Ruski mediji objavili su da je reč o "tečnosti koja se diše", novom izumu ruskih naučnika. Šta je "tečnost koja diše"?
Tečno podvodno disanje naziv je za tehnologiju koja podrazumeva punjenje pluća specijalnom tečnošću zasićenom rastvorenim kiseonikom koji prodire u krv, poput perfluorougljenika (perfluorocarbon). U teoriji, ovaj izum mogao bi da pomogne lečenju pacijenata sa teškim oboljenjem pluća ili srčanim problemima, ali važno je naglasiti da je i dalje u eksperimentalnoj fazi.
Prema pisanju "Ruske reči", ovaj izum uspešno je testiran prošle godine. Portal, pozivajući se na pisanje lista "Rosiskaja gazeta" i agencije TASS preneo je da "zahvaljujući novoj tehnologiji psi sada mogu da dišu pod vodom, tj. da provedu pola sata na dubini od 500 metara".
Očekuje se da će ova tehnologija biti iskorišćena prilikom spasavanja podmorničkih posada i njihovog izvlačenja sa velikih dubina, ali i da će ovu tehnologiju moći da koriste i piloti i kosmonauti, navodi Ruska reč.
Tečnost u plućima snabdeva organizam kiseonikom, tako da će pomoću nje podmorničari moći brzo da isplivaju na površinu, i da pri tome izbegnu dekompresijsku bolest ("profesionalno" oboljenje ronilaca izazvano naglim padom pritiska usled suviše brzog izranjanja iz dubine).
Igor Černjak, novinar "Rosijske gazete" koji je prisustvovao testiranju 2016. godine, opisao je eksperiment sledećim rečima.
"Naučnici su na naše oči potopili riđeg jazavičara u veliku staklenu posudu sa vodom. Prva misao je bila da ne treba mučiti životinje i da će se pas svakog trenutka udaviti. Međutim, on je proveo pod vodom 15 minuta. Ispostavlja se da su psu pluća bila ispunjena tečnošću zasićenom kiseonikom, što mu je omogućilo da diše pod vodom. Kada su ga izvadili bio je pomalo trom (kažu da je to zbog hladne vode), ali posle nekoliko minuta se potpuno povratio", rekao je Černjak.
Navodi se još da su napravljene specijalne hidrokomore pod visokim pritiskom, kao i da su sve životnje na kojima je tečno podvodno disanje testirano dobro i nemaju nikakvih posledica.
Međutim, iako je prošle godine tečno podvodno disanje postalo poznato široj javnosti, ideja nije ni nova ni ruska. Na razvoju ove ideje radilo se od sedamdesetih godina prošlog veka i u SSSR-u i u SAD, ali bez većih uspeha.
Pre 11 godina, sredinom 2006, objavljeno je da je tim naučnika iz Bostona izradio revolucionarnu supstancu koja omogućava pacijentu da preživi bez disanja ukoliko se unese intravenozno. Reč je o masnim česticama obogaćenim kiseonikom koje su velike do dva do četiri mikrometra, a mogu ih davati zaposleni u hitnoj pomoći ili osoblje intenzivne nege. Supstanca je uspešno testirana na životinjama, gde se pokazalo da krv zahvaljujući njoj postaje dva do tri puta više zasićena kiseonikom, nego prilikom normalnog disanja. Dve godine kasnije, Arnold Lande, penzionisani američki hirurg, patentirao je podvodno odelo koje sa "tečnim vazduhom".
Problem je međutim psihološka barijera, jer da bi čovek disao pod vodom on mora faktički dobrovoljno da se "zagrcne" tečnošću, o čemu je juče u Moskvi govorio i doktor i viceadmiral Tengiz Borisov.
Borisov, koji je inače na čelu Komiteta za specijalne operacije podmornica ruske vlade rekao je da se ubacivanje takve tečnosti u pluća uglavnom vrši uz lekarski nadzor jer se "telo opire na svaki mogući način" i lekovi su potrebni kako bi blokirali grčenje grla.
Ideja tečnog disanja nije novost. Mogu se ponaći kao u romanima, tako i na velikom platnu. Sedamdesetih godina prošlog veka snimljena je britanska serija "UFO" u kojoj su gledaoci mogli da vide prostorije za disanje tečnosti, a u naučno fantastičnom filmu "Ambis" iz 1989. godine tečno disanje omogućilo je glavnim likovima da se zarone nekoliko stotina metara bez kompresije. Slične scene gledaoci su videli i u ostvarenjima kao što su "Konačni horizont" ili filmu "Misija na Mars" iz 2000. godine reditelja Brajana de Palme.
UPOZORENJE: Snimak može biti uznemirujuć za neke osobe.
Komentari 14
milica
kakav idiotluk, pa kome ovo jos treba??
Miki
gari
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar