Srce staro 380 miliona godina pronađeno u fosilu ribe može da napravi velike promene u nauci

Tim naučnika u zapadnoj Australiji pronašao je fosil izumrle ribe gogo i u njemu srce, za koje se procenjuje da je staro 380 miliona godina.
Istraživač-saradnik na Biološkom fakultetu u Beogradu Vukašin Bjelica kaže za RTS da pronalazak fosilizovanih mekih organa starih 380 miliona godina ima kolosalan značaj za stručnu zajednicu, ali i za čitavo čovečanstvo.
 
"Korišćenjem novih metoda, sada je omogućeno da fosilima koje nalazimo možemo da posmatramo i njihovu unutrašnju strukturu bez uništavanja. To su tehnike poput rendgenskog snimanja. Koriste se posebni zraci da bi se mogle videti tri-de strukture i izgled unutrašnje građe ovih fosila", kaže Bjelica.
S druge strane, ističe Bjelica, na neki način imamo prozor, jedan vremeplov od 400 miliona godina unazad da vidimo kako su te životinje izgledale, kako se to sve razvijalo.
 
"To je poput nekog polaroida zamrznutog u vremenu i mi smo ga sad pronašli i možemo da kažemo: 'Aha, ovo je bilo ovako, ovako se odvijao razvoj ovih organa, ove životinje su živele tako'", objašnjava biolog.
Kada se govori o fosilima, veliki broj ljudi obično misli na velike kosti dinosaurusa i slične čvrste stvari.
 
"Mekani, odnosno unutrašnji organi veoma se brzo raspadaju ako ne postoje specifični uslovi koji bi održali te organe neko vreme", navodi Bjelica i dodaje da je neverovatno da su srce i drugi meki organi uspeli da ostanu sačuvani 380 miliona godina.
 
U oblasti Gogo u zapadnoj Australiji, gde je i pronađeno fosilizovano srce, struktura sedimenta je takva da omogućava odličnu konzervaciju.
 
"Krečnjačke stene, hipoksična sredina, to znači da nema dovoljno kiseonika za brz raspad i takav slučajan set okolnosti omogućio je ne samo da se pronađe ovaj fosil nego 50 fosila sa očuvanim unutrašnjim građama", navodi Bjelica i napominje da je upravo to naučnicima i omogućilo da vide kako je ta životinja izgledala pre toliko vremena.
Kada se govori o nauci i evoluciji, kako Bjelica napominje, često se uzimaju zdravo za gotovo neke stvari, a pogotovo to čine ljudi koji nisu verzirani u paleontologiji i biologiji, što je i normalno.
 
"Pre više od 400 miliona godina kičmenjaci nisu imali vilice, bili su ribe bez vilice. Nastankom vilice dolazi do masovnih promena u organizmu. Vilice su korišćene prvenstveno za respiraciju. Vidimo i kod današnjih riba da one pokretima vilice uvlače vodu, prevlače vodu preko škrga i samim tim dolazi do razmene kiseonika", kaže Bjelica.
 
Prema njegovim rečima, to je dovelo brojnih promena.
 
"Te životinje, koje su pre toga bile isključivo pri dnu i imale su niske stope metabolizma, sad su odjednom povećavanjem količine kiseonika u krvi, one počele da budu predatori i imaju novi razvojni put", objasnio je Vukašin Bjelica.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Radoje

    20.09.2022 19:44
    Gramatika
    Stepen nepismenosti koji je uočljiv u komentarima, na ovom i drugim portalima, je nepojmljivo visok. Mnogo se bežalo iz škole.
  • Драган

    18.09.2022 19:17
    када
    Кда имаш знње о вечној истини -- она се немења, самим тим што је, јелте - вечна. А ово рекла, казала, чула - лутање од једне заблуде до друге., чак и када ко ћорава кока убоду неко зрно истине.
  • Permafrost

    18.09.2022 15:26
    Nauka i dogma
    Nisu naučna saznanja k'o crkovna dogma, pa da se ne nikada menja, i još da se kaštiguje ko ne misli isto.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija

Saturnovi prstenovi stariji nego što se mislilo

Najnovija istraživanja pokazuju da su Saturnovi prstenovi znatno stariji nego što se do sad mislilo - postoji verovatnoća da su stari koliko i sama planeta Saturn - oko 4,5 milijardi godina.