Dobitnik Nobelove nagrade za medicinu: Svako od nas ima procenat neandertalca u sebi

Autor: Dojče vele, Index.hr, 021.rs

Info

04.10.2022.

10:12 > 10:12

Ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za medicinu i fiziologiju je Šveđanin Svante Pabo za rad na genomima izumrlih hominida i ljudskoj evoluciji.

Direktor Instituta Maks PLank za evolucijsku antropologiju u Lajpcigu, švedski naučnik Svante Pabo je već više puta bio na naslovnim stranicama i stručnih i mejnstrim medija, jer uporno otkriva ono što se donedavno smatralo - nemogućim.

Na Univerzitetu Upsala studirao egiptologiju i medicinu i već to ga je navelo da pokuša da otkrije genetski materijal drevnih egipatskih mumija. Ali to se činilo nemogućim.

"Kad sam početkom osamdesetih tražio DNK u kostima izumrlih živih bića, mnogi stručnjaci su čitavo to istraživanje smatrali prilično suludim", rekao je Pabo.

Jer genetski materijal davno preminulih ne samo da se već odavno raspao, nego je i zagađen bakterijama i mikroorganizmima koji su nastali na ostacima. Tako se činilo, jer 1984. je Pabu i njegovim saradnicima pošlo za rukom da kloniranjem rekonstruišu DNK jedne egipatske mumije, a 1997. im je uspeo spektakularni poduhvat - rekonstrukcija genetskog materijala jednog neandertalca. Na tome su radili decenijama i tek 2014. godine su mogli da zaključe istraživanje.

Zašto smo mi drugačiji?

Time se zapravo može reći kako je on i osnovao nauku paleogenetike, a iako više nije jedini koji istražuje u tom području i on i njegovi saradnici redovno objavljuju spektakularna otkrića. Tako je "usput" otkrio kako ostaci kostiju u pećini Denisova u Altajskom gorju na zapadu Sibira pripadaju vrsti pračoveka koji do tada nije bio poznat.

Kod neandertalca je utvrdio da je njegov genetski materijal bitno drugačiji od današnjeg čovjeka - ali ne sasvim. Kako se čini, susret neandertalaca s pračovekom se dogodio pre nekih 50.000 godina kad je homo sapiens napustio Afriku i krenuo da naseljava Evropu i Aziju i njegov zaključak je da svako od nas "ima od jedan do dva odsto neandertalca u sebi".

I to je za njega ključno pitanje: "Ako želimo da znamo šta je u našem naslednom materijalu ekskluzivno ljudsko, onda se moramo pitati koje su to genetske promene koje mi svi imamo, ali nemaju i neandertalci?" Tajna čoveka, smatra ovaj naučnik, leži u tim promenama - ali procenjuje da će mu biti potrebno još najmanje deset, dvadeset godina da uđe u trag odgovoru na to pitanje.

Neandertalci su isto koristili alate, ali stotinama hiljada godina ništa nisu menjali. I oni su bili suočeni s morem, ali im nikad im nije palo na pamet da se otisnu na pučinu. A čovek je u samo 65.000 godina naselio i najudaljenija ostrva Pacifika.

"Na neki način je sve to ludost. Mi smo ludi! Sad ćemo leteti i na Mars. Nikako ne možemo prestati", kaže Pabo.

Teme

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

Prolaznik

05.10.2022 • 14:44

Nauka

Sad čekamo da nam crkva naredi šta da mislimo o postignuću ovog čoveka :/.

Neandertalci nisu ličil na nas, jer su živeli U prirodi, a ne protiv nje. Stotinama hiljada godina nisu značajno oštetili svoja staništa.
A mi smo uništili apsolutno sve čega smo se dotakli.
G.nobelovac je u pravu, ludi smo.

13 10 +3
E

04.10.2022 • 12:30

E

E moj Nobelovac..puna Srbija i region Neandertalaca!!!

28 37 -9
Zemlja čudesa

04.10.2022 • 10:22

Mačji kašalj

Nije to ništa, kod nas su neandertalci na vlasti.

51 62 -11

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.