Ta tehnologija koja se brzo razvija, već izaziva zabrinutost u vezi s tim da li joj se može verovati da pravi tačne izveštaje i da li bi to na kraju dovelo do toga da ljudi izgube posao novinara pošto mediiji već imaju finansijske probleme.
Rukovodstva Njujork tajmsa, Vašington posta i Njuz korporacije - vlasnici Volstrit džornala, obavešteni su o tome na čemu Gugl radi, izvestio je u četvrtak Tajms.
Gugl je naveo da bi alati poboljšani veštačkom inteligencijom mogli da pomognu novinarima da imaju opcije za naslove ili različite stilove pisanja kada rade na člancima, ocenivši to kao način da se poboljšaju rad i produktivnost.
"Ovi alati ne mogu da zamene suštinsku ulogu novinara u izveštavanju, kreiranju i proveri činjenica iz svojih članaka, i nisu namenjeni tome", rekao je Gugl.
Asošiejted pres koji ne želi da komentariše ono što zna o Guglovoj tehnologiji, za neke od svojih poslova već desetak godina koristi jednostavniji oblik veštačke inteligencije. Na primer, koristi automatizaciju da bi pomogao u pisanju rutinskih izveštaja o sportskim rezultatima i o zaradi preduzeća.
Debata o tome kako primeniti najnovije alate veštačke inteligencije za pisanje, preklapaju se sa zabrinutošću medijskih organizacija i drugih profesija o tome da li im tehnološke kompanije pravično kompenzuju to što koriste njihove objavljene radove za poboljšanje sistema AI nazvanih "veliki jezički modeli".
Da bi izgradile AI sisteme koji mogu da proizvedu tekst nalik onome kojeg je napisao čovek, tehnološke kompanije su morale da unose velike količine tekstova, kao što su novinski članci i digitalizovane knjige. Ne otkrivaju sve kompanije izvore tih podataka, od kojih su neki preuzeti s interneta.
Prošle nedelje, agencija AP i proizvođač ChatGPT-a OpenAI objavili su dogovor da kompanija za veštačku inteligenciju licencira AP-ovu arhivu vesti iz 1985. godine. Finansijski uslovi nisu otkriveni.
Čet-botovi kao što su ChatGPT i Guglov "Bard" su deo klase takozvanih "generativnih AI alata" koji su sve efikasniji u oponašanju različitih stilova pisanja, kao i vizuelne umetnosti i drugih medija. Mnogi ljudi ih već koriste radi uštede vremena za sastavljanje e-poruka i drugih rutinskih dokumenata ili za pomoć s domaćim zadacima.
Međutim, ti sistemi su takođe skloni stvaranju laži koje možda ne primećuju ljudi koji nisu upoznati sa temom o kojoj je tekst, što te sisteme čini rizičnim za korišćenje u aplikacijama kao što su prikupljanje vesti ili davanje medicinskih saveta.
Gugl je pokazao izvesnu opreznost u primeni svog napretka veštačke inteligencije, uključujući i svoj vodeći pretraživač na koji se korisnici oslanjaju da bi našli informacije koje su tačne. Ali fascinacija javnosti ChatGPT-jem posle njegovog objavljivanja krajem prošle godine, izvršila je pritisak na tehnološke kompanije da prave nove proizvode i usluge veštačke inteligencije.
U idealnom svetu, tehnologija koju Gugl najavljuje može preneti javnosti važne informacije, rekla je Keli Mekbrajd, ekspertkinja za novinarsku etiku sa Instituta Pointer. Tako bi se moglo izveštavati sa javnih sastanaka na kojima nije bilo novinara, rekla je ona.
Postoji verovatnoća da će tehnologija napredovati brže, stvarajući iskušenje da se novinari zamene alatima veštačke inteligencije, rekla je ona.
Novinarske organizacije treba da razmotre mogućnost da tehnologija, posebno u početnoj fazi, može stvarati greške, a šteta po reputaciju može biti veća od bilo koje finansijske prednosti koju može doneti njena upotreba.
"Mislim da neće doći do neke etičke eksplozije koja će sve upropastiti", rekao je Mekbrajd. "Mislim da će to biti više erozija kvaliteta i gomila malih stvari koje narušavaju poverenje u medije".
Medijske organizacije su sada u ključnom položaju da mogu da koriste oono što je potrebno tehnološkim kompanijama - poput pristupa arhiviranim informacijama, i da naprave finansijsku strukturu koja se ne naginje previše u pravcu kompanija poput Gugla, rekla je ona.
Ali, istorija nije nužno na njihovoj strani, jer "ovo je potpuno novi nivo pretnje, a ne izgleda da se možemo vratiti nazad", upozorila je ona.
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
Komentari 3
Marta
Srele
Milanče
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar