"Noćas su se ponovo nad krovovima, ljubičastim i ljigavim, poput okoštalih meduza, zvona unezvereno otimala konopcima i propinjala na sve strane i mlatila dušama zidove svojih svetih i kobnih tela i iz toga kuljahu glasovi fatalnih saznanja i naprsli pozivi na besomučnu molitvu za ljubav sitničavih božanstava i protiv ljubavi tih istih božanstava"1. I pitaš se gde je tvoje mesto i ko si ti, a ko ćeš biti kroz trideset godina i kako do tamo doći. Teče noć, mesečine više nema. "Na obali već šire svoje oči večne lutalice, i vetar im bije pesak u grudi"2.
Biti svedok, to je jedina preostala uloga pesnika. Samo ti, Andrej, kad muzika utihne, kad umiri se sve, dok koračaš ćutke, u mraku i kad nigde svetlosti više nema, slobodan si da pustiš svoj glas. Tad postaješ neko drugi, tad na sebe navlačiš hiljade odeždi i svaka od njih traži drugi jezik. Svi ti ljudi za koje tek si senka, nedonošče surove stvarnosti što nas malo-malo ritne u stomak, svi oni već nestali su, nestale su njihove reči i njihove brige.
Nema više ni osmeha, ni svađa. Stihovi, samo stihovi, sve ih, o čarobnjače dečijeg lica, pretvaraš u stihove. U njima tek trag nekadašnjih ljudi nazire se, na tim tragovima gradiš jedan drugi svet aluzija i tuga: gordo kroz njega marširaju alegorije.
"Suše prete, obzorja nenaviknuta na raspadanje kidaju šavove nevinosti, negde duboko se odronjava lavina čuda i zlatastih gluposti, tišina, spavaš"3. Jer, uvek sve prođe, iščezne kao i ostalo što Dunav nosi u daljinu. "Reko, mila reko, kamo se žuriš? Kamo te vuku nebrojeni vali, vodena krila srca ti bujna? Da l’ znaju pute stenjem osute što će ih proći ko vijor hučno? I da li znaju vijuge silne, srebrne zmije stranih obala, što će ih delit’ po tol’ko puta?"4
Šta ostane od dana? Dragi instrumenti po kojima su klizile nečije ruke i još topao im trag. Ostaci hrane, zaboravljene za svagda. Graške znoja raznesene po ravnici. "O ravnico, pusta pustaro, izbrazdano moje crno proleće"5. Dve ili tri suze. Trenutak ili dva kad misliš: ipak si čovek i sve ovo nešto znači. Šuštanje lišća i graja nečije, tuđe dece. Prevrnute strane masnih margina. Razni mirisi što će još dugo ostani na sluznici. Poneka nada. Lepet ptičjih krila. Nečiji krik. Neizbežan miris benzina. U prašini tragovi bosih nogu. Dah smrti, te "lepe smrti koja nadolazi"6. Život.
Sutra će već "kroz dva mala sanjiva groba ispod obrva svanuti novi dan"7. Dan u kojem ćeš opet biti pesnik, jedan od njih, izabranog soja koji pamti. Pevaj, "kad već ne možeš da ćutiš, ne čekaj vreme i ne traži mesto"8. Andrej, još za tebe ima nade. "Spakuj noćne mušice, u javu zakorači!"9.
Pevaj, sine, pevaj, neka tvoj glas napusti podzemni svet, neka padne sila i nepravda, pesniče, jer ko drugi da svetu uskrsne tračak nade. Kao nekada slepac što je hodio bez straha, dajući svima plod svoga glasa. Tako i ti. Kako danas, kako ove noći, tako i zauvek. Samo pesme se još računaju, sve je ostalo pepeo i prah.
Kroz mrak se presijava ovaj uglačani autoportret. Utešen, Andrej odlazeći u noć na svom telefonu pušta Young Fathers još samo ovaj put:
Only God knows when the beast was feeding
Taking from our mouths when we ain’t eating
Shedding more blood than we are bleeding
Only God knows where your wife is sleeping
Only God knows what the preacher’s preaching
Only God knows that the people are cheating
Only God knows, you don’t need him.
1 Ljubomir Sopka: Rani tragovi
2 Gabor Filep: U Delija sa plavim ušima
3 Gojko Janjušević: Južna uspavanka za Lidiju
4 Jovan Grčić Milenko: Reka
5 Florika Štefan: Stići će vas pesma
6 Katalin Ladik: Orkanski visovi
7 Vojislav Despotov: Istorija se ne ponavlja
8 Milan Ćurčin: Poštovani čitaoci
9 Rade Tomić: Spakuj noćne mušice
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 1
Jovica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar