, kriva je drzava...
    Ma drzava je kriva sto su deca postala zasticena ko beli medvedi,sto smeju da rade sta hoce,da vredjaju starije i slicno bez posledica a kad im se slucajno usprotivis odmah se stvore mame i tate po principu njihovo dete je najbolje... svi pricaju o pravima dece, niko o obavezama.
    Ali opet..kakve veze ima drzava sa tim sto je mali kreten uzeo ocevo oruzje i pobio svoje drugare?
    Uticaj drustvenih mreza je strahovit, deci treba ograniciti to i beskonacno igranje kojekakvih brutalnih igrica, ali je danasnjim roditeljima ocigledno lakse da im tutnu telefon u ruke i imaju " malo mira"....
  • BGD 011

    25.12.2024 16:18
    @ Clanu biblioteke
    odmah cu ti ugasiti vatru! Ili nisi procitao tekst ili nisi razumeo! U svakom slucaju, nadam se da imas zdravstvenu knjizicu, pa kod psihologa! "Slobodan Negić, Sofijin tata, opozvao je ovlašćenja advokatu, čime je stvorio pravnu mogućnost da umesto advokata održi završnu reč. Sudija mu to nije dozvolio i udaljio ga je iz sudnice uz pomoć sudske straže što je bio jasan znak i drugim roditeljima da će im, makar to pravo, zapravo ostati uskraćeno." Nadam se da ti je sada jasno clanu sekte SNS!
  • Peea

    25.12.2024 14:54
    Svi smo pod nastresnicom
    Jos jedan dokaz da je vlast umesana u masakr..zrtvovali decu da bi razoruzali narod i unistili srbiju

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Pa, ne mogu da ih kupe

Javnost je preplavljena vestima, blokadama, sjajnim dosetkama i još boljim transparentima studenata.

Hladni plamen koji je nadmudrio sistem

Dok razni eksperti i samoprozvani tumači stvarnosti pokušavaju da uhvate suštinu trenutnih protesta kroz prizmu starih interpretativnih modela, stvarnost im izmiče kroz prste.

Mladi su najgori

Ta neka simpatična mržnjica prema mladima dolazi, čuda li, s godinama.

Kakva je "Sloboda" Angele Merkel

Pre nekoliko dana pod naslovom "Sloboda" širom sveta pojavili su se memoari Angele Merkel, do pre tri godine kancelarke Nemačke u rekordna četiri uzastopna mandata.

Dan koji još uvek traje

"Nismo dobro", rekla je Jelena Stupljanin na protestu ispred novosadske Železničke stanice u nedelju, 17. novembra.

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.