Stratumseind u Ajndhovenu jedna je od "najživljih" ulica u Holandiji. Posebno za vreme vikenda kada opušteni Holanđani uživaju u piću, muzici ali i tučama. Sumorno nedeljno jutro pokazuje drugu stranu opuštenog partijanja... razbijene boce i opuške na svakom koraku.
Foto: Pixabay
Gradski čelnici odlučili su da preduzmu nešto i tako su ovu ulicu, nekada punu smeća i pijanih ljudi, pretvorili u najsigurniju ulicu na svetu. Svaki deo ulice je opremljen pametnim uređajima, pa su tako ulične svetiljke opremljene s kamerama i 64 mikrofona i wifi lokatora. U trenutku kada pametni uređaji, barem jedan od njih, primeti bilo kakvo sumnjivo ponašanje, alarmira se policija. Sledeći plan im je da, negde na proleće, ulicom šire ugodan i opuštajući miris pomorandže kako bi smirili prolaznike i smanjili broj tuča.
U nastojanju da ulica postane sigurna, ovi pametni uređaji zapravo prikupljaju veliku količina podataka o svima koji su se nekada prošetali tom ulicom.
"Posetioci uopšte nisu svesni da zapravo ulaze u pravu, živu laboratoriju", rekla je Maša Galic, naučnica sa univerziteta u Tilburgu koja se posebno bavi istraživanjem zaštite privatnosti. S obzirom na zakon koji jasno i precizno kaže da oni čiji se podaci prikupljaju treba da budu o tome obavešteni i da treba da znaju razlog zbog kog se to radi. Međutim, kao i u nekim drugim pametnim gradovima u svetu, i ovde je slučaj da prolaznici zapravo ništa ne znaju. Ne znaju ko, šta, ni zašto ih prati i prikuplja podatke o njima.
Nema mesta panici, naglašava Peter van de Kromert koji je uključen u razvoj ovog projekta i naglašava da meta eksperimenta nisu pojedinci, već grupa.
"Često čujemo taj komentar 'Big brother vas posmatra", ali ja volim da kažem: Big brother vam pomaže. Mi želimo da osiguramo ulice, posebno noću, bez vojnika na svakom uglu ulice", naglašava van de Kromert.
Upotreba pametne tehnologije u gradovima nije ništa novo i broj takvih gradova raste iz dana u dan. Uskoro će se pametnim gradovima priključiti i Toronto gde Google planira da izgradi pametno susedstvo, kao i Arizona gde Bil Gejts planira izgradnju svog malog pametnog grada.
Sličan primer je i grad na istoku Holandije Enschede. Kako bi saznali koliko ga ljudi često posećuju, kuda idu i šta vole, gradski čelnici dosetili su se kako bi posetioce mogli da prate preko saobraćajnih senzora i mobilnih telefona. Meštani nisu baš s oduševljenjem dočekali ovu ideju.
"Dok hodate gradom ne želite da imate osećaj da vas neko prati", naglašava jedan od njih.
Ipak, gradski čelnici smatraju kako su prednosti pametnih gradova neprocenjive. Kažu da nije samo reč o kažnjavanju, pa su tako počeli građane da nagrađuju za lepo ponašanje. Ako voze bicikl, pešače ili koriste javni prevoz, nagrađuju ih s jednim danom besplatnog parkiranja.
Podatke o kretanjima i podacima pojedinaca u većini slučajeva prikupljaju firme koje su vlasnici uređaja. Razvojem tehnologije prikupljanje privatnih podataka, bez obzira znaju li to oni čiji se podaci prikupljaju ili ne, postalo je uobičajeno. Kompanije koje se time bave i od toga žive smatraju kako razvoj tehnologije ne sme robovati krutim zakonskim regulativama. Upravo iz tog razloga, smatraju, podatke mogu prikupljati tajno i koristiti ih. U većini slučajeva gradovi uopšte ne znaju šta se događa.
Utreht je jedan od takvih primera. Godine 2014. grad je uložio 80 miliona funti za razvoj 80 projekata koji se bave upravo prikupljanjem podataka. I sada se može pohvaliti sa tačnim predviđanjem provala, praćenjem kretanja na društvenim mrežama, pametnim korpama za smeće i pametnim uličnim svetiljkama sa senzorima. Zanimljivo je što grad zapravo ne zna koje su lokacije svih tih pametnih uređaja.
Prikupljaju se podaci i o mladim ljudima, šta i gde na ulici rade, njihovom uzrastu, koliko se poznaju, atmosferi i da li uzrokuju neke probleme. Posebni izvršitelji ove informacije prate preko mobilnih uređaja. Projekat je nazvan 'ciljani i inovativni nadzor'. Mogu predvideti ko će napustiti školu, koliko će imati novca i kakvog je imovinskog stanja grupa a sve kako bi mogli da intervenišu brže, ako za tim bude potrebe. Pravdavaju se izjavama kako podatke prikupljaju anonimno, ali kritičari kažu kako se ipak prikupljaju podaci pojedinaca koji nisu tome obavešteni.
"Ako spremate bazu podataka s podacima pojedinaca i po njima postupate to je i dalje napad na privatnost i može, nenamerno, dovesti do diskriminacije", naglašava Mireille Hildebrandt s univerziteta u Radboudu.
Još jedno pitanje koje je ostalo bez odgovora je i ko je vlasnik podataka koji se prikupljaju na otvorenom prostoru. Kompanija CityTec koja upravlja sa 2.000 parkova, 30.000 semafora i više od 500.000 uličnih svetiljki širom Holandije, odbija da podeli podatke koje prikuplja preko svojih uličnih senzora s gradskim čelnicima. Firme tako diktiraju igru pa zapravo nitko ne zna za šta sve koriste podatke koje prikupljaju.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Kalifornijska kompanija za razvoj veštačke inteligencije Open AI, proizvođač popularnog ChatGPT, razmatra da proširi svoje poslovanje na polje robotike i započne proizvodnju humanoidnih robota.
Japanski univerzitet Kjoto i građevinska kompanija "Kajima" zajedno učestvuju u istraživanju koje ima cilj da razvije lunarno stanište sposobno da generiše veštačku gravitaciju.
Istraživači su koristili veštačku inteligenciju kako bi prepoznali razliku između arome viskija i utvrdili da li je piće proizvedeno u SAD ili Škotskoj.
Čelnik Instagrama Adam Moseri najavio je da će ova društvena mreža uskoro imati nove funkcije na bazi veštačke inteligencije koje će korisnicima omogućiti da "promene skoro svaki aspekt" videa.
Astronomi su uočili sedam novih kosmičkih fenomena poznatih kao tamne komete koje bi naučnicima mogle da otkriju da li su ova nebeska tela pomogla da na Zemlju stignu važni elementi poput vode.
Magnetni sever je u poslednjih 20 godina ubrzao prema Sibiru, povećavajući brzinu svake godine, sve do pre otprilike pet godina, kada je iznenada usporio sa 50 na 35 km godišnje, kažu naučnici.
Kineski astronauti Ksuzhe i Lingdong završili su devetočasovnu misiju izvan svemirske stanice Tiangong i tako oborili prethodni rekord svemirske šetnje, izvestila je Kineska svemirska agencija CMSA.
Najnovija istraživanja pokazuju da su Saturnovi prstenovi znatno stariji nego što se do sad mislilo - postoji verovatnoća da su stari koliko i sama planeta Saturn - oko 4,5 milijardi godina.
Međunarodna grupa sačinjena od nobelovaca, naučnika i stručnjaka u različitim oblastima pozvala je na prekid laboratorijskih eksperimenata u kojima bi mogli da se stvore sintetički mikrobi.
Bakterija pod nazivom Deinokokus radiodurans, nazvana "Bakterija Konan" zbog svoje sposobnosti da preživi najteže ekstreme, može da izdrži doze zračenja 28.000 puta veće od onih koje bi ubile ljude.
Komisija za hartije od vrednosti (SEC) istražuje da li je američki milijarder Ilon Mask u zakonskom roku otkrio svoj udeo akcija u platformi Iks (Tviter).
Volonteri koji rade na starom radio teleskopu u selu Dvinglo, u holandskoj provinciji Drent, uspeli su da uhvate signal sa svemirske sonde Vojadžer 1 (Voyager 1), koja je lansirana 1977. godine.
.jpg "Mask pod sumnjom da je krio svoj udeo u Tviteru")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar