Eksperiment koji se nije dogodio: Kako kredom protiv kilmatskih promena?

Portal Nulta tačka objavio je početkom marta tekst u kom govori o geoinžinjerskim planovima "bogatih globalističkih elita" nastalim u pokušaju da se stane na put klimatskim promenama.
Kako piše FakeNews Tragač, u tekstu koji je gotovo u potpunosti prekopiran sa opskurnog sajta Slej njuz, Nulta tačka upozorava na zabrinutost naučnika zbog "nekoliko geoinženjerskih projekata širom sveta"
 
Ipak, ovaj portal konkretno govori samo o jednom projektu, a njega finasira, pogađate – Bil Gejts. Međutim, čak ni ovaj jedan projekat kom je Nulta tačka posvetila veliki deo svog teksta na kraju nije realizovan.

"2021. godine Gejts i nekoliko drugih bogatih globalističkih elita uložili su milione u plan da se stratosfera poprska kredom u borbi protiv 'klimatskih promena'", navodi Nulta tačka i dodaje kako je "milijarder već sprovodio testove nad švedskim gradom Kiruna".

Istovetne rečenice mogu se pročitati i na američkom portalu Slej njuz čiji su navodi i ranije ocenjivani kao manipulativni.

O kom eksperimentu govori Nulta tačka?
 
Eksperiment koji Nulta tačka u svom tekstu navodi kao jedini konkretan primer geoinžinjeringa zarad borbe protiv klimatskih promena zaista je planiran 2021. godine. Tim harvardskih naučnika okupljenih na projektu pod imenom SCoPEx jeste planirao da u atmosferu uz pomoć balona ispusti oblak sa kalcijum karbonatom kako bi saznao više "o efikasnosti i rizicima solarnog geoinženjeringa".
 
Ovakvu ideju je još 2014. godine u naučnom radu opisao profesor primenjene fizike na Harvardu Dejvid Kit. Eksperiment je zaista trebalo da se odigra blizu švedskog grada Kiruna u saradnji sa Švedskom svemirskom korporacijom. Ipak, uprkos pisanju Nulte tačke, do njega nikada nije došlo, piše FakeNews Tragač.
 
Kako je eksperiment trebalo da izgleda?
 
Prema informacijama sa sajta grupe harvardskih naučnika koji su bili uključeni u pomenuti eksperiment, predloženo je da se probni let balona u Švedskoj obavi juna 2021. godine. 
 
Međutim, marta 2021. godine savetodavni odbor projekta ScoPEx predložio je da se probni let ipak odloži, "kako bi se rešila pitanja vezana za istraživanje solarnog geoinženjeringa u Švedskoj". Ovaj probni let čak ne bi podrazumevao ni eksperiment sam po sebi, jer tokom probe u atmosferu ne bi bile ispuštane nikakve čestice. Ipak, nije došlo ni do probnog leta. Naučnici sa Harvarda na svom sajtu ostavljaju jedino mogoćnost da zatražite da budete obavešteni o odlukama njihovog savetodovnog odbora.
Krajem marta 2021. godine o ovom pitanju vrlo jasno se oglasila i Švedska svemirska korporacija (SSC). 
 
"Nema tehničkih probnih letova za SCoPEx iz Esrejndža (svemirski centar u Švedskoj prim. aut)", glasi naslov saopštenja za javnost SSC. 
 
U saopštenju se navodi da se ciljevi projekta SCoPEx dobro uklapaju u usluge SSC i misiju da se Zemlji pomogne u smislu klimatskih promena, ali i da su mišljenja stručne javnosti u pogledu geoinžinjeringa podeljena.
 
"SSC je ovog proleća imao razgovore sa vodećim stručnjacima za geoinženjering i sa drugim zainteresovanim stranama, kao i sa savetodavnim odborom SCoPEx-a. Kao rezultat ovih razgovora i u dogovoru sa Harvardom, SSC je odlučio da ne sprovodi tehnički probni let planiran za ovo leto", navodi se u saopštenju.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Aleksej

    22.04.2024 06:52
    Xexe
    Ma kakvi, nije Gejts nista uradio ili rekao, to je sve montirano. ;)

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija

Saturnovi prstenovi stariji nego što se mislilo

Najnovija istraživanja pokazuju da su Saturnovi prstenovi znatno stariji nego što se do sad mislilo - postoji verovatnoća da su stari koliko i sama planeta Saturn - oko 4,5 milijardi godina.