Četbotu za 100 reči potrebne i do tri flaše vode

Generativni model kompanije "OpenAI", četbot GPT-4 za generisanje samo 100 reči troši istu količinu vode koja je potrebna jednom čoveku da utoli žeđ tokom 24 sata - tri flaše vode.
Četbotu za 100 reči potrebne i do tri flaše vode
Foto: Beta/AP
Poguban uticaj veštačke inteligencije na prirodnu sredinu stiže i iz pravca energetike jer samo uz ogromnu količinu struje je moguć razvoj modela zasnovanih na AI.
 
Kompanija "OpenAI" napravila je značajan napredak u oblasti razvoja veštačke inteligencije od novembra 2022. godine kada je predstavljen četbot ChatGPT-3.
Iako se oko ovog jezičkog modela zasnovanog na AI podiglo mnogo prašine zbog njegovog navodnog potencijala da preoblikuje svaki aspekt naših života, on je razotkrio nekoliko kritičnih problema, uključujući halucinaciju, to jest generisanje pogrešnih odgovora na pitanja i zahteve korisnika. 
 
Međutim, četbotovi su znatno poboljšani, a primedbi na pogrešne odgovore sve je manje.
Kršenje autorskih prava i dalje predstavlja ogroman problem koji sprečava modele zasnovane na AI da se pokažu u punom sjaju.
 
Ipak, i dalje postoji siva zona jer zakoni o autorskim pravima ne zabranjuju kategorički korišćenje sadržaja zaštićenog autorskim pravima za treniranje modela veštačke inteligencije.
 
Osim toga, polako počinju da se nadvijaju tamni oblaci nad razvojem veštačke inteligencije jer nova istraživanja Univerziteta u Kaliforniji ukazuju na to da "četvorka", to jest model ChatGPT-4, za generisanje 100 reči troši do tri boce vode.
 
Prošle godine govorilo se o tome da Majkrosoftov četbot Kopajlot i ChatGPT po jednom upitu troše bocu vode za hlađenje, što je izazvalo zabrinutost u vezi sa lokalnim zalihama vode.
 
Ove ne baš tako sjajne vesti stižu usred sve veće potražnje za električnom energijom kako bi se olakšali razvoj i napredak veštačke inteligencije.
 
Na razvoj veštačke inteligencije, dva tehnološka giganta, kompanije Gugl i Majkrosoft, troše više energije nego 100 zemalja zajedno.
 
Prema rezultatima studije Univerziteta u Kaliforniji, količina vode koja se troši za generisanje odgovora generativnih modela na upite korisnika zavisi od stanja i blizine centra za skladištenje podataka.
 
Kada su u pitanju američke savezne države, Teksas prijavljuje najnižu potrošnju vode, procenjenu na 235 mililitara na svakih 100 reči. S druge strane, Vašington troši najveću količinu vode, to jest 1.408 mililitara na svakih 100 reči koje generiše veštačka inteligencija.
 
U jednom izveštaju, objavljenom prošle godine, autori tvrde da "OpenAI" troši do 700.000 američkih dolara dnevno samo da bi ChatGPT nastavio da radi.
 
Iako rad na razvoju veštačke inteligencije predstavlja osnovu svake velike tehnološke korporacije, on zahteva ogromne resurse i ulaganja.
 
Investitori su zabrinuti zbog velikih ulaganja u tehnologiju, ali izgleda da je još uvek nemoguće uspostaviti jasan put ka profitabilnosti u ovoj kategoriji.
 
Kompanija "OpenAI" nedavno je bila na ivici bankrota. Sa projekcijama oko pet milijardi dolara gubitaka, firmi Sema Altmana predviđali su kraj u roku od 12 meseci. Međutim, zahvaljujući još jednoj finansijskoj injekciji od strane Majkrosofta, Epla i Envidije (NVIDIA), ChatGPT bi mogao da dobije produžetak života. Ukupna tržišna kapitalizacija nakon toga preći će 150 milijardi dolara.
 
Još jedan problem sa kojim se suočava razvoj veštačke inteligencije je isporuka čipova jer Envidija ne uspeva da zadovolji potražnju.
Majkrosoft i OpenAI navodno su uložili do 100 milijardi dolara u novi projekat pod nazivom Stargejt (Stargate) kako bi se oslobodili prevelike zavisnosti od najprofitabilnijeg svetskog proizvođača čipova za potrebe AI.
 
Takođe, Majkrosoft se nedavno udružio sa kompanijom Blek rok (BlackRock), međunarodnom korporacijom za upravljanje investicijama, da bi prikupio 100 milijardi dolara i tako obezbedio dovoljno energije i proširio kapacitet centara za skladištenje podataka za svoje ambiciozne snove o veštačkoj inteligenciji.
 
Osim toga, Ilon Mask smatra da je svet na ivici najvećeg tehnološkog proboja kada je u pitanju veštačka inteligencija, ali predviđa da neće biti dovoljno struje da napaja takav njen napredak do 2025. godine.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija

Saturnovi prstenovi stariji nego što se mislilo

Najnovija istraživanja pokazuju da su Saturnovi prstenovi znatno stariji nego što se do sad mislilo - postoji verovatnoća da su stari koliko i sama planeta Saturn - oko 4,5 milijardi godina.