Životni standard vs Kvalitet života

Piše: Milan Ceković

Kako stvari stoje, nisam siguran da li ova država u narednih 30-40 godina ima snage, a da ne propadne skroz. Naprosto, održivost zahteva nekakve potencijale, a sa vanrednim neravnotežama koje su naše redovno stanje, teško je očekivati dobar ishod.

Naše društvo je društvo dominirajuće oskudnosti po raznoraznim kategorijama, s tim što se mora istaći da i u ovakvoj Srbiji postoje ljudi koji žive život visokog standarda, ali postoji razlika između života visokog standarda i života visokog kvaliteta. Jedno i drugo ne idu nužno zajedno. Prvo je ekonomska kategorija, a drugo je život u svim svojim filozofskim dimenzijama. Ljudi iako ne žive visokim standardom, mogu živeti kvalitetnije od onih koji žive visokim standardom.

Na, primer, neko ima milione na knjižici, ali to podrazumeva i to da svaki dan pomahnitalo obezglavljeno juri zarobljen u tesnoj koži svojih ambicija, ne bi li grčevito odbranio svoj materijalni svet. Neko, recimo, ima sve što poželi, osim intimusa kojeg voli, pa mu svako veče bitisanje u bračnom krevetu biva mora u krevetu i robija, dok sa druge strane neko živi u dozvoljenom minusu, ali leže i budi se nasmejan pored osobe koju voli. Ovaj  prvi slučaj je u srodstvu sa visokim standardom, a drugi slučaj mnogo više ima veze sa kvalitetom života.

Postoje ljudi koji svoju suštinu žive negde na nekoj planini čuvajući stado i oni koji su sve u svom životu promašili iako se redovno brčkaju u đakuziju i srču šampanjac prekriveni penom neke kupke.

Moguće je živeti kvalitetno bez puno para, ali preduslov je hrabrost, socijalna razmena, dobra volja, snažna emocija i jedan lafovski pristup životu. Ne vredi puno bazen u dvorištu, ako se u njemu čovek kupa sam. Ne vredi puno limuzina, ako vam je šofer neko koga očima ne možete da vidite. Ne vredi puno ni kojekakva titula, ako se bavite poslom kalkulantski, bez strasti i van pomenute suštine.

Ne, ne vredi večera u hotelu sa sedam zvezdica, ako obedujete sa nekim od koga vam je muka, a skroz je idilično kada se pod svećama u nekom parku, nekog usnulog gradića, okupe probuđeni ljudi, koji ponesu gitare, učipe se za piće i snagom svoga duha naprave interakciju koja podrazumeva osmehe, dobru emociju i poglede u kojima je ona spasavajuća iskra.

E, to su kvalitetni sati, mnogo kvalitetniji od opisane večere u pomenutom hotelu sa onoliko zvezdica. Takvi sati proizvode energiju koja doprinosi estetici, emociji i egzistenciji. Najgore okolnosti mogu biti kvalitetno proživljene i preokrenute u pobedu, ako se pravi ljudi nađu u tim okolnostima, kao što i najbolji uslovi mogu biti teška smaračina, ako su ljudi promašeni likovi u tom spektaklu. Ili, što bi lik iz mog romana u pripremi rekao: "Kraj nekog je i ogoleli panj Kopakabana".

Da, moguće je živeti kvalitetno, a da se ne dosegne visok standard života, ali potreban je određen senzibilitet. U glavi treba napraviti branu za kreiranje besmislenih potrošačkih želja, jer stvarno nema smisla na svakih godinu dana želeti novi model mobilnog telefona. Zaista je tupavo biti tužan samo zato što se ne poseduje neki od brendiranih modela iz izloga. Postoji toliko načina da se vreme ispuni sadržajima koji bude pažnju i dobru energiju.

Neophodno je samo iskočiti iz monitora, vratiti se nekim starim oblicima komunikacije, oči u oči, lansirati neke osmehe, pustiti korake, zapevati neke pesme, odrediti neke izazove i hrabro braniti smisao postojanja. Tada se zaista ljudi bude i život kliče svakom novom danu. Upravo to će biti važno u surovim godinama koje slede.

A da, za kraj. Ovi tekstovi nisu obraćanje javnosti od strane uredništva Portala 021, nisu lekcije iz udžbenika, nisu očenaši koje bi trebalo znati, nisu politički pamfleti, ni predizborna pisma, a ni tako neki genijalni tekstvovi. Ovo su lični stavovi potpisnika ovih redova (sa sve slikom u gornjem levom uglu), nešto kao opservacija na samozadatu temu i ništa više od toga.

Naravno, autoru je uvek, tu i tamo, žao što suština tekstova ne dopire baš do svakog čitaoca. Ali, u izvesnoj meri, ta vrsta nerazumevanja je bila i ostaće neminovnost.