Obrazovanje vs školovanje

Piše: Milan Ceković

Ova dijagnoza bi možda i bila tačna da je u pitanju sistem obrazovanja. Ono što mi nazivamo sistemom obrazovanja, nije obrazovanje, već sistem školovanja.

Razlika između školovanja i obrazovanja je drastična. Razlika je u misiji, viziji i ciljevima, što bi rekli stručnjaci menadžmenta.

Decenijama unazad u našem društvu se stvarao kult diplome, papiru koji potvrđuje određeni nivo završene škole, omogućava zaposlenje, visoku funkciju, kočoperenje vlasnika iste po raznim osnovama, itd. Neretko uramljena diploma popunjava rupu na zidu nečije sobe, iako ostaju neke rupe u glavi.

Spram pomenutog kulta, zanemarivan je, potiskivan i uništavan svaki pokušaj da se stvori sistem koji omogućava razvoj pojedinaca zasnovanom na kritičkoj svesti, znanjima, veštinama i sposobnostima. Čuveni teoretičar pomenutog menadžmenta Isak Adižes napominje da su naše škole potrošile mnogo vremena učeći đake tačnim odgovorima, umesto da ih nauče da postavljaju prava pitanja. Hm, da...

Iako po novim statističkim podacima imamo 10% visoškolovanih, postavlja se pitanje koliko zaista imamo visokoobrazovanih ljudi? I šta je zapravo obrazovanje?

Moj mali doprinos ovoj egzistencijalnoj temi pokušaću ovako da dam: obrazovanje podrazumeva primenljivo znanje, odnosno razumevanje usvojenih informacija i njihovu primenu. Ono uključuje sofisticirane metode učenja, individualni pristup, predstavlja širi kontekst od školskih planova i dosadnih ekskatedralnih metoda rada sa studentima. Obrazovanje podrazumeva strogu selekciju onih koji obrazuju, ima veze sa kreiranjem novih interesovanja, slušanjem ljudi koji imaju šta da kažu i pokažu, bez obzira na prisustvo ili odsustvo skraćenice ispred njihovog imena.

Radi se o procesu pobuđivanja svesti, večitoj borbi protiv indoktrinacije i dostizanju onih sposobnosti koje omogućavaju da se na problem gleda iz više uglova i tako stvori društvena vrednost. Govoriti o obrazovanju, isto je što i govoriti o evolutivnom toku u čijoj se osnovi nalazi neprekidan rad na unutrašnjem mikrokosmosu.

Za razliku od obrazovanja, ogoljeno školovanje je utilitaristički orijentisano. Princip je jasan: "Diploma je dobra jer je korisna"!

Ipak, to pitanje koristi je izuzetno sporno, ukoliko se sagleda dalekosežan efekat diploma iza kojih stoji jedno veliko ništa. Naprosto, šuština se izopačava, a svaka propast nastaje upravo izopačavanjem suštine. Diploma se doživljava kao ulaznica za novo radno mesto i kao motka s kojom se preskaču nivoi stratifikacione lestvice.

Na krilima tog trenda, Srbija danas ključa od visokoškolovanih čija se diploma na tasu ravna sa nekoliko skriptica i arsenalom puškica. Nešto bezobrazniji prečicu do diplome pronalaze što nepotističkim, što političkim vezama. Sve ukazuje da nam sledi svetla budućnost, jer stručnost je oduvek u našem ataru bila na prvom mestu.

Školovanje ima papirnu identifikaciju, ali često se mimo toga ne vidi i ne čuje. Obrazovanje se uvek dobro vidi i jasno čuje. Obrazovanje zahteva zdrav sistem vrednosti i osnov je kritičke svesti, a kritička svest je osnov zdravog sistema vrednosti i tako u krug. Naprosto, nema dobrog obrazovanja bez zdravog sistema vrednosti i obrnuto. A, šta je zdrav sistem vrednosti? Mnogo toga, ali svakako nije gladna i preplašena učiteljica spram dobrostojeće i nabeđene starlete.

Jedna od osnovnih društvenih zakonomernosti je da ako se zanemari obrazovanje, ostaje kvazi školovanje, a kada ostane kvazi školovanje, ubrzo ne ostaje ništa. Najbrži način da jedno društvo propadne, a potom i nestane, podrazumeva verifikaciju neznanja i ozvaničenje prostakluka.