Prag profesionalne nesposobnosti

Piše: Milan Ceković

Napisao sam u jednom svom tekstu da "bek kao i svaki bek želi da bude centarfor…", a poenta je da ekipe koje imaju pogrešne igrače na pogrešnim mestima ne mogu da pobeđuju, mogu samo da ispadnu smešne. Danas je moderno da se koriste fudbalske matafore, a kada sam ih ja koristio mnogi to nisu baš najbolje shvatali.

Danas svaka reč vuče na fudbal. U redu je, fudbal je više od igre, to bar nije sporno. Sporno je i sporo, kada ga igraju oni koji to ne znaju. No, da ne divanim o fudbalu sad kada svi divane, dosadno je.

Naše društvo je došlo do prelomne tačke. Mislim da će se u narednih godinu dana konačno videti, ono što se pametnima odavno naziralo, a to je odgovor na pitanje - ima li ovo društvo latentni (prikriveni) kapacitet da opstane? S obzirom da su na mnogim mestima nedorasli srasli sa funkcijama, čini se da nema, ali ono što kod mene budi nadu je hiljade nekih bistrih umova i talenata koji su na margini, u drugom planu, utišani zaglušujućom bukom laži i nesposobnosti. Blago gluvima u vremenu kad galame oni što nemaju šta da kažu i pokažu.

Nada na koju sam se sveo oslanja se na neke ljude koji su nama nepoznati, a koji imaju ona znanja, veštine i sposobnosti koje mnogi nama poznati nemaju. Jedna od ključnih spasonosnih karakteristika za svakog pojedinca i društvo u celini je određivanje sopstvenih limita. Nema gore kazne za pojedinca i društvo kada nošeni ambicijom postanu taoci iste. Reče jedna mudra glava "ljudi sa malim mogućnostima, a velikim apetitima su opasni ljudi".

Nadam se da u Srbiji ima još dovoljan broj kreativno-hrabrih, koji znaju od kamičaka da naprave mozaik. Da ima dovoljno onih koji znaju šta je strategija, a šta operativan plan. Da ima dovoljno harizmatičnih da motivišu ljude oko sebe, dovoljno mudrih da prepoznaju tuđe kapacitete i stave ih u funkciju egzistencijalnih i smislenih ciljeva. Ti ljudi možda nisu obasjani svetlima reflektora, jer baš zato što su takvi nemaju teledirigovani poriv da se puno slikaju, a opet nadam se da imaju spremnost da izađu na scenu, jer su svima potrebni, čak i onima koji su se pretvorili u hijene u oskudnom lovištu.

Naprosto, naš opstanak će zavisiti od zdravih kriterijuma selekcije. Da li će ovo društvo opstati zavisiće od spremnosti trenera da beka vrati pored linije, a centarfora pošalje napred. Uf, opet fudbal…

Nema gore stvari za jedno društvo od stanja u kom se ne koriste potencijali najboljih. Uglavnom, čuvajte se svog ega, ništa gore nema nego kada se isti razgoropadi i pomisli da ste Vi baš taj naj. Takav vas ego može odvesti u duboki ofsajd i od vas može učiniti večitu grešku u kodu. Autodestruktivnu budalu, ali što je najgore, takav kakav je, izjeda sve zdravo oko sebe i onemogućava one koji su bolji i koji u dobroj volji žive svoje sate, da na vreme stignu na polje i spasu što se spasti može.

Da bi bio dobar igrač, igraj ono što znaš.