Rodna dimenzija klimatskih promena: Da li žene znaju da su one više ugrožene?

Žene u Srbiji pokazuju pohvalne nivoe informisanosti o klimatskim promenama i njihovim posledicama.
Rodna dimenzija klimatskih promena: Da li žene znaju da su one više ugrožene?
Foto: Pixabay
Ipak, novo istraživanje beogradskog Fakulteta organizacionih nauka ukazuje na to da žene u Srbiji nisu dovoljno informisane o rodnoj dimenziji klimatskih promena, piše za portal Klima101 dr Nataša Petrović, autorka istraživanja.

Kako je ovo istraživanje pokazalo, polovina ispitanica nije sigurna da li klimatske promene utiču više na žene, a 40 odsto njih veruje da uticaj klimatskih promena nije veći, dok samo oko devet odsto misli da je uticaj veći na žene. 

"Ovi rezultati ukazuju da žene u Srbiji nisu sigurne, ili čak ne percepiraju da klimatske promene utiču više na žene nego na muškarce", navodi autorka istraživanja. 
 
Krivac nije neka opšta neinformisanost kada su u pitanju klimatske promene, ističe. Štaviše, istraživanje je svakako pokazalo očekivane rezultate u oblasti aktuelnih pitanja i tema koje su dosta zastupljene u medijima i javnosti, tako da su se odgovori ispitanica pokazali kao značajno procentualno tačni, kao npr da polarni medvedi gube svoje stanište kao rezultat klimatskih promena (99,15% tačnih odgovora); da se glečeri tope kao rezultat klimatskih promena (98,29% tačnih odgovora); da se prirodne katastrofe povećavaju kao rezultat klimatskih promena (96,58% tačnih odgovora) ili da zagađenje može izazvati globalne klimatske promene (95,73% tačnih odgovora).
 
Zašto su žene osetljivije na posledice klimatskih promena?
 
Iako klimatske promene ne poznaju rodnu diskriminaciju i utiču na sve, evidentno je da žene i muškarci, zbog različitih društvenih uloga, trpe i različite posledice klimatskih promena, ističe autorka istraživanja. Tako su žene vrlo često nesrazmerno više pogođene klimatskim promenama jer imaju ograničen pristup resursima, manji pristup pravdi, ograničenu mobilnost i glas u kreiranju odluka i uticaju na politike. Zato mnogi autori klimatske promene smatraju izazovima koji pogoršavaju rodnu neravonopravnost.
 
Podaci govore da su žene i deca kao osetljive grupe 14 puta podložniji mogućim povredama ili smrti usled katastrofa koje su nastale kao direktna posledica klimatskih promena (a većina prirodnih katastrofa prouzrokovano je ili pojačano klimatskim promenama), pri čemu se ovaj efekat smanjuje ili čak nestaje kako se smanjuju socijalne nejednakosti između muškaraca i žena.
 
Ono što otežava položaj žena i čini ih evidentno osetljivom grupom u odnosu na muškarce prouzrokovano je pristupom formalnom obrazovanju, ekonomskim siromaštvom, diskriminaciji u distribuciji hrane, ograničenom pristupu resursima, izostajanju iz institucija i procesa koji se odnose na donošenje odluka, kao i ostalim oblicima društvene marginalizacije, piše dr Nataša Petrović za portal Klima101.
 
Takođe, širom sveta žene, pa i u Srbiji, imaju manje pristupa izvorima kao što su zemljište, krediti, poljoprivredni inputi, organizacione strukture za donošenje odluka, tehnologije, treninzi i ostale usluge koje mogu da poboljšaju njihov kapacitet da se prilagode klimatskim promenama.
Informisanjem i edukacijom žena o klimatskim promenama, one se osnažuju da preduzmu akcije i postanu aktivni učesnici u borbi protiv klimatskih promena. Za ovo, ocenjuje dr Petrović, postoji više načina: 
 
- Upotreba društvenih medija kao odličnih alata za širenje informacija i povećanje nivoa svesti o klimatskim promenama putem kreiranja angažovanih postova, videa i infografika na platformama kao što su Instagram, TikTok, Twitter i Facebook, sa ciljem dopiranja do šire javnosti.
 
- Organizovanje radionica i seminara u školama, na fakultetima, kao i u okviru različitih centara pri lokalnim samoupravama sa ciljem edukacije žena o klimatskim promenama. Radi ovoga potrebno je uključivati eksperte i aktiviste sa ciljem deljanja njihovih znanja i iskustava.
 
- Kreiranje edukativnih materijala kao što su npr.brošure ili online kursevi koji su rodno senzitivni i posebno targetiraju žene radi obezbeđivanje neophodnih znanja za razumevanje klimatskih promena.
 
- Obezbeđivanje potpore edukaciji u vidu knjiga, dokumentaraca i podkastova koji se bave problematikom klimatskih promena i njihovog uticaja na žene. Takođe, obezbeđivanje pomoći ženama koje žele da se aktivno uključe u borbu protiv klimatskih promena tako što bi im se omogućilo povezivanje sa organizacijama i pojedincima koji se bave istim aktivnostima.
 
Dr Nataša Petrović je redovni profesor na Katedri za menadžment tehnologije, inovacija i održivog razvoja Univerziteta u Beogradu – Fakulteta organizacionih nauka.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Vule

    11.03.2023 12:24
    Fasciniran sam novim naucnim dostignucima!!!!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija

Saturnovi prstenovi stariji nego što se mislilo

Najnovija istraživanja pokazuju da su Saturnovi prstenovi znatno stariji nego što se do sad mislilo - postoji verovatnoća da su stari koliko i sama planeta Saturn - oko 4,5 milijardi godina.