Naučnici su došli do ovih zanimljivih podataka nakon detaljne analize njene atmosfere, najdetaljnije do sada, otkrivši prvi put kako izgledaju uslovi i dinamika na noćnoj strani neke egzoplanete.
"Mada smo do sada otkrili na hiljade egzoplaneta, uspeli smo da proučimo atmosferu samo malog broja njih jer je to jako zahtevan posao", rekao je astronom Tomas Mikal-Evans sa Instituta Maks Plank u Nemačkoj, a prenosi Science Alert.
Egzoplaneta WASP-121 b, prvi put je otkrivena 2015. godine. Radi se o gasnom džinu većem od Jupitera koji se nalazi na jako bliskoj orbiti oko svoje zvezde. Dve godine nakon njenog pronalaska, WASP-121 b je postala prva egzoplaneta u čijoj je stratosferi pronađena voda.
Međutim, vrlo je malo verovatno da bi na WASP-121 b moglo biti života. S obzirom na to da kruži izrazito blizu svoje zvezde, na njoj je "pakleno" toplo s temperaturama koje se kreću između 1.227 do 2.727 stepeni Celzijusa.
Zbog svoje veličine i orbite spada u kategoriju vrućih Jupitera, gasnih džinova koji imaju orbitu kraću od deset dana. Od gotovo 5.000 do sada pronađenih egzoplaneta, više od 300 pripada ovoj ekstremnoj kategoriji. na primer, WASP-121 b obiđe svoju zvezdu za samo 1,27 dana.
Budući da se nalazi na tako bliskoj orbiti, WASP-121 b je takođe gasno zaključan, što znači da je jedna njegova strana uvek okrenuta prema matičnoj zvezdi. Dakle, jedan njegov obraz je trajno izložen užarenom dnevnom svetlu, dok je drugi u konstantnoj tami. Prethodne analize njegove atmosfere s dnevne strane pronašle su u njoj isparenja teških metala.
Tajna noćne strane
Njegovu noćnu stranu je bilo teže analizirati jer je oko 10 puta tamnija od dnevne. Kako bi dobili detaljnije informacije o celoj egzoplaneti, Mikal-Evans i njegove kolege upotrebili su svemirski teleskop Habl kako bi ga posmatrali tokom dve pune orbite i spojili podatke s njegove dnevne i noćne strane. Na taj su način dobili uvid kako atmosfera te egzoplanete funkcioniše na globalnom nivou.
Mada je noćna strana WASP-121 b mnogo hladnija od dnevne, još je suludo vrela po zemaljskim standardima - čak 1.227 stepeni Celzijusa. Zbog ove ekstremne temperaturne razlike između hemisfera dolazi do stvaranja pritiska koji izaziva ekstremne vetrove koji kruže oko egzoplanete.
Kada ovi vetrovi dosegnu noćnu stranu, temperature su dovoljno hladne da se voda vrati u stanje pare, pre nego što se ponovo prenese na dnevnu stranu. Međutim, voda se tamo ne kondenzuje u oblake.
Umesto toga, podaci pokazuju da su noćne temperature dovoljno niske da mogu da se formiraju oblaci od metala koji su već ranije otkriveni u atmosferi WASP-121 b. To uključuje vanadijum, gvožđe, hrom, kalcijum, natrijum, magnezijum i nikl.
Kiša rubina i safira
Zanimljivo je da nisu otkriveni tragovi aluminijuma ili titana, ali astronomi smatraju da su se ti elementi verovatno kondenzovali i utonuli dublje u atmosferu pa ih je zato teško detektovati. Tamo se aluminijum može spojiti sa ksieonikom kako bi nastao mineral korund. Kada se na Zemlji korund pomeša s tragovima drugih metala - kao što su vanadijum, gvožđe, hrom ili titan - nastaju rubini i safiri.
To znači da bi na ovoj egzoplaneti mogla da pada kiša dragocenih dragulja. Takve padavine možda postoje i na Neptunu i Uranu, ali ioako su nam oni bliži, pitanje je da li ćemo s njih ikada moći da pokupimo to vredno kamenje.
Komentari 1
002211
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar