Tekst Slobodana Negića: 15. mart - pero ili mač

Autor: Slobodan Negić (Javni servis)

Info

05.03.2025.

14:45 > 14:39

Na portalu javniservis.net objavljen je tekst Slobodana Negića, oca Sofije Negić, žrtve masovnog ubistva u OŠ "Vladislav Ribnikar".

Tekst Slobodana Negića: 15. mart - pero ili mač

Foto: 021.rs

Eto nas u sred jednog takvog vremena.

Danas, (a i '90-ih je bilo tako) nama je psihijatrija na vlasti, kriminalci nose značke, a građani su podanici i vlasništvo stranke. Onda se pojavilo svetlo na kraju tunela – Zoran Đinđić je verovao da možemo da budemo ljudi. Ubile su ga ubice koje rade za državu – psi rata koji beže od odgovornosti za zločine koje su počinili.

Consuetudinis magna vis est (Stare navike teško umiru).

Još od Apisa na ovamo, naša država strepi od zločinaca i ubica koji prete iz senke.

Zaglibili smo da gore ne može. Do pre samo nekoliko meseci, delovalo je da nam nema pomoći.

Ipak, inteligencija je progovorila.

Slušajte ove mlade ljude, jer nam daju, možda, poslednju šansu da uhvatimo civilizacijski priključak! Ovo je pitanje opstanka, a ne stranačkog opredeljenja. Ovo što mi radimo kao narod poslednje četiri decenije sigurno vodi u propast. Pogledate samo kako se odnosimo prema svojoj deci: šaljemo ih u rat, lažemo ih, trujemo nacionalizmom, tučemo ih, proglašavamo za vlasništvo države koja je ogrezla u korupciju i kriminal, ubijamo. Bukvalno ih teramo da odu odavde.

Zašto biramo trumatizovane ličnosti sa psihijatrijskom dijagnozom da nam kreiraju budućnost? To nije do stranog faktora, to je do nas. Sami biramo takvu vlast, zašto? Da nije ono – slično se u sličnom prepoznaje?

I Slobodan Milošević, pa sada i Aleksandar Vučić, autokratske su ličnosti sklone tiraniji. Zašto su oni takvi?

Slobodanu Miloševiću ubila se skoro cela porodica – otac Svetozar, majka Stanislava, ujak Milisav i tetka Darinka. Otac Svetozar se 1962. ubio pištoljem, navodno zbog toga što je jedan njegov učenik kojem je dao slabu ocenu počinio samoubistvo. Slobodan nije prisustvovao sahrani oca, jer je bio na ekskurziji u Rusiji. Majka mu se obesila 1974. godine.

Mira Marković je imala jezivo traumatično detinjstvo i potpuno poremećene odnose u porodici. Sigurno se sećate da je nosila cvet u kosi, je l' zna neko zašto?

Vučićevi preci po ocu potiču iz Čipuljića, kod Bugojna, u srednjoj Bosni. Proterani su od strane hrvatskih fašista (Ustaša) tokom Drugog svetskog rata i nastanjeni u blizini Beograda, gde mu je rođen otac. Po Vučićevim rečima, njegovog dedu Anđelka po ocu i desetine drugih bliskih rođaka, ubile su ustaše. Njegova borba i njegov radikalizam su odraz smrti, traume i patologije. To nema veze sa ideologijama ili dobrobiti naroda.

Oni koji trpe nasilje, postaju nasilnici. Oni koji trpe teške traume, postaju oni koji druge teško traumatizuju.

Naš narod je teško traumatizovan, treba da se leči. Vadimo se iz ovoga, propadamo, uništavamo svoju omladinu, svoju budućnost.

Džaba nam putevi, uskoro neće imati ko njima da ide.

Ovaj studetski pokret je poslednja šansa, poslednji ispit, koji, realno, nismo zaslužili. Ali, evo pruža nam se šansa:

15. mart je jedna od poslednjih prilika.

Odlučimo se da li hoćemo pero ili mač?

Pero je ubojitije od mača i simbolizuje vladavinu intelekta, prava i logike. A šta simbolizuje mač?

Pravda nije, to su terazije.

Intelekt nije.

Simbolizuje moć fizičke sile i rat.

To teška prošlost progovara kroz transgeneracijske traume koje nikada nisu obrađene; koje u glavama labilnih ličnosti iskrivljuju stvarnost, proglašavajući neuspehe za ambiciju, kriminal za patriotizam, novac za uspeh, a sreću za stan u Beogradu na vodi – silujući život da bude ono što za njih nikada nije mogao biti – normalan.

Vučićeva anti-ustaška borba je zapravo recidiv disfunkcionalnih odnosa u njegovoj porodici i teških neobrađenih trauma iz detinjstva, a ne politička ideologija.

Otišlo je predaleko, ovo više ne sme da se ponavlja. Moramo da idemo putem pravde, nauke i napretka. Probudimo se iz lošeg sna: psihijatrija na lečenje, kriminalci u zatvor, inteligencija u prve redove.

Ako sada razočaramo ovu omladinu, zaslužujemo da propadnemo kao narod. "Budimo ljudi, iako smo Srbi", reče Pavle. Ljudi se i dalje smeju na ovo, misle da je vic. Da li je neko tog čoveka razumeo, da li ti isti što se kunu u pravoslavlje, uopšte razumeju o čemu je čovek pričao?

E sada smo svi na poslednjem ispitu. Ja sam spreman, a vi?

Da li ćete podržati svoju decu, svoju inteligenciju ili ćete potonuti u autodestrukciju, na vama je.

Imate šansu da budete ljudi, građani, a ne podanici ili ucenjeno roblje. Iskoristite je. Posle toga, nema više kajanja ili opravdanja – ako ovu šansu prokockamo, propašćemo sigurno.

Istina boli, suočite se sa svojim traumama! Ako mogu ja, možete i vi.

Sic semper tyrannis

Tekst je prvobitno objavljen na portalu javniservis.net.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

blokada fakulteta

Komentari 18

Hronološki Najpopularniji

Nemanja

20.03.2025 • 14:22

@M

Ali je zato jedno 90% onoga što nas je sve snašlo u poslednjih 35 godina posledica vaše mržnje i krivice.

0 0 0
Maksim

10.03.2025 • 12:08

Studenti su izabrali pero !
Dok rezimske medije bruje o napadu na drzavu i o obojenoj revoluciji, studenti su uputili otvoreno pismo narodu Srbije u kome pozivaju gradjane da se povodom aktuelne krize samostalno organizuju po modelu neposredne demokratije kroz zakonom predvidjeno telo - ZBOR GRADJANA.

1 2 -1
M

06.03.2025 • 02:49

Tužno pojednostavljenje

Uprkos užasnoj muci koja Vas je zadesila - niste u pravu. Vašom logikom sva zla i stradanja koja su srpski narod tokom 20.veka posledica su naše mržnje i naše krivice. Jasenovac zbog ubistva braće Radić, više od tri miliona ubijenih u dva svetska rata - zbog mržnje prema nemačkoj operi i valcerima. To ima taman toliko smisla kao kada bi neko tvrdio da se Ribnikar dogodio zbog titoističke i krugodvojkaške mržnje prema srpskom narodu.

17 12 +5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.