Nova "Nojeva barka" biće smeštena na Mesecu?

Naučnici predlažu lunarnu "Nojevu barku" za očuvanje DNK ugroženih vrsta. Svojevrsni trezor bi se oslanjao na udaljenost od katastrofa koje bi prouzrokovao čovek i niske temperature Meseca.
Nova "Nojeva barka" biće smeštena na Mesecu?
Foto: Pixabay
Uznemireni rastućim brojem vrsta koje se suočavaju sa izumiranjem na Zemlji, grupa naučnika veruje da odgovor leži u izgradnji velikog zamrzivača za životinjski DNK na Mesecu, prenosi RTS.
 
Predlog je dao tim koji uključuje Meri Hagedorn, naučnicu u Smitsonijanovom nacionalnom zoološkom vrtu i Institutu za biologiju očuvanja. Hagedornova je i ranije učestvovala u projektima o očuvanju ugroženih vrsta korala kroz krioprezervaciju.
Sada, ona želi da iskoristi sličnu tehnologiju za nešto ambicioznije: izgradnju lunarne Nojeve barke koja bi se eventualno mogla koristiti za ponovno naseljavanje izgubljenih vrsta na Zemlji ili drugoj planeti putem kloniranja.
 
Mesec kao izabrana lokacija ima najviše smisla, smatra grupa naučnika, zbog svoje udaljenosti od katastrofa koje bi prouzrokovao čovek i njegovih prirodno niskih temperatura, koje mogu da olakšaju zamrzavanje.
"Ovakvo bioskladište bi zaštitilo biodiverzitet i delovalo kao zaštita od njegovog gubitka usled prirodnih katastrofa, klimatskih promena, prenaseljenosti, iscrpljivanja resursa, ratova, socioekonomskih pretnji i drugih uzroka na Zemlji", napisali su istraživači.
 
Plan zahteva da se tokom vremena izgradi banka kriogenski zamrznute životinjske kože i tkiva, koja će se na kraju proširiti i na biljke. Biće potreban širok spektar uzoraka faune i flore, od kojih bi svaki igrao ulogu u izgradnji održivih ekosistema prilagođenih ljudima tokom svemirskog leta, na drugoj planeti ili nazad na Zemlji, objasnili su istraživači u svom predlogu.
 
Biće mnogo izazova za završetak tako ambicioznog projekta, priznali su, uključujući izgradnju ambalaže za zaštitu DNK od radijacije, pronalaženje pouzdanog transporta do posebno neprijateljskih delova Meseca i neizvestan efekat koji bi dugo izlaganje mikrogravitaciji moglo da ima na uzorke.
 
Prema mišljenju tima naučnika, stvaranje te vrste zamrzivača na Mesecu bio bi program koji bi trajao decenijama i koji bi zahtevao ogromnu saradnju među državama.
 
Još jedna prepreka su troškovi. Grupa istraživala nije se bavila cenom lunarnog krioskladišta, osim što su naglasili da bi, na skali od jedan do pet, u kojoj je jedan najjeftiniji, a pet najskuplji projekat, izgradnja sličnog objekta na Zemlji bila ocenjena sa jedan, a na Mesecu bi ocena bila petica. Sa druge strane, troškovi održavanja skladišta na Zemlji su pet, dok su na Mesecu dva.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

MESEC
  • Čiča

    04.08.2024 08:52
    Čiča
    Svemirom plovi jedna mala Barka a na njoj Kralja Petra Garda…
  • Realista

    03.08.2024 22:36
    Aha... i tako...
    A kako će da dođu do Meseca u slučaju nekog holokausta, recimo nuklearnog, da pokupe to semenje i uzorke? Biciklovima?
  • Zemlja čudesa

    03.08.2024 22:23
    Naučna fantastika postaje sve manje fantastika.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija

Saturnovi prstenovi stariji nego što se mislilo

Najnovija istraživanja pokazuju da su Saturnovi prstenovi znatno stariji nego što se do sad mislilo - postoji verovatnoća da su stari koliko i sama planeta Saturn - oko 4,5 milijardi godina.