Veštačka inteligencija prevodi klinasto pismo na engleski: Naučnici objašnjavaju kako

Naučnici Univerziteta u Tel Avivu i Arijel univerziteta u Izraelu koristili su veštačku inteligenciju da prevedu fragmente drevnih natpisa sa klinastog pisma na engleski.

To rade sa, kako kažu, visokim stepenom tačnosti, prenosi Euronews Srbija.

Oni su projekat nazvali "još jednim velikim korakom ka očuvanju i širenju kulturnog nasleđa drevne Mesopotamije".

Istraživači su predstavili prve prevode sa akadskog na engleski u majskom izdanju naučnog časopisa "PNAS Nexus". Rezultati su "ekvivalentni onima koje dobijamo u prosečnim prevodima uz pomoć veštačke inteligencije s jednog modernog jezika na drugi". 
 
U poslednjih 200 godina, arheolozi su pronašli na stotine hiljada tekstova koji svedoče o istoriji drevne Mesopotamije, a najveći broj njih napisan je na sumerskom ili akadskom, objašnjavaju autori. Mešutim, većina njih nije prevedena, jer njihova količina daleko prevazilazi broj stručnjaka koji umeju da ih tumače, ali i zbog toga što su tekstovi opstali samo u fragmentima.
 
"Pre svega, moram da naglasim da verujemo da veštačka inteligencija neće zameniti filologe", rekao je Luiz Saenz iz Digital Pasts laboratorije Arijel univerziteta, koji je učestvovao u istraživanju.
 
"Želimo samo da ubrzamo proces. Naša nada je da će veštačka inteligencija na kraju moći da pomogne i asirolozima i neasirolozima da u budućnosti čitaju tekstove na klinastom pismu", rekao je istraživač za Artnet News.
To je samo jedan od primera upotrebe novih alata u radu sa starim tekstovima. Istraživači Univerziteta u Kentakiju razvili su AI sistem za čitanje svitaka koji su bili oštećeni u erupciji Vezuva 79. godine, dok arheolozi u Italiji rade na robotima koji uz pomoć veštačke inteligencije rekonstruišu drevne relikvije koje su nađene u fragmentima. 
 
"Postoje, naravno, ograničenja ovog modela. Nedostatak konteksta otežava prevod, jer imamo samo delove teksta. Prevod samo jednog ili dva reda teksta je za AI težak zadatak. U budućnosti će nam biti potrebno više alata da digitalizujemo podatke objavljene u naučnim radovima, kako bismo obučili modele i popravili rezultate. Takođe, važno je napraviti i platformu za širu javnost koja je laka za upotrebu", ocenio je Saenz. 

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija