Otkako postoji moderna kartografija, znači nekih pola milenijuma, problem je uvek isti – kako prikazati površinu kugle na ravnoj površini, a da ne dođe do deformacije prikazanog. Ili da deformacije barem budu takve prirode da ne utiču na kvalitet primene dotične geografske karte. Karta sveta holandskog geografa Gerardusa Merkatora iz 1569, Merkatorova projekcija, bila je u tom smislu čudesan korak napred, tako čudesan da se njegova projekcija u školama koristi i 449 godina kasnije.
Zapravo, tek sada polako prestaje da se koristi. Prednost njegove karte bila je u tome što su na njoj svi pravci kretanja po Zemljinoj površini prikazani savršeno tačno i u tom smislu je savršeno udovoljavala svrsi. Samo, to je imalo cenu. A cena je ta što Merkatorova projekcija Zemljine površine, što je neko područje udaljenije od ekvatora, prikazuje većim od stvarnog. Ako onaj ko kartu koristi ima to u vidu, onda problema nema, onda takva karta savršeno služi.
Ali, ako je reč o deci u školi, koja još nemaju razvijenu percepciju koliki su zaista površine jednih kontinenata u odnosu na druge, kolike su po veličini jedne zemlje u odnosu na druge, a s time problema imaju i mnogi odrasli, onda je na nastavi neophodan i globus.
Kako bi objasnio upravo to, Nil Kej, klimatski naučnik iz britanskog Met Officea, izradio je vizualizaciju površine Zemlje i objavio to na Tviteru. Odjednom i vizuelno postaje jasno da Kanada nije ni blizu površine Afrike ili veća, dok je Grenland još dalje od toga...
Odjednom postaje jasno da Rusija, iako je uverljivo najveća država sveta, ipak nije nekoliko puta veće površine od Kine: Rusija je površine oko 17, a Kina skoro 10 miliona kilometara kvadratnih.
Ili Švedska. Na Merkatorovoj projekciji čini se kao da je ta zemlja veća od cele Srednje Evrope, a zapravo je površine oko 450.000 kilometara kvadratnih, bitno manja od, na primer, Francuske koja je površine skoro 644.000 kilometara kvadratnih.
Što se ide dalje prema polovima, deformacije su sve veće i veće, pa su ovu projekciju neretko optuživali da je "evropocentrična", da odražava duh kolonijalnih vremena, kada su se u Evropi nalazile velike imperijalističke sile koje su tlačile skoro sav ostali svet, pa je onda, valjda, u skladu s time Merkator zaključio da je sasvim u redu takva projekcija.
To možda i jest bio jedan od sporednih praktičnih razloga zašto je karta tako brzo počela da se primenjuje, ali pravi razlog popularnosti Merkatorove projekcije je naprosto zaprepašćujuća tačnost za delo iz tog područja u 16. veku. Kad se bolje obrati pažnja na ono što je napravio Nil Kaj, vidi se da je dvodimenzionalnu projekciju karte sveta uz zadržane i površine i oblike država, totalno nemoguće napraviti. Ako bi površine bile stvarne, onda bi oblici postali takvi da se više ne bi mogli uklopiti jedni s drugima.
Ekstreman primer za to je Antarktik, sedmi kontinent smešten tako da mu se južni Zemljin pol nalazi praktično u sredini. Ta tačka, južni pol, pri Merkatorovoj projekciji razvlači se na širinu kompletnog ekvatora, znači obima cele Zemlje, iako tačka kao tačka zapravo nema dimenzije, stremi nuli. Da se ne govori o tome da je Antarktik po površini tek nešto veći od Evrope, 14 prema 10 miliona kilometara kvadratnih, a ne onako kako se čini na karti sveta.
Sve to posledica je toga što je Zemlja (skoro) okrugla i što je matematički totalno nemoguće savršeno tačno projektovati površinu kugle na ravnu ploču. Ono što se može učiniti jeste praviti takve karte koje udovoljavaju određenim primenama. Posebno poslednjih godina matematičari, geografi, jedni u saradnji s drugima, izbacuju sve češće takve modele karte sveta koji u skladu s primenom daju veću ili manju prednost nekoj od komponenti – površine, odnosi, smerovi.
"Equal Earth projections" koju su ove godine predstavili Bojan Šavrič, Bernhard Dženi i Tom Paterson znatno je smanjila deformacije na polovima, a ostatak postavlja tako da su najnaseljeniji delovi kopna najmanje deformisani nauštrb najvećih morskih prostranstava bez ostrva.
NASA-i se njihov rad toliko svideo da ju je njen Godardov institut za svemirska istraživanja odmah iskoristio za prikaz temperaturnih anomalija usled klimatskih promena za jul 2018. Rad Šavriča, Dženija i Patersona, koliko god bio odličan, nije plod njihove genijalnosti, nego njihove praktičnosti. Njima je, naime, model za to bio model Artura H. Robinsona, nastao još 1961, a koji se sa svoje strane već tada vodio pretpostavkama projekcije Osvalda Vinkela iz 1921.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar