Naučnici su, izgleda, rešili jednu od najvećih misterija o dinosaurusima
Naučnici su pronašli novi način da utvrde da li su dinosaurusi bili toplokrvne životinje.
Foto: Pixabay
Ovo pitanje je dugo izmicalo paleontolozima, što je dovelo do mnogih žestokih debata u kojima su čak optuživali jedni druge da se ponašaju više kao političari, nego kao naučnici.
Rani istraživači dinosaurusa su u početku pretpostavili da su ove životinje spore, glomazne i hladnokrvne poput savremenih gmizavaca na koje najviše liče – njihovi najbliži reptilski rođaci koji postoje danas su krokodili. U skorije vreme, međutim, pojavili su se nagoveštaji da to nije tačno, navodi Sajens alert, prenosi RTS.
Od metaboličkih tragova u ljusci jajeta, do osobine toplokrvnih životinja da mogu da izdrže hladne polarne uslove, sve je više dokaza da su dinosaurusi možda, ipak, bili toplokrvne životinje. Neki od njih su, na kraju krajeva, direktni preci ptica koje imaju najrazvijenije metaboličke procese od svih živih bića.
Drugi su tvrdili da možda dinosaurusi nisu bili ni ektotermni (hladnokrvni), ni endotermni (toplokrvni) i da bi mogla postojati treća opcija. Mezoterme, poput današnjih kornjača, sagorevaju unutrašnju energiju da regulišu svoju telesnu temperaturu kao endoterme, ali ne na istom nivou i doslednosti kao sisari i ptice.
Nova metoda koju je razvila molekularni paleobiolog sa Univerziteta Jejl, Jasmina Vajman sada omogućava istraživačima da izračunaju metaboličku stopu kod dinosaurusa pomoću fosilnih ostataka.
"Metabolizam u stvari znači koliko efikasno pretvaramo kiseonik koji udišemo u hemijsku energiju koja pokreće naše telo", objašnjava Vajman.
Taj proces konverzije čini nusproizvode koji u interakciji sa proteinima, šećerima i lipidima našeg tela formiraju hemijski stabilan otpad. Toplokrvnim životinjama je potreban jači metabolizam da bi proivodile energiju.
Teško je osloniti se na prethodne pokušaje da se dobiju metabolički indikatori iz podataka o tome na kojim temperaturama se formiraju minerali u tragovima u kostima, jer još uvek ne razumemo kako proces fosilizacije menja ove minerale. Ali stabilnost otpadnog proizvoda pri disanju omogućava da se pouzdano fosilizira.
Koristeći butne kosti 55 različitih životinja, uključujući dinosauruse, pterosauruse, plesiosauruse, moderne ptice, sisare i guštere, istraživači su tražili znake ovog molekularnog otpada. Upoređujući količine otpada od disanja koje se nalazi u kostima kod ovih različitih još živih vrsta, Vajmanova i njene kolege su uspeli da razrade skalu otpada u odnosu na brzinu metabolizma. Zatim su ovo iskoristili da izračunaju metabolizam izumrlih životinja.
"Ovo je zaista uzbudljivo za nas kao paleontologe – pitanje da li su dinosaurusi bili toplokrvni ili hladnokrvni jedno je od najstarijih pitanja u paleontologiji, a sada mislimo da imamo konsenzus da je većina dinosaurusa bila toplokrvna", kaže Jasmina Vajman.
Neki rodovi dinosaurusa, kao što su gušterasti Sauricijansi (Saurischians)– kojima pripadaju Triceratopsi i Stegosaurusi – imali su stope metabolizma slične hladnokrvnim gmizavcima koje poznajemo danas. Ali mnoge drugi rodovi su bili topliji.
Čak su i pterosaurusi bili toplokrvni, što sugeriše da je endotermija bila prisutna u njihovim ornithodiranim precima pre nego što su se pterosaurusi odvojili od svojih rođaka dinosaurusa. Čini se da je visoka endotermnost ptica veoma drevna osobina.
Ovi rezultati isključuju hipotezu da su ptice i sisari možda preživeli masovno izumiranje kasne krede zbog svoje toplokrvne prirode. Mnogi njihovi savremenici koji su uništeni takođe su delili ovu osobinu.
"Visoka metabolička stopa generalno se predlaže kao jedna od ključnih prednosti kada je u pitanju preživljavanje masovnih izumiranja i uspešno obnavljanje nakon toga. Živimo u periodu šestog masovnog izumiranja, pa nam je važno da razumemo kako su moderne i izumrle životinje fiziološki reagovale na prethodne klimatske promene i ekološke perturbacije, tako da prošlost može da utiče na očuvanje biodiverziteta u sadašnjosti i da usmeri naše buduće akcije", smatra Jasmina Vajman.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija
Instagram uvodi prevode poruka na 99 jezika i mogućnost slanja u određeno vreme
23.02.2025.•
0
Instagram uvodi novine kao što su mogućnost prevoda poruka na 99 jezika, opcija slanja poruka u određeno vreme do 29 dana unapred...
Šanse da se asteroid sudari sa Zemljom pale na 1,5 odsto
23.02.2025.•
0
Asteroid IR4, koji su nedavno otkrili astronomi, sada ima samo 1,5 odsto šanse da udari u Zemlju 2032. godine, procenila je NASA, smanjujući tu verovatnoću nakon rekordnih 3,1 odsto.
Povećava se šansa da asteroid udari u Zemlju 2032. godine
19.02.2025.•
2
Procenat verovatnoće da asteroid YR4 udari u Zemlju 2032. sada iznosi 3,1 odsto.
Ilon Mask najavio Grok 3: Tvrdi da je to "najpametnija veštačka inteligencija na svetu"
17.02.2025.•
0
Američki milijarder Ilon Mask je na svojoj društvenoj mreži Iks najavio predstavljanje najnovijeg AI modela Grok 3 za koji kaže da je "najpametnija veštačka inteligencija na svetu".
VIDEO Google će uskoro znati da li lažete o godinama: Pregledaće istoriju pretrage
16.02.2025.•
1
Ako ste kao tinejdžeri kliktali "da, imam 18" na nedozvoljenim stranicama, čini se da je takvoj praksi odzvonilo.
Naučnici otkrili kosmičku česticu 30 puta veće energije: Moćna i lako provodljiva
15.02.2025.•
0
Naučnici su otkrili česticu, vrste neutrina, koja je stigla je na Zemlju skoro brzinom svetlosti i sa 30 puta većom energijom od ikada otkrivenog neutrina.
Viber uveo funkciju za dejting
13.02.2025.•
0
Aplikacija Viber od danas postepeno uvodi novu dejting funkciju unutar aplikacije, koja će korisnicima omogućiti da upoznaju nove ljude.
Teleskop Euklid snimio redak fenomen nazvan Ajnštajnov prsten
11.02.2025.•
0
Teleskop Euklid Evropske svemirske agencije (ESA) snimio je redak fenomen nazvan Ajnštajnov prsten.
Otpad od raketnih tela koja orbitiraju oko Zemlje pretnja su avionima
10.02.2025.•
0
Otpad iz svemira koji potiče od raketnih tela koja orbitiraju oko Zemlje predstavlja sve veću pretnju za avione dok pada iz svemira, pokazalo je istraživanje objavljeno u časopisu "Scientific reports"
Potvrđeno postojanje "super-Zemlje" na kojoj bi život bio moguć
09.02.2025.•
0
Istraživači sa Instituta za astrofiziku Kanarskih ostrva (IAC) i Univerziteta La Laguna (ULL) potvrdili su postojanje takozvane Superzemlje u nastanjivoj zoni zvezde HD 20794 koja je slična Suncu.
Mask tvrdi da nije zainteresovan za kupovinu Tiktoka
09.02.2025.•
0
Američki milijarder Ilon Mask izjavio je za nemački nedeljnik "Velt" da nije zainteresovan da kupi društvenu mrežu Tiktok.
Nuklearno oružje moglo bi da se koristi za odbranu Zemlje od asteroida 2032. godine
09.02.2025.•
0
Postoji mogućnost da bi nuklearno oružje moglo da se koristi za odbranu Zemlje od asteroida 2024 IR4, za koji se očekuje da će preći orbitu Zemlje u decembru 2032. godine.
Mesec za deset minuta dobio dva kratera veličine Velikog kanjona - evo kako
06.02.2025.•
0
Veliki kanjon u Arizoni jedno je od čuda prirode koje je nastalo rečnom erozijom tokom više miliona godina, a blizu Mesečevog južnog pola su dva kanjona slične veličine, ali nastala potpuno drugačije.
Google ne isključuje mogućnost korišćenja veštačke inteligencije za razvoj oružja
05.02.2025.•
0
Kompanija Google više ne isključuje mogućnost korišćenja veštačke inteligencije (AI) za razvoj oružja i nadzornih sistema, saopštila je njena matična kompanija Alphabet.
Evropskim poslodavcima zabranjeno da koriste AI za praćenje emocija zaposlenih
05.02.2025.•
0
Evropskim poslodavcima će biti zabranjeno da koriste veštačku inteligenciju (AI) za praćenje emocija zaposlenih.
VIDEO: Napravljena video igra pomoću koje se određuje da li dete ima autizam ili ADHD
03.02.2025.•
0
Napravljena je video igra na osnovu se koje može tačno razlikovati deca sa autizmom od dece sa hiperaktivnim poremećajem (ADHD) ili sa neurotipskim razvojem.
VIDEO: Astronomi od automobila u svemiru mislili da je asteroid
02.02.2025.•
2
Tesla Roadster, automobil koji je lansiran u svemir pre nekoliko godina, greškom je identifikovan kao asteroid.
Asteroid koji ima 1,3 odsto šanse da udari u Zemlju: Prvi put pokrenute odbrambene procedure
02.02.2025.•
0
Zbog asteroida širokog 100 metara, koji ima 1,3 odsto šanse da udari u Zemlju, prvi put su pokrenute globalne odbrambene procedure, preneo je Gardijan.
NASA potvrdila: Dvoje astronauta zaglavljenih na Svemirskoj stanici vraća se kapsulom SpaceX
30.01.2025.•
0
NASA je potvrdila da će sarađivati sa kompanijom SpaceX Ilona Maska na povratku dvoje njenih astronauta sa Međunarodne svemirske stanice na zemlju, ističući da će to biti učinjeno što je pre moguće.
Naučnici razvili biogorivo od starog jestivog ulja: Efikasno kao dizel
27.01.2025.•
2
Tim naučnika sa Kraljevskog koledža u Londonu i Brazilske nacionalne laboratorije za bioobnovljive izvore energije razvio je metodu proizvodnje biogoriva iz otpada od hrane, odnosno, ulja za kuvanje.
VIDEO: Humanoidni robot prošetao pred zaposlenima kompanije EngineAI
26.01.2025.•
2
Humanoidni robot SE01, koji je proizvela kompanija EngineAI, privukao je veliku pažnju nakon što je snimljen kako ležerno šeta među ljudima ispred kancelarija firme u Šendženu.
Komentari 1
Gavril
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar