Šta sam videla u studentima?
07.02.2025.•
8
Protesti studenata, blokade, inicijative i akcije ne jenjavaju. Štaviše - sve ih je više.
Auto-put Teofila Pančića
"Za aktivno delovanje u kulturi, osim znanja, potrebna je i hrabrost da se iskaže stav u sferi društvenog života", piše o Teofilu Pančiću novosadski pisac Siniša Tucić.
Foto: 021.rs
Na vest o smrti Teofila Pančića, Branislav Grubački Guta iz Novog optimizma i ja, dopisujući se preko Vibera, došli smo na ideju predložimo da auto-put Beograd-Zagreb dobije ime po velikom novinaru čiji su tekstovi, kolumne, kometari svakodnevnih političkih i društvenih zbivanja, prikazi knjiga, izložbi, filmova, pozorišnih predstava, žiriranja u žirijima književnih nagrada, učešća na tribinama, obeležila kulture ovih prostora u poslednjih 30 godina.
Istovremeno je novinar Nedim Sejdimović, kome sam tog jutra poslao istu poruku, u svom tekstu pod nazivom "Tišina posle Teofila: Prkos do poslednje reči" objavljenom na portalu Lupiga, napisao da od moje pesničke slobode da se mešam u dodelu naziva putnoj infrastrukturi koja spaja ove naše male nesrećne državice neće biti ništa ne zato što to Teofil nije zaslužio i ne zato što nema logike, nego zato što bi u ovim našim usranim društvima to bilo kao da motor od rols-rojsa ugradiš u stari fijaker.
Celokupan svoj novinarsko-književni angažman, Teofil Pančić je posvetio prirodnom spajanju onoga što je bilo veštački razdvojeno. I bukvalno i metaforički je u poslednjoj deceniji dvadesetog i prvim decenijama dvadeset i prvog veka pronosio knjige, pozorišne predstave, filmove, ideje, kulturu na relaciji Beograd-Zagreb, ali je svoj stvaralački nomadizam širio i na Sarajevo, Novi Sad, Podgoricu, Skoplje… Auto-put u našim pesničkim fantazijama sažeo je i u jednoj od svojih knjiga nazvavši je "Famoznih 400", kolika je dužina auto-puta između ova dva grada.
Ali ne, Teofil nije bio patetični jugonostalgičar zarobljen u prošlom vremenu o kojem pripoveda mlađim generacijama pišući o koncertima Idola, Azre i Prljavog kazališta ili o hipi kampovanjima na plažama Jadrana. Teofil je uvek bio sada i ovde, upućen u aktuelna dešavanja u savremenoj umetnosti, filozofiji, društvenim naukama, politici…
Iako je rođen u nekom drugom vremenu, sada daleke 1965. godine, u svojim tekstovima uvek je i iznova pronalazio formule uspešno rešavajući jednačine koje su spajale pripadnike iks, ipsilon i zet generacije. Spadao je u intelektualce koji se bore za drugačije društvo i zauvek ostaju na margini. Premda su u manjini, na duže staze njihove vrednosti u nekoj meri postanu deo naše društvene stvarnosti i možda zahvaljujući njima zajednica u kojoj živimo još uvek opstaje.
Govoreći u emisiji "Ova situacija", novinar Vremena Filip Švarm, istakao je da je Teofil Pančić bio operisan od svakog nacionalizma, od svake autokratije i da je govorio društvu u lice, po čemu je bio preteča današnjim studentima u blokadama.
Prvi Teofilov tekst pročitao sam 1996. u vojvođanskom građanskom listu "Nezavisni", o uličnoj akciji grupe "Magnet", pod nazivom "Otkrovenje", kada su Miroslav Nune Popović, Ivan Pravdić i Jelena Marjanov razbili novi televizor ispred zgrade RTS-a u vreme Dnevnika u 19.30. U to vreme nije bilo mnogo novinara koji su podržavali mlade umetnike koje je u toku uličnih performanasa hapsila Miloševićeva policija.
A onda je, malo pomalo, u našu kuću ulazilo novinarsko ime čije smo tekstove čitali i u Vremenu i u tadašnjoj Našoj borbi. Teofil Pančić nije bio naš kućni prijatelj, niti se Vujica družio sa njim. Ipak, u nemalom broju slučajeva, moj ćale bi, prelistavajući novine naišao na stih iz svoje pesme koju Teofil citira u naslovu ili uvodu svog teksta pišući o nekoj sasvim drugoj temi koja se ne tiče književnosti.
Uskoro smo kroz njegove kolumne utvrdili da je on veliki poznavalac i poštovalac poezije Vojislava Despotova. Prvi nastup hrvatskih pisaca nakon rata u Novom Sadu, kada je Vujicin i Vojin prijatelj, zagrebački književnik Borivoje Radaković doveo grupu čuvenih Fakovaca među kojima su bili Zoran Ferić, Ante Tomić, Miljenko Jergović, nije mogao da prođe bez Teofila. Tada sam kao mlad student kniževnosti pričao sa Teofilom dok smo stajali za šankom nekadašnjeg kluba izdavačke kuće "Prometej" na trgu Marije Trandafil. Nažalost, Voja Despotov nas je napustio godinu dana ranije i nije dočekao da prisustvuje ponovnom susretu naših književnosti.
Usledile su burne godine tranzicije dvehiljaditih. Teofil kao dosledan borac protiv Miloševićevog režima devedesetih svoju borbu nije kapitalizovao radnim mestom u ministarstvu kulture novih demokratskih vlasti, niti je postao NGO birokata koji sprovodi dosadne monitoringe strategija u kulturi. Ostao je svoj i nakon promena.
Nastavio je da nosi dugačku kosu i da piše tekstove u kojima se između ostalog bavio i glupostima "naših" koje smo mi doveli na vlast, a koji su vrlo brzo zaboravili sve dogovore o promenama i koji su nas posebno u polju kulturne politike razočarali. Ulazio je u žestoke okršaje sa nacionalistima, bespoštedno i bez dlake na jeziku sa svojih pozicija kritikova klerikarizaciju društva i poput nekih drugih svojih saboraca, kao što su Nebojša Popov, Mirko Đorđević, Ivan Čolović, Borka Pavićević, Dubravka Stojanović, Svetislav Basara, Dragan Velikić, zastupao ideje za jednu drugačiju stvarnost.
Ipak, uvek je poštovao i svoje političke i ideološke neistomišljenike kojima je argumentovano oponirao. O tome svedoči i razgovor koji je vodio u emisiji "Dvougao" sa književnikom i profesorom Slobodanom Vladušićem, koji je i po književnom i po političkom opredeljenju sve suprotno od onoga što je Teofil predstavljao u kulturnom životu, ali to ne znači da nisu mogli da razgovaraju.
Uzgred rečeno, moj drug, ali ujedno i moj i Teofilov politički neistomišljenik, teolog Dejan Perišić mi je više puta rekao da se sa njime ne slaže, ali da njegovo mišljenje poštuje. Ipak, Teofil nije bio kritizer radi kritike. Nije se igrao sa politikom i za razliku od mnogih sudionika na javnoj sceni umeo je da proceni trenutak i da postavi granicu.
Od početka je upozoravao kuda vodi dolazak presvučenih radikala na vlast i nije podlegao sveopštoj kampanji belih listića. Svoju doslednost i težnju da sačuva lični integritet u pravu na stav, platio je time što je dve godine ranije, u leto 2010. bio pretučen metalnom šipkom u vozilu gradskog saobraćajnog preduzeća u Zemunu.
Istovremeno, Teofil Pančić je mogao biti u društvu nekog akademika, ali i svojom kritikom u Vremenu podržati mladog pesnika ili pesnikinju koji je objavio ili koja je objavila prvu zbirku poezije i to bez zadrške i konzervativnog kritičarskog stava da treba vreme da pokaže koliko neka knjiga vredi. Relevantnost njegovog rada dokazuje da je bio član žirija prestižnih književnih nagrada i činjenica da ga je čuveni Predrag Palavestra uvrstio u dvotomnu Istoriju srpske književne kritike u izdanju Matice srpke.
Teofil je posebno prijateljstvo i razumevanje imao sa filozofom Ivanom Milenkovićem, sa kojim je zajedno kao deo žirija obeležio period Ninove nagrade u kome je ona bila ponajviše otvorena za autore i autorke mlađe i srednje generacije na književnoj sceni, koje su se hvatale u koštac sa nasleđem prethodnih ratova, problemima tranzicije, nasilja i preispitivanjem pogubnih nacionalističkih kurturoloških matrica. U periodu Teofilovog predsedavanja žirijem, Ninova nagrada je povratila svoj regionalni značaj koji je u vremenu nekadašnje Jugoslavije imala, i zbog toga su članovi žirija trpeli napade provincijske i malograđanske književne čaršije.
Kao poseban toponim književnog rada Teofila Pančića, uvek se iznova pojavljivao Novi Sad. U svom intervjuu koji je 2019. dao za portal 021.rs rekao je da je Novi Sad jedan od ključnih toposa cele južnoslovenske kulture. U njegovom književnom Novom Sadu je bilo mesta i za uslovno rečeno klasičnije prozaiste poput Aleksandra Tišme i Lasla Vegela, ali i za pripadnike novosadske avangarde sedamdesetih poput Slobodana Tišme, Vladimira Kopicla, Slavka Bogdanovića, Katalin Ladik, Judite Šalgo...
Kroz njegove kolumne prolazio je i Đorđe Balašević, pominjana je i Laboratorija zvuka, a u posebnom prikazu je pisao i o albumu Milana Kerezovića Keckeca. Do samoga kraja, nije sam sebi dozvoljavao da ostane u sferi poznatog i proverenog. Uvek je težio tome da kao novinar i kritičar pokrije što šire polje događanja na kulturnoj sceni. Jesenas su on i njegova Olja podržali izdavanje Leksikona umetnika i stvaralaca Novog naselja i u svemu tome je posredovala naša zajednička prijateljica pozorišna kritičarka Nataša Gvozdenović.
Po vokaciji novinar, Teofil je i po širini svog interesovanja i po erudicji nadmašio je mnoge univerzitetske profesore. Nažalost, katedre naših univerziteta, zarobljene u konzervativnom akademizmu ne haju mnogo za zbivanja u savremenom svetu. Po mom mišljenju, Teofil je mogao svake godine da održi po jedan dvosemestralni kurs iz studija književnost, filozofije, sociologije, žurnalistike…
Za aktivno delovanje u kulturi, osim znanja, potrebna je i hrabrost da se iskaže stav u sferi društvenog života. Nažalost, našoj akademskoj i društvenoj eliti nikada nije manjkalo konformizma i oportunizma. Što se tiče spremnosti na društveni angažman, mnogi naši intelektualci ostaju u stanju trajnog deficita. Ipak, studentske blokade i protesti (koje je Teofil bezrezervno podržavao) ulivaju nadu da se stanje može promeniti. Trenutno, kao društvo prisustvujemo možda najvažnijim semestrima u proteklih 20 godina, a podrška stiže iz celog regiona.
Teofilova, Oljina i moja zajednička drugarica Helga Paškvan mi šalje fotografije sa skupa podrške studentima u blokadi iz Rijeke. Auto-put Beograd-Zagreb i ne mora dobiti ime po našem Teofilu. Dovoljno je da se vratimo pronalasku točka koji je u davnim vremenima neolita bio civilizacijski iskorak kao što su danas plenumi i blokade.
Ne treba odbaciti ni kočije uz pomoć kojih je čovek vekovima putovao, komunicirao, napredovao. Ne mora ni da taj naš budući automobil bude najnoviji model rols-rojsa u neoliberalnom kapitalizmu. Potrebna su nam obična kola i okvir u kojem će normalno živeti svi divni ljudi poput našeg Teofila. Studenti u blokadama i građani u protestima su na dobrom putu da se za to izbore.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Država protiv društva
05.02.2025.•
8
Kriza u Srbiji traje već puna tri meseca. Ona ne dolazi iz sukoba između političkih stranaka, koalicija, ili struja. Ona dolazi iz sukoba između države i društva.
Piše Boris Dežulović: Večni sjaj bezbednosnog uma
04.02.2025.•
9
"Čekaj bre, stani malo, šta se dešava, skočio je Vulin sa sofe, kakva sad ostavka?"
Ima li razrešenja političkoj krizi u Srbiji?
03.02.2025.•
26
Život se u Srbiji žestoko uzburkao, blokada sva tri mosta preko Dunava u Novom Sadu pokazalo je da je neraspoloženje ne malog sloja građana spram aktuelne vlasti dostiglo ogromne razmere.
Piše Siniša Tucić: Matica srpska nije "nečija" kuća
01.02.2025.•
27
Pre nego što su studenti izbačeni iz Matice srpske, predsednik ove ustanove ih je u upitao "je l' red da vi uđete u nečiju kuću i da zavodite pravila ponašanja?"
"Nadstrešnica" je naš patohistološki test - nije benigna cista već kancer
27.01.2025.•
21
Viši sudijski saradnik u Višem sudu u Novom Sadu Nadežda Joveš Grbić uputila je otvoreno pismo Društvu sudija Srbije, koje portal 021.rs objavljuje u nastavku, u celosti.
Problemi sa personalnom asistencijom u Novom Sadu: Iskustvo iz prve ruke
27.01.2025.•
1
Radnica u sferi socijalne zaštite iz Novog Sada Ana Nikolić u autorskom tesku iznosi brojne probleme sa kojima se suočavaju. Portal 021.rs prenosi tekst u celosti.
Pritisak, pritisak, pritisak...
24.01.2025.•
4
Pritisak se u opštem smislu definiše kao sila koja deluje na određenu površinu. Meri se u Paskalima, a razlikujemo atmosferski, hidrostatički, dinamički i mehanički.
Generalni štrajk
21.01.2025.•
22
Iako je pravo na štrajk jasno definisano međunarodno pravo, i sastavni deo ljudskog prava na rad, u Srbiji se ono kontinuirano gazi decenijama unazad.
Trampovo proširenje SAD - realnost ili snoviđenje
21.01.2025.•
5
Navikli smo da Sjedinjene Američke Države globalno vode istu politiku, bez obzira iz koje stranke dolazi predsednik najmoćnje države na svetu.
Zdravlja, ljubavi i blokada
10.01.2025.•
3
Zdravlja, ljubavi i blokada – najiskrenija je čestitka s kojom sam, svečano, uz čašu vina ušla u novu godinu.
Novosađani, želite besplatan javni prevoz? Može, idite u Beograd
08.01.2025.•
34
Vožnja gradskim saobraćajem je od 1. januara besplatna... u Beogradu.
Ko je pobednik u gasnom ratu?
06.01.2025.•
11
Posle nekoliko decenija izuzetno obimne isporuke došlo je do promene...
Pismo mladom novosadskom pesniku
02.01.2025.•
2
Portal 021.rs objavljuje odlomak iz romana "Pet debelih pesnika" Predraga Đurića koji je nedavno osvojio nagradu "Stevan Pešić" i koji se našao u širem izboru za NIN-ovu nagradu.
Kad su u Vojvodini počela da se prave lepa zdanja
01.01.2025.•
5
Dugo se u Vojvodini gradilo ponajviše od ćerpića, blata osušenog na suncu, koga u ovoj ravnici ima i previše.
INTERVJU Darko Bajić o očevim crtežima, Crnom bombarderu, studentima: Sivi dom se buni danas
31.12.2024.•
2
Režiser, scenarista, producent, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, Darko Bajić za 021.rs priča o novom filmu, izložbi radova njegovog oca Miloša, o svojim ostvarenjima i mnogim drugim temama.
Kada puknu naprednjačke laži
27.12.2024.•
38
Kakva je to država u kojoj i deca protestuju? To je država sa lošom vlašću.
Roditelji koji su ostali bez dece, ostali su i bez prava na završnu reč
25.12.2024.•
22
Završeno je suđenje za ubistvo devet učenika i njihovog čuvara u OŠ Vladislav Ribnikar.
Tako je, bre, studenti i studentkinje
23.12.2024.•
1
"Oko dve trećine ljudi iz 31 zemlje smatra da je 2024. bila loša godina za njihovu zemlju."
Pa, ne mogu da ih kupe
13.12.2024.•
47
Javnost je preplavljena vestima, blokadama, sjajnim dosetkama i još boljim transparentima studenata.
Komentari 4
Moja generacija
Deks
Boco
Večina ljudi nije čula za Teofila.
A večina i nema neko mišljenje o njemu.
Za nas je Teofil bio nešto veliko i kad ga je naša cerka koja je tad imala 5-6 godina vidila na sajmu knjiga tražila je da se slika s njim i Teofil je pristao. Kad je ženin brat vidio tu sliku pitao je što ste je slikali sa tim idiotom. I šta reči posle toga. Za nas je bio i ostao velik. Vidio sam ga i prije 2 meseca na institutu u kamenici.
Slava mu i hvala za sve što je učinio.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar