U okeanu Jupiterovog satelita pronađen ugljenik, jedan od ključnih elemenata za život

Podzemni okean Evrope, jednog od mnogih Jupiterovih satelita, sadrži ugljenik koji je jedan od ključnih sastojaka za život, otkrili su naučnici.
U okeanu Jupiterovog satelita pronađen ugljenik, jedan od ključnih elemenata za život
Foto: Pixabay
Snimci svemirskog teleskopa "Džejms Veb" pokazuju da led ugljen-dioksida na površini meseca Evropa potiče iz slanog okeana koji leži ispod debele ledenog pokrivača debljine oko 16 kilometara, prenosi Gardijan. 
"Još ne znamo da li je život zaista prisutan u okeanu satelita Evropa. Ali ovo novo otkriće daje dokaze da bi evropski okean bio pogodan za život. To okruženje izgleda primamljivo iz perspektive astrobiologije", rekao je dr Kristofer Glajn, geohemičar sa Istraživačkog instituta u Teksasu i koautor studije. 
Na više od 3.500 kilometara širine, Evropa je nešto manja od Zemljinog Meseca. 
 
Hipotetički oblici života morali bi da se suoče sa nekim ekstremnim (ne)prilikama, uključujući površinske temperature koje retko prelaze -140C i dolazno zračenje sa Jupitera. 
 
Potencijalna nastanjivost dubokog okeana zavisi od njegovog hemijskog sastava, uključujući obilje biološki bitnih elemenata kao što je ugljenik.
 
Prethodna istraživanja su identifikovala prisustvo čvrstog ugljen-dioksida na površini Evrope, ali nije bilo jasno da li ga je izbacio podzemni okean ili je stigao na površinu ovog satelita udarima meteorita. 
 
Najnovija zapažanja koristila su bliska infracrvena posmatranja teleskopa "Džejms Veb" za mapiranje distribucije ugljen-dioksida na površini Evrope. 
 
Ovo je pokazalo žarište ugljen-dioksida u regionu Tara, odnosno oko 1.800 kvadratnih kilometara takozvanog "terena haosa", čijom površinom dominiraju glacijalne pukotine i ledeni grebeni, formirani pošto su blokovi leda izbačeni na površinu kroz geološke procese.
 
"Otkriće ugljen-dioksida u regionima ledene školjke Evrope bogatim solju ukazuje na to da ugljen-dioksid dolazi iz okeana ispod, a ne iz spoljnih izvora, kao što su meteoriti i joni koji bombarduju Evropu", rekao je Kevin Hand, astrobiolog iz NASA-e i koautor studije. 
 
Dodao je da "život kakav poznajemo voli da jede i udiše ugljen-dioksid", a da samim tim indikacija da evropski okean može imati obilje tog jedinjenja govori o nastanjivanju i potencijalnim stanovnicima tog okeana.
Astrobiolozi se često pozivaju na "velikih šest" elemenata koji su osnova života na Zemlji: ugljenik, vodonik, kiseonik, azot, fosfor i sumpor.
 
Četiri od njih - ugljenik, vodonik, kiseonik i sumpor sada su identifikovani na Evropi, iako još nije jasno da li je sumpor stigao na površinu iz okeana ili je došao sa drugog Jupiterovog satelita, Io.
 
Nalazi su objavljeni u časopisu "Science" zajedno sa drugom analizom koja je takođe analizirala odnos izotopa ugljenika (različitih oblika istog elementa) na Evropi. Visok odnos ugljenika-12 prema ugljeniku-13 može biti pokazatelj živih procesa, ali se analiza u ovom slučaju pokazala neubedljivom.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija

Saturnovi prstenovi stariji nego što se mislilo

Najnovija istraživanja pokazuju da su Saturnovi prstenovi znatno stariji nego što se do sad mislilo - postoji verovatnoća da su stari koliko i sama planeta Saturn - oko 4,5 milijardi godina.