Piše: Milan Dobrosavljev
Vučić me ne zanima kao dramski lik nego kao simtom bolesnog društva. Tim rečima je daroviti režiser Oliver Frljić iz Hrvatske pozvao pozorišta iz Srbije da učestvuju u projektu predstave o Aleksandru Vučiću, a on se ponudio da je režira.
Možda baš nije pristojno da nam neko iz Hrvatske kaže da smo bolesni. Lako bismo im mi uzvratili - Bandić, Kerum, Josipović, Milanović, itd. Kuda to vodi?
Zanimljivije je pitanje, ako zanemarimo ovo bratsko prepucavanje, da li će bilo koje pozorište u Srbiji razmatrati Frljićevu ponudu? Mislim da neće. U tome vidim ključni problem. Sada ne govorim samo o pozorištima nego i medijima.
Sloboda štampe i kritičke reči su pale na tako niske grane da je to sramota. Ako se prisetimo vremena tzv. socijalizma setićemo se da je bilo nekih tzv. ventila i pored nesumnjive diktature (Književne novine, Student, Mladina, itd.), pa u vreme strahovlade Miloševića (Borba, Kikindske, Nezavisni, Pančevac, Vreme, itd).
Sadašnja slika medija je još gora. Zvanično cenzura ne postoji. Međutim postoji autocenzura. Autocenzura samih novinara, a naravno i urednika.
Zašto se to nama dešava? Da li je tako u čitavom svetu? Ja bih rekao pre svega što smo kao nacija neobrazovani i živimo u totalitarnim režimima duže od ljudskog veka.
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar