EU se naoružava - i to može mnogo da košta
Već decenijama je prihvaćeno mišljenje da je "Evropska unija mesto gde se najbolje živi".
Foto: Pexels (ClickerHappy)
Sa razlogom - nigde na svetu nisu radna i ljudska prava na tako visokom nivou i pravno poprilično zaštićena. Takođe, teško je van Unije naći državu u kojoj su zarade sasvim pristojne, penzije i do 67 odsto (u skandinavskim zemljama) prosečne plate, a stopa zaposlenosti izuzetno visoka.
Možda je još veća korist od dobrih zabavišta, škola i univerziteta, dok je zdravstvena usluga veoma kvalitetna i dostupna najširim slojevima stanovništva. Mada po broju življa Unija čini tek sedam odsto svetske populacije, na tržište izbacuje gotovo 24 odsto globalne proizvodnje.
Možda je podatak da se čak polovina od svih socijalnih izdvajanja širom Zemljinog šara realizuje baš u Uniji ključan za ilustraciju načina i lepote života na Starom kontinentu.
Lukrativan status
Međutim, lako je moguće da uskoro, i to relativno brzo, EU izgubi lukrativan status i da stvari krenu na gore, bukvalno do pravih razaranja kakva su na ovim prostorima već viđena i to dva puta samo u prošlom veku.
Razlozi za ozbiljnu zabrinutost stižu sa svih evropskih strana, ponajviše baš iz najjačih centara Pariza, Berlina, Varšave, Brisela, a tu je i London, koji je pre četiri godine samovoljno napustio zajednicu i sada pokušava da se nametne kao svojevrsni lider predvodeći ratne pokliče što se već nekoliko meseci čuju iz većeg broja evropskih prestonica.
Zapravo, EU se tokom dužeg perioda, naročito od Reganovih vremena i starta takozvane globalističke politike SAD, previše vezala za prekoatlantskog partnera, polako gubeći samostalnost u svim segmentima života.
Postala je politički patuljak, a sve brže gubi status tehnološkog lidera, kao i status ekonomske sile. Sve se dobro vidi u "oblaku", gde gotovo da nema značajne evrounijske kompanije. Slično bi se moglo reći i za celokupnu digitalnu branšu u kojoj Unija opasno zaostaje.
Gubeći oslonac na dva bitna područja, tehnologiji i ekonomiji, Brisel je počeo da ruinira i politički kompas. Postajući nesigurni, evročelnici i čelnici zapadnoevropskih država nisu našli drugi izlaz do sve čvršćeg oslonca na "brata s druge strane Atlantika".
Obrt u Beloj kući
Tako je posle vojne zavisnosti od SAD, nastale još posle Drugog svetskog rata, a znatno ojačane nakon odlaska sa javne scene Šarla de Gola, velikog zagovornika "Evrope od Atlantika do Vladivostoka", u poslednjih dvadesetak godina Unija zapala u svojevrsno podaništvo spram SAD.
Čitav društveni život počeo je da se usmerava prema kanonima kakvi su nastajali "s druge strane bare". Pri tome, u Briselu su postali ljući i krući promoteri globalističke politike od samih Sjedinjenih Američkih Država i pored sve izraženijih grubosti i nevolja koje je ovaj projekat ostavljao na bezmalo svim tačkama globusa. Stiglo se do gotovo patološke vezanosti za već senilnog Bajdena, donedavnog američkog predsednika, zaboravljenog već posle samo dva meseca od gubitka trona.
Dolazak Donalda Trampa na čelo najmoćnije države na svetu, mada su ankete javnog mnjenja unisono ukazivale na prednost republikanskog kandidata, ostavio je evropske lidere u čudu. Suviše zaronjeni u globalističke trendove, ostali su gotovo bolesno vezani za Demokratsku stranku SAD i reagovali su kao da nisu čelnici zemalja sa Starog kontinenta, odnosno Unije, već advokati u Vašingtonu poražene političke struje.
Sve im smeta, Rusija posebno, a ponajviše pokušaji Trampa da zaustavi rat na istoku Evrope. Na svet i rusko-ukrajinski sukob gledaju još kroz naočare demokrata i globalističke politike. Kao da nisu uočili da su sa promenama u Beloj kući nastala vremena u kojima se na glavne trendove i događaje gleda drugačijom optikom. Naravno, i na prvi sukob na evropskom tlu nakon Drugog svetskog rata, kao i na globalističku politiku.
Sveunijska militarizacija
No, Evropljani još gledaju na način prethodne američke vlasti, a promene su dočekali najavom izrazite militarizacije Starog kontinenta. Ne zna se ko više maše ratnom zastavom. Šveđani i Danci odavno šalju građanima uputstva kako da se snađu u kriznim vremenima i opštoj nestašici. Kao da je ratno stanje.
Baltičke državice vikendom šalju odraslu populaciju na vežbe gađanja, dok se u Nemačkoj javljaju nade u sticanje statusa nuklearne države. Francuzi naglašavaju značaj oslonca na evropsku vojnu industriju, dok Britanci zagovaraju slanje trupa u Ukrajinu.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je aktivirala "klauzulu izuzetka", kojom se zaobilaze ograničenja iz Osnivačkog ugovora po kome javni dug članice ne sme da premaši šezdeset, a deficit budžeta tri odsto nacionalnog BDP-a. Razlog su namere evropskih država da se naoružaju, a to košta. Predsednica je i osmislila da se oko 800 milijardi evra utroši na razvoj vojske u svim evropskim zemljama, a sve češće govori i o zajedničkom zaduživanju, što je, inače, zabranjeno Osnivačkim ugovorom.
Proizvođači oružja likuju
Slučaj najpoznatije nemačke firme za proizvodnju oružja "Rajnmetal" jasno ilustruje brzinu i visok stepen militarizacije koja se poslednjih meseci odvija unutar Evropske unije. Vrednost lanjske proizvodnje dostigla je 41 milijardu evra, 35 odsto više nego prethodne sezone. Isto toliko je uvećan i profit. Trećina poslova je za nemačku vojsku, dve trećine izvoz.
Međutim, za tekuću godinu narudžbe dostižu 58 milijardi, a čak pedeset predsednika država ili vlada je tokom nedavne Bezbednosne konferencije u Minhenu zatražilo sastanak sa fabričkim čelnicima radi dodatnih poslova. U firmi, koja ima čak pet proizvodnih lokacija, procenjuju da će samo rast budžetskih izdvajanja sa dva na tri odsto nacionalnog BDP-a kompaniji u narednih šest godina doneti narudžbine u vrednosti između 350 i 420 milijardi evra. Može se samo zamisliti koliku bi militarizaciju uzrokovalo uvećanje izdvajanja na pet odsto nacionalnog BDP-a.
Toliki rast proizvodnje nije moguć bez novih radnih mesta – već ih je 32.000 (devet hiljada više nego pre deset godina), a u naredne dve sezone biće primljeno još 8.000, pretežno metalskih radnika koji ovih dana gube mesta u firmama iz autoindustrije. Tu je i 130.000 zaposlenih u preko 900 dobavljačkih firmi.
Zakasnelo sećanje
Koliko (ne samo ovaj) proizvođač oružja postaje važan za privredni život Nemačke pokazuje i podatak da neprekidno za svoje nove snabdevače angažuje preduzeća kojima proizvođači automobila otkazuju porudžbine. Samo prošle godine takvih je bilo 22 firme, među kojima neke zapošljavaju i po 1.500 radnika. Može se reći da "Rajnmetal", kao i drugi vojni proizvođači, postaje spasilac za mnoge firme koje gube posao u civilnoj branši.
Upravo u apsurdnoj ulozi vojne firme kao spasioca civilnih preduzeća iz branši u tehnološkim preinakama leži najveća opasnost. Ulaganje u militantnu sferu je bacanje para, bez ikakve proizvodnje za humane potrebe.
Nakon nekoliko godina biće to veliki trošak na nepotrebnu proizvodnju, a koji valja platiti. Tada će početi da nedostaje para za škole, vrtiće, a sve više lekova biće van liste državnog osiguranja, pa će se u apotekama kupovati. Još brže će iščeznuti aktuelne subvencije za struju ili grejanje za siromašnije kategorije stanovništva.
Ni plate neće uspeti da održe sadašnji nivo, dok će penzije biti uočljivo umanjene. Sa druge strane, biće sve veći nameti kako bi se platili ratni dugovi. Status Evropske unije kao "regiona u kome se najlepše živi" biće itekako doveden u pitanje, a današnji lagodni dani biće samo (zakasnelo) sećanje.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Inceli i manosfera
27.03.2025.•
5
Serija "Adolescence" na Netflixu trenutno je tema broj dva sudeći po domaćem internetu.
Nada nad Srbijom
14.03.2025.•
5
Imala sam nedavno sastanak na kom je pored nas tri iz Srbije bio i kolega iz inostranstva.
Tramp drma Evropsku uniju
10.03.2025.•
9
Burna su vremena, trese se bezmalo na svakoj tački Zemljine kugle.
Ćaci za našu decu i budućnost Srbije
07.03.2025.•
36
Sinoć su izvesni studenti postavili šatore ispred Predsedništva u znak protesta. Kažu da su oni studenti koji žele da se stane sa blokadama i da nastave da uče.
