Oseka proseka

Devalviran prosek ne propušta priliku da okruženje zakiti groteskom.

Piše: Milan Ceković

Plitke pameti, željan dubine, uranja i davi se u bezidejnosti. Komično bi bio ambiciozan da posledice njegove ambicije nisu katastrofalne, jer se nalazi na pozicijama kojima nije dorastao, ali se baš zbog toga opire procesima evolucije. Samoubeđen, kiti se tuđim perjem, dok njegovo tumaranje poprima formu tragikomedije. Opčinjen je novcem i društvenim priznanjima, a u statusnim simbolima prepoznaje neophodnu dozu za umirivanje sopstvenih nemira.

Devalviran prosek slavu doživljava kao makijavelističko ishodište i željan je vladavine nad Samosvesnicima - vrstom koja izumire. Uživa u negovanju tabloidne svesti, nosilac je Ordena Rekla-Kazala prvog stepena i brojnih medalja sa Torokušijada. Nezasito gviri i neretko pljuje u tuđ tanjir. Ne može da svari ono što degustiraju Samosvesnici, jer preferira bljutavo i gnjecavo. Iako je oko njega konstantna promaja, devalviran prosek ne podnosi vrele komade. Preferira isključivo instant kuhinju.

Devalviran prosek ne razume, a često i ne podnosi Samosvesnike, za razliku od Samosvesnika koji katkad znaju da se zaljube (i to humano) u devalviran prosek. Da, devalvirani prosek je često (fizički) nadprosečno lep, ali ga devalviranim prosekom čine karakteristike koje su golim okom nevidljive, sve dok ne prerastu u njanjavo ponašanje, samohvalisanje i bukvalisanje, a sve to završi nedelom, odnosno tužnom manifestacijom besmisla.

Devalviran prosek je u ratu sa prenesenim značenjem, nevešto se brani relativizacijom, ističe parolu "To narod traži", slepo prati trendove, samozadovoljan je u društvu klimoglavača, ali je često isfrustriran zbog pojmova i prizora koje ne razume. Nezainteresovan je za svaku vrstu duhovne nadgradnje, a akciju je pre svega sveo na laktanje, šoping, telesno ulepšavanje, uz neverovatnu pomamu da izduvane pameti naduvava delove tela. Potrebu za takmičenjem zadovoljava opsesivnom težnjom da pobedi devalviran prosek u okruženju, umesto da se takmiči u disciplini pobeđivanja sopstvenih slabosti kao što to rade Samosvesnici.

Devalviran prosek se sistematski formirao sledećim procesima: sapunizacijom, šojićizacijom, ekremizacijom, starletizacijom, rijalitizacijom i grandparadizacijom. Danas izvire iz svih struktura, a posebno je zainteresovan za zastupljenost sopstvene zatupljenosti u sredstvima javnog informisanja. U stanju je da gologuz paradira pred milionima prosečnih pogleda ne bi li postao poznat. Ne razlikuje poznatost od popularnosti, popularnost od slave, kvantitet od kvaliteta, slobodu od samovolje, prostakluk od humora, degutantnost od intimnosti.

Zašto je uloga društvenih grupa, institucija i medija važana za ozdravljenja našeg ofucanog proseka?

Zato što za vaskrs ove države nisu potrebni građani genijalci, već pristojan prosek, a pristojan prosek ne zvera u tuđ krevet i tuđ džep, ne priželjkuje da čovek ujede kera i nije za sve važno kraj zdravih očiju slep. Ne krade toalet papir, neonke i poklopce od šahti (a pritom mašta o jahti), ne čupa stolice sa tribina, ne diluje drogu zakićen policijskom značkom, ne baca đubre kroz prozore soliterskih visina, ne lepi pomahnitalo stranačke plakate po drveću i banderama, ne ždere po kafanama o trošku budžeta, ne lakta se da bude prisutan u svim sverama, pravi razliku između buvlje pijace, parlamenta i fakulteta, ne poistovećuje javnu površinu sa deponijom, ne želi da bude kopija popularne pevaljke ili noćne ’tice sa duplerice, ne izjednačava organizacionu strukturu i familijarno stablo, ne radi za 70% potrošačke korpe, a kvota boljeg života mu se ne krije u kladioničarskoj listi, već u smislenom i proaktivnom delovanju.

Pristojan prosek je osnova svake uređene države i stvaranja vrednosti, jer zna gde mu je mesto, koji su mu limiti i izazovi, ima određen potencijal, proširena interesovanja i tako osvešćen je zdrav oslonac istinskoj eliti, dostojnoj rukovođenja društvom. Na našu nesreću, dobar deo devalviranog proseka danas živi u ubeđenju da je elita, otima poput hijena, isisava poput pijavica, opsesivno se igra sa tuđim životima, izvor je negativne selekcije, razarajuće zauzima mesto namenjeno boljima i potpuno zaslepljen svojom narcisoidnošću ne vidi da se u perspektivi naziru tamni obrisi kraja.

  • Dosije X

    21.12.2013 09:25
    za Volontera
    Ili je prosek postao pajser?
  • volonter

    19.12.2013 18:42
    prosek
    Kao sto rece autor teksta pristojan prosek je osnova svake uredjene drzave,stvarno nevidim sta dalje da komentarisem ili ti da pametujem,poslednji pasus je toliko fenomenalan da sam pomalo i "ljubomoran"sto nemam takav dar za pisanje kao autor..BRAVO ZA TEKSTOVE I NADAM SE DA SE IH BITI JOS!!!!!!! P.S Kod nas za prosek potreban je bonsek!!
  • Dejan

    18.12.2013 20:22
    @ Pametnica
    Da, moguće je da si u pravu, tvoj prvi komentar mi je samo tako zvučao (šizofreno), nisam imao nameru da kažem ništa na tvoj račun. Pesništvo mi nikad nije bilo blisko...

    P.S. Da ne bih (opet) bio pogrešno shvaćen, ne mislim o pesništvu ništa loše, samo ga ne razumem.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.