Bolje sutra brzo svanuti neće

Piše: Milan Ceković

Pohlepa plus glupost jednako je krah.

Dakle, posle svih krađa na javnim nabavkama, po osnovu odobrenih, a nepokrivenih kredita, nakon ugrađivanja u tanko asfaltiranje, nakon finansijsko-patriotske odbrane KiM, nakon svih besmislenih subvencija i ko zna čega sve još, naši, malo bolje stojeći penzioneri kreću u spasavanje ove države odricanjem od deterdženta, praška i novih gaća. Bravo! Tako im i treba kad se lože na Krkobabića i njegove projekcije svetle budućnosti. E, moji glasači, koalicije nisu jeftina žurka, pogotovo kad nemate elementarna ekonomska znanja.

Kad smo već kod glasača, u vremenu reformi bi trebalo reformisati i siguran glas. Danas ništa nije sigurno, a zašto bi glas to bio. ‘Ajte, molim vas… Recimo, kad god na moja vrata pokucaju stranački aktivisti u poteri za sigurnim glasom, ja ih ponudim kafom i kažem im da ću glasati za njihovu stranku, ako mi saopšte tri ključne tačke njihovog programa. Veze nemaju...

Ma, sve bi ovo danas imalo smisla, da to po svemu sudeći neće biti citirani grafit "džaba smo krečili"! Biće da su osmišljene mere neefikasna terapija. Trebalo bi, kažu, stručnjaci, biti na rigoroznoj dijeti. Lepo, toliko stručnjaka, a propast ovolika. Hm, nešto tu ne štima, ali doterati liniju nije loša stvar.

E sad, kažu isti ti stručnjaci da bi trebalo više proizvoditi. Da mi moramo da stvaramo nove vrednosti i da su one jedini put ka spasu budućih generacija. Slažem se, samo još da se dogovorimo šta su to vrednosti u ovom društvu? Biće da i tu vlada opšta kakofonija. Nekome je to možda plagirani doktorat, nekome lezilebarenje u javnom sektoru, nekome pet plaćenih funkcija, nekome zapošljavanje stranačkih pulena, nekome štele i procenti, nekome ubeđenje da je život dobro perje, službeni auto i jeftin čalabrc u skupštinskom restoranu, a nekome sve to, sa zakićenim Or’om na naslovnoj strani. Eh, sve mi se čini da smo valjano zarobljeni u lošim vestima, u kojima caruju vremenske nepogode, loše prognoze, makete i starlete. Samo nam fali još neki belosvetski pičvajz.

Zbunjujuće je, zar ne? Teško je sve to pohvatati, ali ono što se zna, ova sirotinja bi trebalo da uštedi u naredne tri godine 1,7 milijardi evra, dok se pride čekaju svi investicioni bumovi. Leteće vozovi, ploviće gradovi, gnjuraće gasovi, čipovi će nas preporoditi i ako se obuzdaju ove poplave što vodene, što poplave gluposti nama slede bolji dani. Do tada, ko živ ko mrtav. Samo, baš me čudi zašto se penzionerima panično kreše to malo stečenih prava u državi koja takve investicije najavljuje?

Naravno, uvek kad treba uleti neki nenadani sportski uspeh, koji zakamuflira sve ono što je kod nas sportska nepravda. Ili bolje rečeno samo nepravda, jer kada je ta kategorija u pitanju svejedno je da li je sportska ili neka druga. Klubovi grcaju, neki se gase, igrači štrajkuju, publike nema, jedino nas obraduju neki pojedinci, koji, eto, zahvaljujući nekom genu ni iz čega znaju da naprave nešto. Ali bez brige, bolje sutra brzo svanuti neće, to je sada izvesno, jer ovaj brod se kreće mrtvim morem, ali to ne znači da vi ne bi trebalo da znate da plivate.

Trenirajte, menjajte stilove, odmarajte se povremeno, jer vreme vrtloga tek sledi. Ne opuštajte se koliko god vam kapetani vele da je Rajsko Ostrvo blizu.