VIDEO: Kometa Nišimura će osvetliti nebo dva puta u septembru, vraća se tek za 400 godina

Nova sjajna kometa osvetliće nebo severne hemisfere 12. septembra, a potom oko 17. septembra pre nego što nestane u sunčevoj svetlosti.
Ako kometa "preživi" bliski susret sa Suncem, očekuje se da će biti vidljiva tokom sumraka i to sve do kraja septembra.
Amaterski astronom Hideo Nišimura iz japanskog grada Kagave otkrio ovu kometu. Snimio je ekspozicije koristeći standardni Canon DSLR fotoaparat i telefoto objektiv, a nakon obrade ekspozicija je postalo očigledno da postoji blistavi objekat koji brzo prolazi kroz naš unutrašnji solarni sistem.
"Minor Planet Center" je zvanično potvrdio otkriće i nazvao komenu C/2023 P1 (Nišimura), a slovna oznaka "C" označava neperiodičnu kometu. To znaži da ove vrste kometa potiču iz Ortovog oblaka i mogu ili samo jednom proći kroz Sunčev sistem ili imati orbitalne periode u rasponu od 200 do nekoliko hiljada godina pre nego se vrate u blizinu Sunca.
 
Prema COBS-u (Comet Observation Database), Nišimura je kategorisana kao "hiperbolična kometa", što sugeriše da ima obilje energije koja je sprečava da bude trajno "uhvaćena" u solarni sistem.
 
"Posetiće nas samo jednom, a Sunce će delovati kao gravitacijska praćka i poslaće je nazad u duboki svemir nakon što nas preleti", navodi se.
 
 
Da bi napustila Sunčev sistem, kometa prvo mora da "preživi" najbližu tačku u odnosu na Sunce. Komete koje prilaze Suncu prvi put imaju veći rizik od raspada, a sudbina Nišimure je krajnje neizvesna.
 
Kada intenzivna sunčeva svetlost prvi put dođe u kontakt s površinom komete, postaje moguć širok raspon ishoda. Zbog toplote i pritiska koje proizvode Sunce i solarni vetar, kometa u nekim slučajevima može da se otopi i raspadne.
 
Jedan takav primer je kometa Ison, koja se raspala samo nekoliko nedelja ranije nego što se očekivalo.
Sjaj komete se može dramatično povećati u nekim slučajevima dok prilazi Suncu, toplota pretvara njeno zaleđeno jezgro u prašinu i gas kreirajući dugi rep. Sunčeva svetlost se odbija o taj rep i omogućava nam da vidimo komete sa Zemlje.
 
Reč je o zelenkastoj nijansi koja je ograničena na glavu komete, a ne na njen rep. To je zbog toga što boja u "glavi" potiče od dvoatomskog ugljenika, reaktivnog molekula koji nastaje kada sunčeva svetlost stupi u interakciju s organskom materijom na površini komete.
 
Nišimura će 18. septembra biti najbliže Suncu u svojoj orbiti, a ako izdrži radijaciju bez da se raspadne, napraviće krug i krenuti nazad.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija

Saturnovi prstenovi stariji nego što se mislilo

Najnovija istraživanja pokazuju da su Saturnovi prstenovi znatno stariji nego što se do sad mislilo - postoji verovatnoća da su stari koliko i sama planeta Saturn - oko 4,5 milijardi godina.