Prvi računarski bag je bila prava buba

Tim računarskih stručnjaka sa Univerziteta Harvard napisao je prvi poznati izveštaj o jednom računarskom bagu.
Kada se pojavi greška na računaru, uobičajeno se kaže da imamo bag (bug). Ovaj pojam je stvarno u vezi sa jednom bubom koja je zadala silne probleme prvim računarskim stručnjacima nakon Drugog svetskog rata.
Ukoliko vas zanima o kojoj je bubi tačno reč i kako je došlo do povezivanja tehnoloških problema s insektima, zavirite u sledeći članak.
Dana 9. septembra 1947. godine tim računarskih stručnjaka sa Univerziteta Harvard napisao je prvi poznati izveštaj o jednom računarskom bagu. Računar na kojem su tada radili, a koji je bilo finansiran od strane američke mornarice, stalno je prijavljivao grešku. U to vreme računari su bila veliki i emitovali su puno toplote, zbog čega su bili veoma privlačni insektima.
 
Tim stručnjaka, izmoren stalnim pokušajima otklanjanja greške, pozabavio se hardverom računara i u njemu je na svoje iznenađenje pronašao ni manje ni više nego moljca koji je totalno poremetio elektroniku računara. Nakon njegovog uklanjanja, računar je radio bez greške.
 
Tomasu Edisonu buba u fonografu donela nesanicu
 
Bila je to prva poznata evidentirana greška u računarskom sistemu, označena kao bag. Upotreba termina bag javlja se još u srednjovekovnom periodu, ali u smislu greške u vezi sa tehnologijom prvi ju je upotrebio Tomas Edison u drugoj polovini 19. veka, koji je svojevremeno muku mučio sa svojim fonografom odnosno pretečom gramofona.
 
Navodno Edison dve pune noći nije spavao kako bi otkrio zašto njegov fonograf ne radi, i na kraju je otkrio bag odnosno bubu u njemu. U trenutku kada je ova reč zabeležena u dnevnik računarskih stručnjaka 1947. godine, termin bag je već bio u upotrebi kao sinonim za grešku.
 
Kako je već 1945. upotrebljen termin debag (debug) u časopisu Kraljevskog vazduhoplovnog društva, to implicira da je ovaj termin bio i ranije korišćen, samo je ovde prvi put zabeležen.
 
Dnevnik u kojem je zabeležen ovaj slučaj danas se nalazi u zbirci Nacionalnog muzeja američke istorije Instituta Smitsonian. U dnevnik ga je, izgleda, zabeležila poznata američka stručnjakinja za računare i kontraadmiralka američke mornarice Grejs Marej Hoper, koju su zbog njene inteligencije i sposobnosti nazivali i Amazing Grace. U dnevnik je tom prilikom zabeležila sledeće: "Prvi slučaj pronađenog baga", a uz to je zalepljen moljac.
 
Ovaj zapis je ujedno i nepobitan dokaz duhovitosti računarskih stručnjaka.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Dragan

    28.07.2022 16:57
    Hvala
    Mnogo vam hvala za ovaj članak.
    Da, nekada su računarski stručnjaci bili duhoviti. I čak i pametni.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija

Saturnovi prstenovi stariji nego što se mislilo

Najnovija istraživanja pokazuju da su Saturnovi prstenovi znatno stariji nego što se do sad mislilo - postoji verovatnoća da su stari koliko i sama planeta Saturn - oko 4,5 milijardi godina.