Piše Siniša Tucić: Matica srpska nije "nečija" kuća
Pre nego što su studenti izbačeni iz Matice srpske, predsednik ove ustanove ih je u upitao "je l' red da vi uđete u nečiju kuću i da zavodite pravila ponašanja?"
Foto: 021.rs
Matica srpska nije "nečija" kuća u koju ulaze studenti i zavode pravila ponašanja. Najznačajnija ustanova srpske kulture, osnovana u Budimpešti 1826. jeste kuća srpskog naroda i srpske kulture, ali i kuća svih građana i pripadnika manjinskih naroda, jer se rad ove institucije finansira iz budžeta Vlade Republike Srbije koji pune poreski obveznici koji žive u Republici Srbiji.
Studenti koji su bili posetioci Svetosavske akademije su nasilno izbačeni iz svoje kuće u koju su mirno ušli, kojoj pripadaju i koja je njihova! Kao dugogodišnji član velike Biblioteke Matice srpske, sate i sate sam proveo u njenim čitaonicama, kroz koju su prošle generacije i generacije studenata.
U pauzama, između čitanja literature, upoznavao sam mlade ljude, različitih političkih i ideoloških ubeđenja i pogleda na svet, koji su uvek poštovali kućni red najveće srpske institucije, negujući kulturu dijaloga, tolerancije, međusobnog slušanja. O tome mogu da posvedoče i zaposleni u Matici srpskoj (većina njih je u posebnom saopštenju podržala zahteve studenata u blokadi), koji su mi, kao osobi sa invaliditetom, uvek izlazili u susret, kada mi je bila potrebna asistencija.
Neki drugi, koji trenutno vode zemlju u kojoj mi svi živimo, a čijoj politici direktnu podršku svojim potpisom pruža predsednik Matice srpske, ne poštuju ni Ustav, ni zakone (zbog čega ljudi gube živote), ni osnovna pravila naše zajedničke kuće - Republike Srbije.
Nažalost, institucija na čija se pravila njen predsednik poziva, u trećoj deceniji 21. veka nije pristupačna za osobe sa invaliditetom i sve građane koji imaju problema u kretanju. Ni nakon poslednjeg renoviranja i rekonstrukcije, na ulazu u čitaonicu Matice srpske nije izgrađena rampa, ugrađen lift, niti je prostor rekonstruisan po principima dizajna za sve.
O glavnom ulazu u najvažniju instituciju da i ne govorim. Nisu se udostojili da naprave običan gelender na ulaznom stepeništu, a kamoli da omoguće i studentima i ostalim građanima koji koriste kolica da uđu u najznačajniju srpsku kulturnu instituciju. Profesor Dragan Stanić, koji je u govoru studentima ustvrdio (gordo i samouvereno pred Savindan) da zna kako funkcioniše ceo svet, morao bi da zna da su u savremenom svetu javne ustanove, kulturne institucije, biblioteke dostupne svima i da je njihova pristupačnost prioritet!
Godinama unazad, Matica srpska koju preko budžeta Republike Srbije finansiramo svi mi, favorizuje određenu grupu intelektualaca, naučnih i kulturnih radnika (okupljajući ih na tribinama, okruglim stolovima i naučnim skupovima) koji zastupaju samo jedan vrednosni sistem.
Najstarija kulturna institucija pretvorila se tokom poslednje decenije u debatni klub istomišljenika, čiji su svetnazori uglavnom bliski ekstremnom sistemskom nacionalizmu, bez ozbiljnih i otvorenih debata o trenutnom stanju u kojem se naše društvo i kultura nalaze.
Nikada se u Matici srpskoj nije progovorilo o bilansima ratova devedesetih, ratnim zločinima počinjenim nad pripadnicima drugih naroda i ulozi srpske strane usvemu tome, a nije se na pravi i adekvatan način razgovaralo ni o stradanju pripadnika srpskog naroda, koje je počinjalo velikim pokličima, ratnim huškanjem, nacionalističkim zanosima, a završavalo se kilometarskim traktorskim kolonama i stotinama hiljadama izbeglica koje su napuštale svoje domove od Knina do Prizrena.
Solidno sam upoznat sa književnim radom Dragana Stanića alijas Ivana Negrišorca. I kao njegov bivši student i kao pesnik koji prati tokove u savremenoj srpskoj književnosti. Sadašnji predsednik Matice srpske je svojevreno veoma hrabro i progresivno uveo domaću neoavangardu u akademski knjiženo-naučni diskurs. Pisao je i o Miroljubu Todoroviću i Vojislavu Despotovu. Deo svoje velike studije pod nazivom "Legitimacija za beskućnike", posvetio je i analizi poezije Vujice Rešina Tucića. I za Vojislava Despotova, koga sam dobro poznavao i za moga oca, potpuno sam siguran da bi zeštoko osudili izbacivanje studenata iz Matice srpske, jer su obojica i kao pesnici i kao ljudi bili nedvosmisleno opredeljeni protiv nasilja.
Neizrecivi doživljaj neke književne tvorevine, kako je napisao profesor Stanić u svom naknadnom otvorenom pismu studentima, ulazi u sferu ličnog i podložno je različitim književno-teorijskim interpetacijama. Nije problem ni u analizi pesama, ni u studentima koji su "okupirali" fakultete i koji trpe fizičko nasilje.
Trenutni problem je potpuna suspenzija prava od strane ljudi koji imaju vlast na svojim građanima, pa i nad samom Maticom srpskom. Institucija na čijem je čelu sadašnje rukovodstvo Matice srpske (izuzev časnih izuzetaka) odavno je poljulala poverenje velikog dela kulturne i naučne javnosti.
Sramotno je i razočaravajuće da se predsednik najstarije srpske kulturne institucije, kao univerzitetski profesor, u otvorenom pismu obraća svojim studentima, ne osvrnuvši se na to da je prethodnu noć studentkinja prebijena na ulici, zadobivši teške telesne povrede, te da joj je polomljena vilica.
U društvu u kojem živimo, u poslednjih 12 godina, u potpunosti je suspendovana javna sfera o kojoj je pisao Jirgen Habermars. Jedan segment te društvene stvarnosti je i današnja Matica srpska koja bi morala biti otvorena za intelektualce i levih i desnih političkih uverenja i pogleda na svet, nezavisna od bilo koje vlasti, pristupačna i u arhitektonskom i u sadržinskom smislu kao prostor u kome ne sme biti diskriminacije i selekcije učesnika u javnim debatama i diskusijama.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
"Ma, ne znate vi deco"
28.02.2025.•
26
Ono što studentni rade prethodnih par meseci kod većine nas izaziva divljenje.
Ima li razloga za uživanje u "mitingašima"?
21.02.2025.•
5
Prvih tri do pet sekundi videa presudni su za zadržavanje pažnje.
Žižek o protestima u Srbiji: EU pušta Vučića da radi šta hoće
18.02.2025.•
10
Nešto važno se dešava u Kini i to bi trebalo da zabrine političko rukovodstvo.
Sudije, i vi ste vlast
11.02.2025.•
18
Kao odgovor na poziv Advokatske komore Srbije upućen u nedelju 02.02.2024. godine da se podrže zahtevi studenata, Društvo sudija Srbije je istog dana na svom sajtu objavilo saopštenje.
Auto-put Teofila Pančića
10.02.2025.•
4
"Za aktivno delovanje u kulturi, osim znanja, potrebna je i hrabrost da se iskaže stav u sferi društvenog života", piše o Teofilu Pančiću novosadski pisac Siniša Tucić.
Šta sam videla u studentima?
07.02.2025.•
8
Protesti studenata, blokade, inicijative i akcije ne jenjavaju. Štaviše - sve ih je više.
Država protiv društva
05.02.2025.•
8
Kriza u Srbiji traje već puna tri meseca. Ona ne dolazi iz sukoba između političkih stranaka, koalicija, ili struja. Ona dolazi iz sukoba između države i društva.
Piše Boris Dežulović: Večni sjaj bezbednosnog uma
04.02.2025.•
9
"Čekaj bre, stani malo, šta se dešava, skočio je Vulin sa sofe, kakva sad ostavka?"
Ima li razrešenja političkoj krizi u Srbiji?
03.02.2025.•
26
Život se u Srbiji žestoko uzburkao, blokada sva tri mosta preko Dunava u Novom Sadu pokazalo je da je neraspoloženje ne malog sloja građana spram aktuelne vlasti dostiglo ogromne razmere.
"Nadstrešnica" je naš patohistološki test - nije benigna cista već kancer
27.01.2025.•
21
Viši sudijski saradnik u Višem sudu u Novom Sadu Nadežda Joveš Grbić uputila je otvoreno pismo Društvu sudija Srbije, koje portal 021.rs objavljuje u nastavku, u celosti.
Problemi sa personalnom asistencijom u Novom Sadu: Iskustvo iz prve ruke
27.01.2025.•
1
Radnica u sferi socijalne zaštite iz Novog Sada Ana Nikolić u autorskom tesku iznosi brojne probleme sa kojima se suočavaju. Portal 021.rs prenosi tekst u celosti.
Pritisak, pritisak, pritisak...
24.01.2025.•
4
Pritisak se u opštem smislu definiše kao sila koja deluje na određenu površinu. Meri se u Paskalima, a razlikujemo atmosferski, hidrostatički, dinamički i mehanički.
Generalni štrajk
21.01.2025.•
22
Iako je pravo na štrajk jasno definisano međunarodno pravo, i sastavni deo ljudskog prava na rad, u Srbiji se ono kontinuirano gazi decenijama unazad.
Trampovo proširenje SAD - realnost ili snoviđenje
21.01.2025.•
5
Navikli smo da Sjedinjene Američke Države globalno vode istu politiku, bez obzira iz koje stranke dolazi predsednik najmoćnje države na svetu.
Zdravlja, ljubavi i blokada
10.01.2025.•
3
Zdravlja, ljubavi i blokada – najiskrenija je čestitka s kojom sam, svečano, uz čašu vina ušla u novu godinu.
Novosađani, želite besplatan javni prevoz? Može, idite u Beograd
08.01.2025.•
34
Vožnja gradskim saobraćajem je od 1. januara besplatna... u Beogradu.
Ko je pobednik u gasnom ratu?
06.01.2025.•
11
Posle nekoliko decenija izuzetno obimne isporuke došlo je do promene...
Pismo mladom novosadskom pesniku
02.01.2025.•
2
Portal 021.rs objavljuje odlomak iz romana "Pet debelih pesnika" Predraga Đurića koji je nedavno osvojio nagradu "Stevan Pešić" i koji se našao u širem izboru za NIN-ovu nagradu.
Kad su u Vojvodini počela da se prave lepa zdanja
01.01.2025.•
5
Dugo se u Vojvodini gradilo ponajviše od ćerpića, blata osušenog na suncu, koga u ovoj ravnici ima i previše.
INTERVJU Darko Bajić o očevim crtežima, Crnom bombarderu, studentima: Sivi dom se buni danas
31.12.2024.•
2
Režiser, scenarista, producent, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, Darko Bajić za 021.rs priča o novom filmu, izložbi radova njegovog oca Miloša, o svojim ostvarenjima i mnogim drugim temama.
Komentari 27
Rados
Nemanja
Stanovnici tih država bukvalno tako zovu svoj jezik - American English itd. - kod svake lokalizacije se pravi razlika (računarski softver, npr.)
Isto kao i Nemci za nemački...
Strašno je koliko ste neobrazovani... :(
Mitar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar