Civilizacija ima još 30 godina da odluči šta će preduzeti kada je reč o životu planete, navode stručni časopisi.
Naučnici podsećaju da je 1970. godine svaki četvrti stanovnik (25 odsto) sveta bio pothranjen. Danas taj postotak uključuje samo deset odsto globalne populacije, a životni vek je, u isto vreme, duži za 11 godina.
Stotine miliona ljudi u Aziji, Južnoj Americi i Africi izašlo je iz siromaštva. Iako su milioni i danas siromašni, takav porast bogatstva u istoriji nije zabeležen.
Danas na svetu živi oko 7,6 milijardi ljudi, a naučnici predviđaju da će se do 2050. godine taj broj popeti na deset milijardi. Populacija će nakon toga stagnirati, pa će se rađati onoliko dece koliko je dovoljno da se nadoknadi postojeći broj stanovnika Zemlje.
Prema ekonomistima, svetski ekonomski rast trebalo bi da se nastavi, što znači da će znatan postotak od tih deset milijardi ljudi pripadati srednjoj klasi. Pitanje je kako prehraniti sve te ljude i njihove apetite, a da planeta ne bude potpuno uništena.
Institucije širom sveta svoje razumevanje ekoloških problema današnjice većinski zasnivaju na zamislima dvoje ljudi: Vilijema Vogta i Normana Borloga.
Vogt je začetnik modernog ekološkog pokreta i otac "apokaliptične ekologije", odnosno verovanja da će ljudska potrošnja i rast populacije dovesti do kraha globalnih ekosistema. Prema Vogtu, bogatstvo nije najveće dostignuće, već najveći problem. Ako ljudi budu nastavili da uzimaju više nego što Zemlja može dati, doći će do globalnog propadanja.
Borlog je osnovao "tehno-optimizam". Prema toj ideologiji, iz trenutnog položaja ljude mogu izbaviti samo nauka i tehnologija. Prema Borlogu, bogatstvo je rešenje svih problema.
Sledbenici Normana Borloga nude tehnološka rešenja, dok Vogtovi osuđuju posledice ljudske nepromišljenosti.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar