Nova studija, objavljena u časopisu "Environmental Science and Technology Letters", uspela je prvi put da identifikuje oblak iznad platforme za proizvodnju gasa i nafte u Meksičkom zalivu, sa koje je u decembru u 17 dana iscurilo oko 40.000 tona metana.
Platforma u blizini Kampečea u južnom Meksiku jedna je od najvećih u zemlji.
"Rezultati naših istraživanja ukazuju na to da satelitima uspešno mogu da se otkriju tragovi metana koji cure s platformi. Ovo saznanje bi moglo da otvori put sistemskom praćenju emisija gasa štetnog za klimu upravo sa morskih platformi", rekao je jedan od autora studije, Luis Guanter, naučnik sa Politehničkog univerziteta u Valensiji.
Otkriće je napredak u tehnološkom arsenalu, koji omogućuje da se iz svemira identifikuje izvor curenja metana, gasa karakterističnog za industriju fosilnih goriva.
Metan je odgovoran za oko 30 odsto globalnog zagrevanja. Iako se u atmosferi zadržava mnogo kraće od ugljen-dioksida, u dvadesetogodišnjem razdoblju moć uticaja metana na globalno zagrevanje je 80 puta veća.
Okeani apsorbuju kratkotalasne infracrvene zrake i zato ograničavaju količinu reflektovane svetlosti koju sateliti mogu da otkriju. Da bi premostili ovaj problem, naučnici su uspeli da razviju novu metodu merenja sunčevog zračenja, koje se reflektuje na morskoj površini.
Poslednjih godina uspešno su razvijene metode detekcije curenja metana iz postrojenja na kopnu zahvaljujući satelitskom praćenju. Ali, do sada dostupne tehnike nisu bile u stanju da prepoznaju curenje metana s platformi na morima i okeanima, a poznato je da je reč o približno 30 odsto svetske proizvodnje.
U 2020. godini sektor fosilnih goriva ispustio je gotovo 120 miliona tona metana, što je gotovo trećina emisija povezanih s ljudskim aktivnostima, podaci su Međunarodne agencije za energiju (IEA).
Metan je odgovoran za oko 30 odsto globalnog zagrevanja. Iako se u atmosferi zadržava mnogo kraće od ugljen-dioksida, u dvadesetogodišnjem razdoblju moć uticaja metana na globalno zagrevanje je 80 puta veća.
Zato je smanjenje emisije metana ključno za postizanje ciljeva Pariskog sporazuma o ograničenju globalnog zagrevanja na manje od +2°C u odnosu na predindustrijsko razdoblje, po mogućnosti ispod +1,5°C.
Na klimatskoj konferenciji UN COP26, održanoj u novembru u Glazgovu, više od 100 država obećalo je da će se angažovati na smanjenju emisije metana za 30 odsto do 2030. godine.
Međutim, nekoliko velikih emitera metana, poput Kine, Rusije, Irana i Indije, nije potpisalo sporazum.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar