Piše Siniša Tucić: Matica srpska nije "nečija" kuća
Pre nego što su studenti izbačeni iz Matice srpske, predsednik ove ustanove ih je u upitao "je l' red da vi uđete u nečiju kuću i da zavodite pravila ponašanja?"
Foto: 021.rs
Matica srpska nije "nečija" kuća u koju ulaze studenti i zavode pravila ponašanja. Najznačajnija ustanova srpske kulture, osnovana u Budimpešti 1826. jeste kuća srpskog naroda i srpske kulture, ali i kuća svih građana i pripadnika manjinskih naroda, jer se rad ove institucije finansira iz budžeta Vlade Republike Srbije koji pune poreski obveznici koji žive u Republici Srbiji.
Studenti koji su bili posetioci Svetosavske akademije su nasilno izbačeni iz svoje kuće u koju su mirno ušli, kojoj pripadaju i koja je njihova! Kao dugogodišnji član velike Biblioteke Matice srpske, sate i sate sam proveo u njenim čitaonicama, kroz koju su prošle generacije i generacije studenata.
U pauzama, između čitanja literature, upoznavao sam mlade ljude, različitih političkih i ideoloških ubeđenja i pogleda na svet, koji su uvek poštovali kućni red najveće srpske institucije, negujući kulturu dijaloga, tolerancije, međusobnog slušanja. O tome mogu da posvedoče i zaposleni u Matici srpskoj (većina njih je u posebnom saopštenju podržala zahteve studenata u blokadi), koji su mi, kao osobi sa invaliditetom, uvek izlazili u susret, kada mi je bila potrebna asistencija.
Neki drugi, koji trenutno vode zemlju u kojoj mi svi živimo, a čijoj politici direktnu podršku svojim potpisom pruža predsednik Matice srpske, ne poštuju ni Ustav, ni zakone (zbog čega ljudi gube živote), ni osnovna pravila naše zajedničke kuće - Republike Srbije.
Nažalost, institucija na čija se pravila njen predsednik poziva, u trećoj deceniji 21. veka nije pristupačna za osobe sa invaliditetom i sve građane koji imaju problema u kretanju. Ni nakon poslednjeg renoviranja i rekonstrukcije, na ulazu u čitaonicu Matice srpske nije izgrađena rampa, ugrađen lift, niti je prostor rekonstruisan po principima dizajna za sve.
O glavnom ulazu u najvažniju instituciju da i ne govorim. Nisu se udostojili da naprave običan gelender na ulaznom stepeništu, a kamoli da omoguće i studentima i ostalim građanima koji koriste kolica da uđu u najznačajniju srpsku kulturnu instituciju. Profesor Dragan Stanić, koji je u govoru studentima ustvrdio (gordo i samouvereno pred Savindan) da zna kako funkcioniše ceo svet, morao bi da zna da su u savremenom svetu javne ustanove, kulturne institucije, biblioteke dostupne svima i da je njihova pristupačnost prioritet!
Godinama unazad, Matica srpska koju preko budžeta Republike Srbije finansiramo svi mi, favorizuje određenu grupu intelektualaca, naučnih i kulturnih radnika (okupljajući ih na tribinama, okruglim stolovima i naučnim skupovima) koji zastupaju samo jedan vrednosni sistem.
Najstarija kulturna institucija pretvorila se tokom poslednje decenije u debatni klub istomišljenika, čiji su svetnazori uglavnom bliski ekstremnom sistemskom nacionalizmu, bez ozbiljnih i otvorenih debata o trenutnom stanju u kojem se naše društvo i kultura nalaze.
Nikada se u Matici srpskoj nije progovorilo o bilansima ratova devedesetih, ratnim zločinima počinjenim nad pripadnicima drugih naroda i ulozi srpske strane usvemu tome, a nije se na pravi i adekvatan način razgovaralo ni o stradanju pripadnika srpskog naroda, koje je počinjalo velikim pokličima, ratnim huškanjem, nacionalističkim zanosima, a završavalo se kilometarskim traktorskim kolonama i stotinama hiljadama izbeglica koje su napuštale svoje domove od Knina do Prizrena.
Solidno sam upoznat sa književnim radom Dragana Stanića alijas Ivana Negrišorca. I kao njegov bivši student i kao pesnik koji prati tokove u savremenoj srpskoj književnosti. Sadašnji predsednik Matice srpske je svojevreno veoma hrabro i progresivno uveo domaću neoavangardu u akademski knjiženo-naučni diskurs. Pisao je i o Miroljubu Todoroviću i Vojislavu Despotovu. Deo svoje velike studije pod nazivom "Legitimacija za beskućnike", posvetio je i analizi poezije Vujice Rešina Tucića. I za Vojislava Despotova, koga sam dobro poznavao i za moga oca, potpuno sam siguran da bi zeštoko osudili izbacivanje studenata iz Matice srpske, jer su obojica i kao pesnici i kao ljudi bili nedvosmisleno opredeljeni protiv nasilja.
Neizrecivi doživljaj neke književne tvorevine, kako je napisao profesor Stanić u svom naknadnom otvorenom pismu studentima, ulazi u sferu ličnog i podložno je različitim književno-teorijskim interpetacijama. Nije problem ni u analizi pesama, ni u studentima koji su "okupirali" fakultete i koji trpe fizičko nasilje.
Pročitaj još
Trenutni problem je potpuna suspenzija prava od strane ljudi koji imaju vlast na svojim građanima, pa i nad samom Maticom srpskom. Institucija na čijem je čelu sadašnje rukovodstvo Matice srpske (izuzev časnih izuzetaka) odavno je poljulala poverenje velikog dela kulturne i naučne javnosti.
Sramotno je i razočaravajuće da se predsednik najstarije srpske kulturne institucije, kao univerzitetski profesor, u otvorenom pismu obraća svojim studentima, ne osvrnuvši se na to da je prethodnu noć studentkinja prebijena na ulici, zadobivši teške telesne povrede, te da joj je polomljena vilica.
U društvu u kojem živimo, u poslednjih 12 godina, u potpunosti je suspendovana javna sfera o kojoj je pisao Jirgen Habermars. Jedan segment te društvene stvarnosti je i današnja Matica srpska koja bi morala biti otvorena za intelektualce i levih i desnih političkih uverenja i pogleda na svet, nezavisna od bilo koje vlasti, pristupačna i u arhitektonskom i u sadržinskom smislu kao prostor u kome ne sme biti diskriminacije i selekcije učesnika u javnim debatama i diskusijama.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
REM, RTS i preduslov demokratije u Srbiji
22.04.2025.•
1
Savet REM bira Upravne odbore javnih medijskih servisa.
Svi ti klimači glavom
21.04.2025.•
3
Narod ovde ne traži vođu zato što je slab, nego zato što je tako naučen.
Sedite malo, odmorite
14.04.2025.•
7
Ne umem da sedim. Bukvalno. Ako nemam telefon u ruci, daljinski u vidokrugu i nešto da "skeniram" pogledom (najčešće spisak obaveza koje neću obaviti), ustajem.
Srbija odumire
12.04.2025.•
30
Poslednjih godina često čujemo kako u mnogim fabrikama nema dovoljno radnika, a ni ponovna raspisivanja konkursa ne rezultiraju popunom radnih mesta.
Inceli i manosfera
27.03.2025.•
5
Serija "Adolescence" na Netflixu trenutno je tema broj dva sudeći po domaćem internetu.
EU se naoružava - i to može mnogo da košta
26.03.2025.•
10
Već decenijama je prihvaćeno mišljenje da je "Evropska unija mesto gde se najbolje živi".
Nada nad Srbijom
14.03.2025.•
5
Imala sam nedavno sastanak na kom je pored nas tri iz Srbije bio i kolega iz inostranstva.
Tramp drma Evropsku uniju
10.03.2025.•
9
Burna su vremena, trese se bezmalo na svakoj tački Zemljine kugle.
Ćaci za našu decu i budućnost Srbije
07.03.2025.•
36
Sinoć su izvesni studenti postavili šatore ispred Predsedništva u znak protesta. Kažu da su oni studenti koji žele da se stane sa blokadama i da nastave da uče.
Tekst Slobodana Negića: 15. mart - pero ili mač
05.03.2025.•
18
Na portalu javniservis.net objavljen je tekst Slobodana Negića, oca Sofije Negić, žrtve masovnog ubistva u OŠ "Vladislav Ribnikar".
"Ma, ne znate vi deco"
28.02.2025.•
26
Ono što studentni rade prethodnih par meseci kod većine nas izaziva divljenje.
Ima li razloga za uživanje u "mitingašima"?
21.02.2025.•
5
Prvih tri do pet sekundi videa presudni su za zadržavanje pažnje.
Žižek o protestima u Srbiji: EU pušta Vučića da radi šta hoće
18.02.2025.•
11
Nešto važno se dešava u Kini i to bi trebalo da zabrine političko rukovodstvo.
Sudije, i vi ste vlast
11.02.2025.•
18
Kao odgovor na poziv Advokatske komore Srbije upućen u nedelju 02.02.2024. godine da se podrže zahtevi studenata, Društvo sudija Srbije je istog dana na svom sajtu objavilo saopštenje.
Auto-put Teofila Pančića
10.02.2025.•
4
"Za aktivno delovanje u kulturi, osim znanja, potrebna je i hrabrost da se iskaže stav u sferi društvenog života", piše o Teofilu Pančiću novosadski pisac Siniša Tucić.
Šta sam videla u studentima?
07.02.2025.•
8
Protesti studenata, blokade, inicijative i akcije ne jenjavaju. Štaviše - sve ih je više.
Država protiv društva
05.02.2025.•
8
Kriza u Srbiji traje već puna tri meseca. Ona ne dolazi iz sukoba između političkih stranaka, koalicija, ili struja. Ona dolazi iz sukoba između države i društva.
Piše Boris Dežulović: Večni sjaj bezbednosnog uma
04.02.2025.•
9
"Čekaj bre, stani malo, šta se dešava, skočio je Vulin sa sofe, kakva sad ostavka?"
Ima li razrešenja političkoj krizi u Srbiji?
03.02.2025.•
26
Život se u Srbiji žestoko uzburkao, blokada sva tri mosta preko Dunava u Novom Sadu pokazalo je da je neraspoloženje ne malog sloja građana spram aktuelne vlasti dostiglo ogromne razmere.
Komentari 27
Rados
Nemanja
Stanovnici tih država bukvalno tako zovu svoj jezik - American English itd. - kod svake lokalizacije se pravi razlika (računarski softver, npr.)
Isto kao i Nemci za nemački...
Strašno je koliko ste neobrazovani... :(
Mitar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar