Tramp drma Evropsku uniju

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

10.03.2025.

10:45 > 10:45

Burna su vremena, trese se bezmalo na svakoj tački Zemljine kugle.

Foto: Beta (AP Photo/Jose Luis Magana)

Godinama je bilo uobičajeno shvatanje da je politički život u zemljama razvijene demokratije, dakle u SAD i EU, uvek isti, bez obzira na to koja je politička opcija na vlasti.

Sve su se gurale na poziciju centra, eventualno malo levo, malo desno, pa je bilo teško uočavati razlike u vladanju i nakon izbornih promena.

Atipičan republikanac

Međutim, nakon pobede atipičnog republikanca Donalda Trampa i dolaska njegove ekipe u Belu kuću, sve se izokrenulo za 180 stepeni, i to, takoreći, preko noći. Nije prošlo ni dva meseca otkako je po drugi put zvanično stupio na čelo najmoćnije države na svetu, a učinio je više nego što većina državnika učini za ceo četvorogodišnji mandat.

Ništa ne prepušta slučaju, a za Srbiju je možda najvažnije kako će iz Vašingtona ubuduće pristupiti spoljnoj politici, posebno kakav će ubuduće biti odnos SAD – Evropska unija, s obzirom na to da dugogodišnje atlantsko partnerstvo ovih dana ubrzano vene.

Novi predsednik SAD ne okoliša, naprotiv, menja temelje politike koja se u Vašingtonu decenijama vodila, bez obzira na to da li je prvi čovek iz demokratske ili republikanske sredine. Ali, Tramp je sasvim atipičan i prvo je naciljao baš višedecenijsku globalističku spoljnu politiku Bele kuće, čije su osnovne odlike bile stalno seljenje kapitala u manje razvijene delove sveta, gde su cena rada i troškovi proizvodnje neuporedivo niži, te beskrajna finansijalizacija.

Deficit 220 milijardi dolara

Efekti višedecenijske politike su, pogotovo u SAD, vidljivi - nikada nije manji broj ljudi raspolagao toliko velikim delom svetskog bogatstva. Tako su, na primer, oko 2.500 milijardera "teži" od siromašnije polovine čovečanstva. Manje je poznato da su posledice naročito izražene u SAD, gde su zarade, pogotovo onih sa nižim primanjima, već četiri decenije u ozbiljnoj stagnaciji, a broj Amerikanaca koji mogu da se upuste u kupovinu stana svake godine je sve manji.

S druge strane, broj onih koji žive u kamp-kućicama na vozilima neprekidno raste. Procenjuje se da je broj ovih svojevrsnih nomada premašio 36 miliona žitelja najznačajnije države na svetu.

Mada je i sam milijarder, Tramp je brzo uočio da je srednja klasa u SAD, i to posebno ona iz sektora tradicionalne proizvodnje, pod žestokim pritiskom. Već decenijama govori kako "nema države bez čelika", te da je nemoguće da SAD svake godine imaju spoljnotrgovinski deficit od 220 milijardi dolara.

Taj minus se pokriva emitovanjem državnih dužničkih hartija od vrednosti. Ali, kada dug koji nastaje akumuliranjem deficita dovoljno naraste, strani ulagači će prestati da kupuju, naprotiv, rasprodaće hartije i Amerika će se, tvrdi Tramp, naći u haosu.

Slabljenje dolara

Način da se predupredi gotovo katastrofalan scenario prvi čovek Bele kuće vidi u obnovi tradicionalne proizvodnje. Realizacija ovog plana podrazumeva da proizvodnja u SAD postane konkurentna, a što već decenijama nije. Carine su sredstvo kojim bi u početku država poprilično veštački "stvorila" tržište za buduće domaće proizvode.

Naravno da poslovan čovek ranga novog američkog predsednika zna da su carine sporne i ograničenog efekta. Zapravo, ovaj namet je samo privremen i trebalo bi da posluži dok ne realizuje svoju drugu zamisao, kamen temeljac sopstvene buduće (ekonomske) politike. A to je da oslabi dolar kako bi domaću robu učinio jeftinijom u poređenju sa inostranom ponudom. Problem je što slabljenje dolara treba izvesti tako da se istovremeno sačuva hegemonijska pozicija američke valute kao jedine rezervne na globalnoj sceni.

Rezervna svetska valuta

Ostvariti zamišljeni plan nije jednostavno i ne može se postići samo ekonomskim merama. Neophodno je i da politika odradi svoj deo posla, odnosno da najveće rivale SAD učini manje ekonomski uspešnim. Najefikasniji način bio bi kada bi domicilne valute vodećih američkih rivala ojačale, čime bi na svetskom tržištu roba iz tih zemalja poskupela, pa bi buduća američka proizvodnja mogla opstati i bez carinske podrške. Veoma brzo Tramp će prestati sa galamom oko uvođenja carina, preorijentisaće se na mnogo važniji zadatak, a to je da dolar postane jeftiniji, naravno, uz očuvanje hegemonijske pozicije.

Pošto novo svetsko ustrojstvo ne može da se realizuje bez politike, Tramp je brojne svetske probleme sagledao iz ugla ostvarenja nove poželjne uloge dolara. Potrebni su mu dobri odnosi sa Rusijom i Kinom kako bi izdejstvovao da zemlje BRIKS-a ne preteraju u izbegavanju korišćenja dolara. Pogotovo bi po Amerikance bilo nezgodno ako bi se Kina odlučila da svoj novac nameće kao novu svetsku rezervnu valutu i tako dobrano ospori hegemonijsku poziciju dolara. Kako bi realizovao plan, novi američki predsednik se odlučio da uspostavi korektne odnose sa svima čija bi drugačija pozicija i te kako smetala. Tako i sa Rusijom.

Pretnja Evropskoj uniji

Promene su krupne, često i kolosalne. Najdirektnije ih je izložio novi ministar za odbranu SAD Pit Hegins. Na sastanku Grupe za podršku Ukrajini 12. februara u Briselu, zapanjenim sagovornicima iz zemalja Evropske unije je sročio da "Amerika više neće slati pomoć Ukrajini, te da bi u Kijevu trebalo da odustanu od povraćaja teritorija koje je tokom trogodišnjeg rata Rusija zauzela i pripreme se za pregovore sa Moskvom."

Ako su Evropljani pomislili da je došlo do nekih nesporazuma, morali su se osvestiti već dva dana kasnije, kada je na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu potpredsednik SAD Džej Di Vens primetio da "Rusija nije najveća pretnja po EU, već je to imigracijsko pitanje".

Militarizacija EU

Međutim, lideri EU, baš kao vođstva velike većine evrounijskih država, kao da žive u oblacima. Reaguju iz ljutnje, bez i pomisli da se saberu i sagledaju promenjene svetske odnose. Najdosledniji u održavanju dosadašnjeg kursa su Britanci, čiji premijer Kir Starmer najavljuje slanje vojnih trupa u Ukrajinu, nudeći gotovo 20.000 vojnika kao britanski udeo. Iz Moskve su poručili da se član pet iz NATO saveza ne odnosi na trupe u zemljama izvan NATO saveza. Stigla je i direktna poruka iz Kremlja – eventualni vojnici drugih zemalja u Ukrajini bili bi živa meta.

Nemačka je uzdržana spram namere slanja trupa u Ukrajinu, ali se u Berlinu čuju glasovi da se pristupi krugu država koje raspolažu nuklearnim oružjem, dok italijanska premijerka predlaže da se važenje člana pet proširi i na Ukrajinu, istina bez formalnog učlanjenja ove države u severnu alijansu. Samo na prvi pogled može da iznenadi uporno zalaganje Makrona da Unija pošalje trupe. Francuski predsednik loše stoji – nekoliko puta u kratkom roku menja vladu, javni dug je dostigao 115 odsto BDP-a, dok je deficit nadmašio 6,2 odsto. Oba pokazatelja su daleko iznad dopuštenih u EU.

Traćenje 800 milijardi evra

U Briselu, Londonu, Parizu... još uvek veruju da Ukrajina može pobediti u ratu, a militarizacija je posebno dobila na zamahu stavom Evropske komisije da se sa 800 milijardi evra pomogne jačanje vojske i vojne proizvodnje u zemljama EU. Zajednički bi se zadužilo 150 milijardi, dok bi ostatak, srazmerno veličini, zemlje samostalno obezbedile. Cilj je ojačati vojnu industriju unutar EU, tako da se razvija usklađeno.

Suprotno ustaljenom mišljenju, zemlje EU nisu malo izdvajale za kupovinu oružja, ali je čak 80 odsto novca za ove svrhe odlazilo izvan Unije, od čega čak sedam osmina ka američkim proizvođačima. Sada bi tu svotu, uvećanu za golemih 800 milijardi, trebalo usmeriti ka evropskim tvornicama.

Ovakvom trendu posebno se raduje Makron, s obzirom na to da Francuska od svih EU zemalja ima daleko najrazvijeniju vojnu industriju, pa u Parizu očekuju da bi veoma brzo mogli gotovo utrostručiti prodaju naoružanja, ponajviše aviona i podmornica. Trendu militarizacije priključuje se većina ostalih članica EU, posebno Danska, Poljska i baltičke države.

Nabavka gasa

Može se postaviti pitanje – kuda ide Evropska unija? Postaje sve žešća i isključivija u antiruskoj politici, kao da ne uočava promene na globalnom nivou, ponajviše u SAD-u, do sada najbližem savezniku i bezbednosnom zaštitniku. Umesto napadne i medijski podržavane militarizacije, mnogo korisnije bi bilo realnije sagledati uzroke koji su doveli do sukoba na istoku Starog kontinenta i što pre se orijentisati ka uspostavi mira.

Kako su mnoge evropske države u dubokoj privrednoj krizi, umnogome baš usled prevelike opsednutosti ratnom politikom, daleko najkorisnije bi bilo da se usmere na rešavanje realnih i sve izraženijih problema.

Odustajanje od posve nerazumnog plana da se ubuduće gas većinski doprema LNG brodovima, te da se plaća i do tri puta skuplje, i povratak izuzetno povoljnog gasnog aranžmana sa Rusijom koristio bi ekonomiji evropskih država, time i standardu evropskog stanovništva, mnogo više nego arčenje para na naoružanje i vojnu industriju. Smatrali smo da su dva velika rata u prošlom veku, oba započeta i glavnim delom vođena na evropskom tlu, dovoljna opomena.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

evropska unija Donald Tramp

Komentari 5

Hronološki Najpopularniji

Neva

10.03.2025 • 12:02

Jos pre vise godina, prilikom svog prvog mandata, Tramp je trazio da EU ozbiljnije finansira NATO. Sada je u tome uspeo, EU predvidja stotine milijardi evra kao da ih je Rusija vec napala.

0 0 0
Da

10.03.2025 • 11:44

"Kapitalisti ne žele da iko živi van njihove ekonomske mreže" citat uzet iz knjige Zemlja nomada autorke i novinarke Džesike Braun u kojoj je objavila svoja istraživanja o amerikancima koji nakon odlaska u penziju ostaju bez imovine zbog nameta i da bi preživeli žive i rade u Amazonovom gradu, neuslovnom naselju kamp prikolica, dok obespravljeni obavljaju fizičke poslove u ogromnim skladištima Amazon kompanije Džefa Bezosa, basnoslovno bogatog vlasnika. I to je amerika danas. Poučno za pročitati.

1 1 0
adzijans

10.03.2025 • 11:38

"foteljaši"

Treba sprovesti u delo Bakunjinovu ideju o ujedinjenoj Evropi, bez granica.
Odavno, u EU, nema državnika. Samo činovnici, koji se bore za privilegije, bez obaveza. Skupa administracija, sa vrlo malo zajedničkih politika.

3 2 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.