I arheolozi iz Srbije otkrivaju tajne porekla Evropljana

Arheolozi iz Srbije Andrej Starović, Dušan Borić i Dragana Antonović su među 117 istraživača koji su došli do novih saznanja o DNK i genomima drevnih populacija, iznetim u studiji "The Genomic History of Southeastern Europe" koja je objavljena u novom broju londonskog časopisa "Nature".
I arheolozi iz Srbije otkrivaju tajne porekla Evropljana
Foto: Pixabay
Sa tolikim brojem istraživača, autora i učešćem više od 80 institucija, ovaj rad, kako ističu iz Narodnog muzeja u Beogradu, spada među dva najveća poduhvata ove vrste ikada. Starović je viši kustos Narodnog muzeja u Beogradu koji je radio na antropološkim nalazima sa lokaliteta Starčevo i Saraoci-Jezava, kod Smedereva, Borić radi na Kolumbija univerziteta u Njujorku, Antonović u Arheološkom institutu u Beogradu.
 
Ovo nije samo veliki uspeh naše arheologije, već prvenstveno vest o izuzetno značajnoj studiji DNK i genoma drevnih populacija Evrope, koja je do dana objavljivanja privukla ogromnu pažnju svetske stručne javnosti, stoji u saopštenju Narodnog muzeja. Rezultati studije donose sasvim nove, a ponegde i iznenađujuće zaključke o poreklu evropskog stanovništva, a podaci sa lokaliteta Lepenski Vir, Vlasac, Ajmana ključni su za razumevanje mehanizama najstarijih genetskih mešanja između lovačko - sakupljačkih starosedelaca i novopridošlih farmera.
 
Kompleksna naučna studija obuhvata originalne rezultate o genomima 225 drevnih ljudi koji su živeli skoro do kraja poslednjeg milenijuma stare ere. Teritoriju Evrope naseljavali su veoma dugo lovci i sakupljači, sve do sredine sedmog milenijuma stare ere.
 
U to vreme, najpre na prostor Balkana i Podunavlja, pristižu sasvim nove populacije iz Anadolije. Oni žive i izgledaju sasvim drugačije - poznaju poljoprivredu i imaju prve žitarice, a sa sobom dovode i stoku - ovce, koze i goveče. Upravo na važnim nalazištima srpskog Podunavlja (Lepenski vir, Padina, Vlasac), neolitske pridošlice se mešaju sa starosedeocima.
 
Studija objavljena u časopisu "Nature" nudi prve podatke o DNK i genomima drevnih ljudi iz praistorije na teritoriji Srbije. Pored važnih odgovora značajnih za širi kontekst neolitizacije Evrope, oni daju i dragocene informacije o izgledu, navikama i ishrani praistorijskih ljudi, čije se skeletni ostaci otkrivaju, ističu iz Narodnog muzeja u Beogradu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija

Saturnovi prstenovi stariji nego što se mislilo

Najnovija istraživanja pokazuju da su Saturnovi prstenovi znatno stariji nego što se do sad mislilo - postoji verovatnoća da su stari koliko i sama planeta Saturn - oko 4,5 milijardi godina.