Tekst Slobodana Negića: 15. mart - pero ili mač
05.03.2025.•
18
Na portalu javniservis.net objavljen je tekst Slobodana Negića, oca Sofije Negić, žrtve masovnog ubistva u OŠ "Vladislav Ribnikar".
"Ma, ne znate vi deco"
28.02.2025.•
26
Ono što studentni rade prethodnih par meseci kod većine nas izaziva divljenje.
Ima li razloga za uživanje u "mitingašima"?
21.02.2025.•
5
Prvih tri do pet sekundi videa presudni su za zadržavanje pažnje.
Žižek o protestima u Srbiji: EU pušta Vučića da radi šta hoće
18.02.2025.•
11
Nešto važno se dešava u Kini i to bi trebalo da zabrine političko rukovodstvo.
Sudije, i vi ste vlast
11.02.2025.•
18
Kao odgovor na poziv Advokatske komore Srbije upućen u nedelju 02.02.2024. godine da se podrže zahtevi studenata, Društvo sudija Srbije je istog dana na svom sajtu objavilo saopštenje.
Auto-put Teofila Pančića
10.02.2025.•
4
"Za aktivno delovanje u kulturi, osim znanja, potrebna je i hrabrost da se iskaže stav u sferi društvenog života", piše o Teofilu Pančiću novosadski pisac Siniša Tucić.
Šta sam videla u studentima?
07.02.2025.•
8
Protesti studenata, blokade, inicijative i akcije ne jenjavaju. Štaviše - sve ih je više.
Država protiv društva
05.02.2025.•
8
Kriza u Srbiji traje već puna tri meseca. Ona ne dolazi iz sukoba između političkih stranaka, koalicija, ili struja. Ona dolazi iz sukoba između države i društva.
Piše Boris Dežulović: Večni sjaj bezbednosnog uma
04.02.2025.•
9
"Čekaj bre, stani malo, šta se dešava, skočio je Vulin sa sofe, kakva sad ostavka?"
Ima li razrešenja političkoj krizi u Srbiji?
03.02.2025.•
26
Život se u Srbiji žestoko uzburkao, blokada sva tri mosta preko Dunava u Novom Sadu pokazalo je da je neraspoloženje ne malog sloja građana spram aktuelne vlasti dostiglo ogromne razmere.
Piše Siniša Tucić: Matica srpska nije "nečija" kuća
01.02.2025.•
27
Pre nego što su studenti izbačeni iz Matice srpske, predsednik ove ustanove ih je u upitao "je l' red da vi uđete u nečiju kuću i da zavodite pravila ponašanja?"
"Nadstrešnica" je naš patohistološki test - nije benigna cista već kancer
27.01.2025.•
21
Viši sudijski saradnik u Višem sudu u Novom Sadu Nadežda Joveš Grbić uputila je otvoreno pismo Društvu sudija Srbije, koje portal 021.rs objavljuje u nastavku, u celosti.
Problemi sa personalnom asistencijom u Novom Sadu: Iskustvo iz prve ruke
27.01.2025.•
1
Radnica u sferi socijalne zaštite iz Novog Sada Ana Nikolić u autorskom tesku iznosi brojne probleme sa kojima se suočavaju. Portal 021.rs prenosi tekst u celosti.
Pritisak, pritisak, pritisak...
24.01.2025.•
4
Pritisak se u opštem smislu definiše kao sila koja deluje na određenu površinu. Meri se u Paskalima, a razlikujemo atmosferski, hidrostatički, dinamički i mehanički.
Generalni štrajk
21.01.2025.•
22
Iako je pravo na štrajk jasno definisano međunarodno pravo, i sastavni deo ljudskog prava na rad, u Srbiji se ono kontinuirano gazi decenijama unazad.
Trampovo proširenje SAD - realnost ili snoviđenje
21.01.2025.•
5
Navikli smo da Sjedinjene Američke Države globalno vode istu politiku, bez obzira iz koje stranke dolazi predsednik najmoćnje države na svetu.
Komentari 9
Zamenik zamenika
prekid vatre u zamenu za ukidanje
sankcija. Portparolka Evropske komisije naglasila je da ce režim sankcija ostati na snazi sve dok se rusija ne povuče svoje trupe iz Ukrajine.. Barem neko je sačuvao zdrav razum.
Cena slobode
Sta je drugo resenje? Ne uraditi nista i predati se bez borbe? Pa prvi Poljaci nece na to pristati a ni drugi (slobodni) europljani.
Da cenu ceplatiti svi gradjani Europe. Ima jos jedna opcija, rasformirati drzavu pariju na istoku koja preti celoj europi i vratiti se na staro.
Dok god je Putina i ovakve Rusije sa lagodnim zivotom u Europi je gotovo.
Kole
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar