Rešenje je igra sa malo dodira

Piše: Milan Ceković

No, u prilog pokušaja da se dođe do rešenja, prozboriću rečnikom najvažnije sporedne stvari na svetu, jer smo oduvek sporedni. Sve je to u skladu sa izjavom budućeg premijera da je igra Bajerna uzor za buduću vladu.

Bivši i nažalost pokojni premijer je svojevremeno u tom kontekstu spomenuo Mančester Junajted. Mančester Junajted i Bajern su ovih dana odigrali nerešeno. Kakva koincidencija, a? U to ime, kao moguće rešenje, prilažem odlomak iz svoje kolumne, objavljene u oktobru 2013. godine na mom profilu (neću reklamirati društvenu mrežu).

ODLOMAK:

Na čelo kluba, koji se trti da igra neke evropske utakmice, došla je nova uprava. Tim je već nekoliko sezona dobrovoljno pevačko društvo za rešetanje. Providni lažnjaci i bunarenje je godinama stil igre, a rezultati su debeli minus: 0:5, 0:6, 0:7...

Publike je sve manje na stadionu, oni retki koji dolaze zvižde, psuju i na razne načine negoduju. Uprava je odlučila da preduzme mere i zavede nekakav red, ne bi li za početak ekipa postigla bar jedan gol.

Skresane su plate igračima iz odbrane, sam špic ekipe, koji inače ne daje golove, ostavljen je na terenu bez kresanja ionako loših plata, ali se sada očekuje da će se srednji red malo prenuti, rasteretiti zadnju liniju i omogućiti špicu po koju dobru loptu, u fudbalu poznatu kao "završni pas". Uprava kluba je angažovala i savetnike nekadašnjih velikih klubova u nadi da će im isti pomoći da ekipa u narednom periodu, ipak, odigra neke jake utakmice. Priča se da imaju neke veze u fudbalskim gigantima, pa eto, možda nam pomognu.

E sad, šta je problem sa tim sastavom? Nova uprava i trener moraju da urade ono što njihovim merama nije predviđeno. Problem sa katastrofalnim rezultatima nije toliko u platama, koliko u tome da je ovaj što igra beka zapravo rođeni kreator igre, a golman nije golman nego je half, dok bek, kao i svaki bek, želi dabude centarfor i on to i jeste u ovoj ekipi. Struktura tima je poremećena toliko da to i nije tim, a loptu najčešće dodiruje onaj što ne zna šta će sa njom, a ako lopta do pojedinih igrača i dođe, oni beže od nje kao da je vrela.

No, trener i uprava i dalje sanjaju o lepršavom stilu igre i rasprodatom stadionu. Pojedini članovi uprave su, ruku na srce, svesni da su igrači veliki problem, ali vele da naša škola fudbala ne obučava dobro igrače. Retki su igrači koji znaju da prime loptu, odigraju mekano pas, dupli-pas, malo je onih koji imaju pregled igre, a škole fudbala niču kao pečurke. Demonstratori u tim školama nikada nisu odigrali neku značajnu utakmicu. Neki od njih čak misle da se fudbal igra rukom.

Oni igrači koji bi možda i mogli da odigraju korektno utakmicu nisu u timu (osim onoga koji je na pogrešnom mestu), već tumaraju po raznim poljančićima igrajući za sebe. Pojedini članovi uprave pokušavaju da uvezu mlade, a relativno jeftine talentovane igrače, ali velika je opasnost da oni ne umeju da igraju po kaljavim terenima, jer problem naše fudbalske infrastrukture vuče korene od vremena kada su se iole vredni igrači prodavali, a novac nije ulagan u obuku novih generacija i sređivanje terena, već trošen na bahanalije članova raznih neuspešnih uprava.

U svlačionici vlada netrpeljivost. Najtalentovaniji igrač tima postavljen na poziciju levog beka za jedan list je izjavio: "Ma, ništa ovom balvanu u sredini ne znači 2.000 dinara manje. Njemu je samo važno da je u timu, da prima ionako visoku platu, makar to značilo da ne zna gde tera. Šta ja da radim na poziciji beka? Ništa mi drugo ne preostaje nego da duvam napred pa nek' se kokaju tamo..."

Eto, to tako izgleda. Sve u svemu zrelo je za moratorijum takvog fudbala. Ma, kakva je to ekipa kad nema bar jednog fudbalera koji zaslužuje povišicu? Uglavnom, slede i dalje loši rezultati, jer svaka utakmica se dobija sa igračima koji znaju zašto su na terenu, kako se postiže gol i šta svako od njih treba da uradi ne bi li se gol postigao, odnosno sa igračima koji su motivisani trofejima, a ne transferima, a to se sve najpre uči u petlićima i pionirima, koji su odavno pretvoreni u krdo volova.

A da, promena igre zahteva promenu paradigme, a to se ne postiže merama, već… Uf, umalo da napišem "kukom i motikom", a mislio sam na znanje, veštine, sposobnosti i elementarnu orijentaciju u prostoru.