Piše Siniša Tucić: Matica srpska nije "nečija" kuća
Pre nego što su studenti izbačeni iz Matice srpske, predsednik ove ustanove ih je u upitao "je l' red da vi uđete u nečiju kuću i da zavodite pravila ponašanja?"
Foto: 021.rs
Matica srpska nije "nečija" kuća u koju ulaze studenti i zavode pravila ponašanja. Najznačajnija ustanova srpske kulture, osnovana u Budimpešti 1826. jeste kuća srpskog naroda i srpske kulture, ali i kuća svih građana i pripadnika manjinskih naroda, jer se rad ove institucije finansira iz budžeta Vlade Republike Srbije koji pune poreski obveznici koji žive u Republici Srbiji.
Studenti koji su bili posetioci Svetosavske akademije su nasilno izbačeni iz svoje kuće u koju su mirno ušli, kojoj pripadaju i koja je njihova! Kao dugogodišnji član velike Biblioteke Matice srpske, sate i sate sam proveo u njenim čitaonicama, kroz koju su prošle generacije i generacije studenata.
U pauzama, između čitanja literature, upoznavao sam mlade ljude, različitih političkih i ideoloških ubeđenja i pogleda na svet, koji su uvek poštovali kućni red najveće srpske institucije, negujući kulturu dijaloga, tolerancije, međusobnog slušanja. O tome mogu da posvedoče i zaposleni u Matici srpskoj (većina njih je u posebnom saopštenju podržala zahteve studenata u blokadi), koji su mi, kao osobi sa invaliditetom, uvek izlazili u susret, kada mi je bila potrebna asistencija.
Neki drugi, koji trenutno vode zemlju u kojoj mi svi živimo, a čijoj politici direktnu podršku svojim potpisom pruža predsednik Matice srpske, ne poštuju ni Ustav, ni zakone (zbog čega ljudi gube živote), ni osnovna pravila naše zajedničke kuće - Republike Srbije.
Nažalost, institucija na čija se pravila njen predsednik poziva, u trećoj deceniji 21. veka nije pristupačna za osobe sa invaliditetom i sve građane koji imaju problema u kretanju. Ni nakon poslednjeg renoviranja i rekonstrukcije, na ulazu u čitaonicu Matice srpske nije izgrađena rampa, ugrađen lift, niti je prostor rekonstruisan po principima dizajna za sve.
O glavnom ulazu u najvažniju instituciju da i ne govorim. Nisu se udostojili da naprave običan gelender na ulaznom stepeništu, a kamoli da omoguće i studentima i ostalim građanima koji koriste kolica da uđu u najznačajniju srpsku kulturnu instituciju. Profesor Dragan Stanić, koji je u govoru studentima ustvrdio (gordo i samouvereno pred Savindan) da zna kako funkcioniše ceo svet, morao bi da zna da su u savremenom svetu javne ustanove, kulturne institucije, biblioteke dostupne svima i da je njihova pristupačnost prioritet!
Godinama unazad, Matica srpska koju preko budžeta Republike Srbije finansiramo svi mi, favorizuje određenu grupu intelektualaca, naučnih i kulturnih radnika (okupljajući ih na tribinama, okruglim stolovima i naučnim skupovima) koji zastupaju samo jedan vrednosni sistem.
Najstarija kulturna institucija pretvorila se tokom poslednje decenije u debatni klub istomišljenika, čiji su svetnazori uglavnom bliski ekstremnom sistemskom nacionalizmu, bez ozbiljnih i otvorenih debata o trenutnom stanju u kojem se naše društvo i kultura nalaze.
Nikada se u Matici srpskoj nije progovorilo o bilansima ratova devedesetih, ratnim zločinima počinjenim nad pripadnicima drugih naroda i ulozi srpske strane usvemu tome, a nije se na pravi i adekvatan način razgovaralo ni o stradanju pripadnika srpskog naroda, koje je počinjalo velikim pokličima, ratnim huškanjem, nacionalističkim zanosima, a završavalo se kilometarskim traktorskim kolonama i stotinama hiljadama izbeglica koje su napuštale svoje domove od Knina do Prizrena.
Solidno sam upoznat sa književnim radom Dragana Stanića alijas Ivana Negrišorca. I kao njegov bivši student i kao pesnik koji prati tokove u savremenoj srpskoj književnosti. Sadašnji predsednik Matice srpske je svojevreno veoma hrabro i progresivno uveo domaću neoavangardu u akademski knjiženo-naučni diskurs. Pisao je i o Miroljubu Todoroviću i Vojislavu Despotovu. Deo svoje velike studije pod nazivom "Legitimacija za beskućnike", posvetio je i analizi poezije Vujice Rešina Tucića. I za Vojislava Despotova, koga sam dobro poznavao i za moga oca, potpuno sam siguran da bi zeštoko osudili izbacivanje studenata iz Matice srpske, jer su obojica i kao pesnici i kao ljudi bili nedvosmisleno opredeljeni protiv nasilja.
Neizrecivi doživljaj neke književne tvorevine, kako je napisao profesor Stanić u svom naknadnom otvorenom pismu studentima, ulazi u sferu ličnog i podložno je različitim književno-teorijskim interpetacijama. Nije problem ni u analizi pesama, ni u studentima koji su "okupirali" fakultete i koji trpe fizičko nasilje.
Trenutni problem je potpuna suspenzija prava od strane ljudi koji imaju vlast na svojim građanima, pa i nad samom Maticom srpskom. Institucija na čijem je čelu sadašnje rukovodstvo Matice srpske (izuzev časnih izuzetaka) odavno je poljulala poverenje velikog dela kulturne i naučne javnosti.
Sramotno je i razočaravajuće da se predsednik najstarije srpske kulturne institucije, kao univerzitetski profesor, u otvorenom pismu obraća svojim studentima, ne osvrnuvši se na to da je prethodnu noć studentkinja prebijena na ulici, zadobivši teške telesne povrede, te da joj je polomljena vilica.
U društvu u kojem živimo, u poslednjih 12 godina, u potpunosti je suspendovana javna sfera o kojoj je pisao Jirgen Habermars. Jedan segment te društvene stvarnosti je i današnja Matica srpska koja bi morala biti otvorena za intelektualce i levih i desnih političkih uverenja i pogleda na svet, nezavisna od bilo koje vlasti, pristupačna i u arhitektonskom i u sadržinskom smislu kao prostor u kome ne sme biti diskriminacije i selekcije učesnika u javnim debatama i diskusijama.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Inceli i manosfera
27.03.2025.•
5
Serija "Adolescence" na Netflixu trenutno je tema broj dva sudeći po domaćem internetu.
EU se naoružava - i to može mnogo da košta
26.03.2025.•
10
Već decenijama je prihvaćeno mišljenje da je "Evropska unija mesto gde se najbolje živi".
Nada nad Srbijom
14.03.2025.•
5
Imala sam nedavno sastanak na kom je pored nas tri iz Srbije bio i kolega iz inostranstva.
Tramp drma Evropsku uniju
10.03.2025.•
9
Burna su vremena, trese se bezmalo na svakoj tački Zemljine kugle.
Ćaci za našu decu i budućnost Srbije
07.03.2025.•
36
Sinoć su izvesni studenti postavili šatore ispred Predsedništva u znak protesta. Kažu da su oni studenti koji žele da se stane sa blokadama i da nastave da uče.
Tekst Slobodana Negića: 15. mart - pero ili mač
05.03.2025.•
18
Na portalu javniservis.net objavljen je tekst Slobodana Negića, oca Sofije Negić, žrtve masovnog ubistva u OŠ "Vladislav Ribnikar".
"Ma, ne znate vi deco"
28.02.2025.•
26
Ono što studentni rade prethodnih par meseci kod većine nas izaziva divljenje.
Ima li razloga za uživanje u "mitingašima"?
21.02.2025.•
5
Prvih tri do pet sekundi videa presudni su za zadržavanje pažnje.
Žižek o protestima u Srbiji: EU pušta Vučića da radi šta hoće
18.02.2025.•
11
Nešto važno se dešava u Kini i to bi trebalo da zabrine političko rukovodstvo.
Sudije, i vi ste vlast
11.02.2025.•
18
Kao odgovor na poziv Advokatske komore Srbije upućen u nedelju 02.02.2024. godine da se podrže zahtevi studenata, Društvo sudija Srbije je istog dana na svom sajtu objavilo saopštenje.
Auto-put Teofila Pančića
10.02.2025.•
4
"Za aktivno delovanje u kulturi, osim znanja, potrebna je i hrabrost da se iskaže stav u sferi društvenog života", piše o Teofilu Pančiću novosadski pisac Siniša Tucić.
Šta sam videla u studentima?
07.02.2025.•
8
Protesti studenata, blokade, inicijative i akcije ne jenjavaju. Štaviše - sve ih je više.
Država protiv društva
05.02.2025.•
8
Kriza u Srbiji traje već puna tri meseca. Ona ne dolazi iz sukoba između političkih stranaka, koalicija, ili struja. Ona dolazi iz sukoba između države i društva.
Piše Boris Dežulović: Večni sjaj bezbednosnog uma
04.02.2025.•
9
"Čekaj bre, stani malo, šta se dešava, skočio je Vulin sa sofe, kakva sad ostavka?"
Ima li razrešenja političkoj krizi u Srbiji?
03.02.2025.•
26
Život se u Srbiji žestoko uzburkao, blokada sva tri mosta preko Dunava u Novom Sadu pokazalo je da je neraspoloženje ne malog sloja građana spram aktuelne vlasti dostiglo ogromne razmere.
"Nadstrešnica" je naš patohistološki test - nije benigna cista već kancer
27.01.2025.•
21
Viši sudijski saradnik u Višem sudu u Novom Sadu Nadežda Joveš Grbić uputila je otvoreno pismo Društvu sudija Srbije, koje portal 021.rs objavljuje u nastavku, u celosti.
Problemi sa personalnom asistencijom u Novom Sadu: Iskustvo iz prve ruke
27.01.2025.•
1
Radnica u sferi socijalne zaštite iz Novog Sada Ana Nikolić u autorskom tesku iznosi brojne probleme sa kojima se suočavaju. Portal 021.rs prenosi tekst u celosti.
Pritisak, pritisak, pritisak...
24.01.2025.•
4
Pritisak se u opštem smislu definiše kao sila koja deluje na određenu površinu. Meri se u Paskalima, a razlikujemo atmosferski, hidrostatički, dinamički i mehanički.
Generalni štrajk
21.01.2025.•
22
Iako je pravo na štrajk jasno definisano međunarodno pravo, i sastavni deo ljudskog prava na rad, u Srbiji se ono kontinuirano gazi decenijama unazad.
Trampovo proširenje SAD - realnost ili snoviđenje
21.01.2025.•
5
Navikli smo da Sjedinjene Američke Države globalno vode istu politiku, bez obzira iz koje stranke dolazi predsednik najmoćnje države na svetu.
Komentari 27
Rados
Nemanja
Stanovnici tih država bukvalno tako zovu svoj jezik - American English itd. - kod svake lokalizacije se pravi razlika (računarski softver, npr.)
Isto kao i Nemci za nemački...
Strašno je koliko ste neobrazovani... :(
Mitar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar