Ovo je navedeno u naučnoj studiji objavljenoj u časopisu "Frontiers in Microbiology".
U tekstu je navedeno da anabaena (cijanobakterija) može da se uzgaja putem lokalnih gasova, vode i drugih hranljivih materija i sve to pod niskim pritiskom. To znatno olakšava razvoj bioloških sistema potrebnih za održavanje života na Marsu.
Cijanobakterije mogu da koriste gasove dostupne u atmosferi Marsa, pri niskom ukupnom pritisku, kao izvor ugljenika i azota, navodi se.
U tim uslovima cijanobakterije zadržavaju sposobnost rasta u vodi koja sadrži samo prašinu poput one na Marsu i koja se i dalje može koristiti za ishranu drugih mikroorganizama.
To bi moglo pomoći da dugoročne misije na Mars postanu održive, ističe glavni autor studije Kiprijen Verse, astrobiolog koji vodi Laboratoriju za primenjenu svemirsku mikrobiologiju na Univerzitetu u Bremenu.
Cijanobakterije su dugo bile "ciljane" kao kandidati za biološku podršku životu u svemirskim misijama budući da sve vrste ovih bakterija proizvode kiseonik fotosintezom, dok neke mogu fiksirati atmosferski azot u hranjive materije.
Ozbiljan problem je što ne mogu opstati u atmosferi Marsa, gde je ukupni pritisak manji od jedan odsto Zemljinog, odnosno prenizak za prisutnost tekuće vode, dok je parcijalni pritisak azota prenizak za metabolizam cijanobakterija.
Kako bi pronašli prikladne atmosferske uslove, naučnici su razvili bioreaktor pod nazivom "Atmos" u kojem se cijanobakterije mogu uzgajati u veštačkoj atmosferi pri niskom pritisku.
Osim azota, ugljen-dioksida i gasova iz atmosfere Marsa i vode, koja se može dobiti iz leda, hranjive materije bi trebalo da dolaze i iz regolita, prašine koja prekriva planete i mesece slične Zemlji.
Pokazalo se da je marsovski regolit bogat hranljivim materijama kao što su fosfor, sumpor i kalcijum.
"Atmos" ima devet jednolitarskih posuda od stakla i čelika, od kojih je svaka sterilna, grejana, kontrolisana pritiskom i digitalno nadzirana, dok se kulture u njima neprestano mešaju.
Autori su izabrali soj cijanobakterija koje fiksiraju azot pod nazivom "Anabaena sp. PCC 7938", jer su preliminarni testovi pokazali da bi bio posebno dobar u korišćenju marsovskih resursa i pomaganju u rastu drugih organizama.
Pokazalo se da su blisko srodne vrste jestive, prikladne za genetski inženjering i sposobne da formiraju specijalizovane "uspavane ćelije" kako bi preživele teške uslove.
Komentari 2
002211
Новосађанин
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar