Jedna sedmica glavnih vedeta naše stvarnosti

Piše: Milan Ceković

Znači, ima mesa, nije klot mala tajna velikog majstora kulinarstva. Prijatelj mi kaže da su to neki bot-stručnjaci poskidali, ali ne verujem. U romanu koji sam priveo kraju i koji uskoro kreće u potragu za izdavačem, stoji: "O ljudima se može dosta saznati po tome šta im privlači pažnju, izmamljuje osmeh i pobuđuje podsmeh".

Zamišljam nekada te likove. Tajno se okupljaju, sede u nekim prostorijama, iskolačenih očiju kuckaju, klikću, opterećeni time ko je i šta okačio na netu, hrabre jedni druge, žive u likovima vojnika velikog moćnika i veruju snažo da rade nešto važno. A onda pomislim da takvi štanc likovi ne postoje. Ipak su ljudi toliko pametni da se ne bi baš toliko glupim radnjama bavili. Dobro, priznajem, nekada sam naivan, a ni pametan čovek nije ono što je bio.

Nego da, onako, na blic, proanaliziram prošlonedeljni učinak glavnih vedeta naše stvarnosti.

Ministar Ivica, je nastavio svoju Stand Up turneju. Briljirao je u Argentini. Svašta se tu moglo čuti i videti. Predlažem da ga patentiramo kao razonodu za diplomate. Ono, kad se ljudi umore od ozbiljnih tema, nastupa animator iz Srbije. Šarmira, peva, sudeći po imenu, hoda i po opasnim ivicima, ispod kojih vrebaju vukovi u deminutivu. Možda će od njega takvog više koristi biti za sve nas valjano otpisane u svetskim tokovima, a ne samo Južnom.

Vulin alijas "Socijalna Pomoć Mora Da Se Zaradi" se socijalno brčka u SPA centru. Šta je sporno? SPA centar zbog brčkanja i postoji, a ko će da se brčka ako ne neko ko iz budžeta prima više od 100.000. Još ako na’vata nešto sa strane, biće i za saunu. Sasvim je druga stvar to što neki ljudi želeći da se brčkaju u plićaku, u njemu volšebno počnu da se dave. Ma, kome je više do dubina kad je pitanje života i smrti u plićaku? Kruži i neki snimak koji ukazuje da je on mag mimičke ekspresije. Sasvim logično, jer za tako širok dijapazon bisera, valja imati i adekvatan izbor mimika.

Premijer Vučić je u Izraelu govorio o tome kako smo mi poštovana država i ne tražimo milostinju. Izraz lica mu je bio takav da je kod mene probudio sumnju da i on sam sumnja u te reči. Kod nas kritičara njegova šmira slabije prolazi, ali za filmsku industriju važna je šira publika, a kod nje njegova gluma dostiže nivo ubedljivosti i doslednosti. No, istine radi, biti poštovan je ponajmanje subjektivna kategorija i više zavisi od percepcije drugih. Toliko smo poštovani da nam više ni državni sporazumi ne pomažu. Samopoštovanje, naravno, nekada je stvar žešćih tripova.

Bivši predsednik Tadić, zastupljen drugim filmom u pomenutoj industriji, je u jednom trenutku poverovao da "Južni JOK" nije još "JOK", nego da će, ipak, biti "TOK". Tadić kad veruje zaista preteruje. Recimo, verovao je da se sa Ivicom može pomiriti tako da niko ne bude kriv, a na kraju je ostao i dužan, i ružan, a, lep čovek, vele mnoge dame. U svakom slučaju džekovi smo bili i NIS prodali za malo magle, a od toka ostade... Rimu ubacite sami.

Sadašnji predsednik se žalio na dete koje se osamostalilo. Što je dete starije, gle čuda i roditelji bivaju stariji, pa, sledeći tu logiku, možda bi bilo dobro da, ipak, razmisli malo i o penziji. Nema smisla da dolazi do dramatičnog sukoba generacija. Biće mu mnogo zanimljivije, jer kako mi se čini ove protokolarne aktivnosti su mu dosadne. Kako i ne bi bile, koga još zanimaju ordenja, markice, prskalice i konfete? Dobro, trke Formule 1 su nekome cool, ali i tamo se, kao i ovde, sve nekako dosadno vrti u krug.

Eto, vojvoda Šešelj se racionalno bavi pitanjima svoje penzije. Relaksaciono poziva Vučića na TV duel. Njih dvojica su se bar u ovom životu ispričali, ali u tim godinama priči nikad kraja. Neka pozovu i Tomu, pa neka TV duel bude nešto kao jubilej od mature. Kao i svaki pristojni penzioner, obavestio me je da peca somove na durbobak, da roštilja tako što loži hepo kocke od političara i da čeka da ga najbliži saučesnici u "eventualnom zločinu" izruče Hagu. To odlaženje u Hag sad dođe kao neki redovan odlazak u banju. I na kraju je izustio nešto što moram da citiram, što je nasmejalo novinare, a priznajem, mene samog navelo da klimam glavom: "Pazite, to je tragikomično! Kol’ko je glupih ljudi u međuvremenu isplivalo na političku površinu, to je neverovatno. Ja imam utisak da su ranije političari bili mnogo inteligentniji".

Još par detalja: fudbal nam je po ko zna koji put doživeo krah, samo što ima dosta nekrofila koji se iživljavaju nad tim mrtvacem. Struja neće poskupeti do juna. Da prevedem: struja će poskupeti u junu! Ovog puta sumrak civilizacije je u Majdanpeku. Koje mesto je sledeće? Ministar Antić umalo nije stradao. Ne, sa tim se normalan čovek ne šali. Svi smo na tankom ledu, samo nam fale glečeri sa nebesa.

Ima još spektakala, ali ovi komentari ne mogu biti tomovi (raduju se botovi). Kao što vidite sjajna ekipa nas predvodi i sve je veoma nepredno. Zašto je tako? Nisam siguran, možda je jednostavno caka u geografskoj širini i dužini. Možda se nalazimo iznad nekog podzemnog plićaka, na nekom čudnom preseku koji se naziva - "Naopako".