VIDEO: Kvantni čip Gugla za pet minuta reši ono za šta bi inače trebalo deset septiliona godina

Novi čip koji najavljuje Gugl može za pet minuta da reši problem za koji bi trenutno najbržim svetskim super-računarima trebalo deset septiliona ili 10.000.000.000.000.000.000.000.000 godina.
VIDEO: Kvantni čip Gugla za pet minuta reši ono za šta bi inače trebalo deset septiliona godina
Foto: Screenshot(Youtube/Google Quantum AI)
Čip koji je predstavio Gugl jedan je od najnovijih patenata u oblasti poznatoj kao kvantno računarstvo koje pokušava da iskoristi principe fizike čestica da stvori novu vrstu zapanjujuće moćnog računara, prenosi rts.rs.
 
Iz Gugla navode da njihov novi kvantni čip, nazvan Vrba (Willow), uključuje ključne "proboje" i "utire put do upotrebljivog kvantnog računara velikih razmera".
Međutim, stručnjaci kažu da je Vilou, za sada, uglavnom eksperimentalni uređaj, što znači da je upotrebljiv kvantni računar dovoljno moćan da reši širok spektar problema u stvarnom svetu još godinama i milijardama dolara daleko.
 
S druge strane, stručnjaci Gugla tvrde da je Vrba zapravo "kvantno remek-delo".
 
"Kvantna" trilema
 
Kvantni računari rade na suštinski drugačiji način od računara na našim telefonima ili laptopovima. Oni koriste kvantnu mehaniku koja se opisuje kao čudno ponašanje ultra-sićušnih čestica koje rešavaju probleme mnogo brže od tradicionalnih računara.
 
Mnogi se nadaju da bi kvantni računari na kraju mogli da znatno ubrzaju složene procese, kao što je stvaranje novih lekova. Postoje i strahovi da bi se mogli koristiti i za loše stvari - na primer za razbijanje nekih vrsta šifara koje se koriste za zaštitu osetljivih podataka.
 
U februaru je Epl objavio da je enkripcija koja štiti iMessage ćaskanje napravljena kao "kvantni dokaz" kako bi se sprečilo da ih čitaju moćni budući kvantni računari.
 
Hartmut Neven vodi Guglovu laboratoriju Kvantum VI (Quantum AI) koja je stvorila Vilou i sebe opisuje kao "glavnog optimistu" projekta. On je za BBC rekao da će se Vilou koristiti u nekim praktičnim primenama ali je za sada odbio da pruži više detalja.
 
"Ali čip koji može da obavlja komercijalne aplikacije neće se pojaviti pre kraja decenije", napominje Neven.
 
U početku bi ove aplikacije bile simulacija sistema gde su kvantni efekti važni.
 
"Na primer, mogao bi da se koristi kada je u pitanju dizajn reaktora nuklearne fuzije, za razumevanje funkcionisanja lekova i farmaceutskog razvoja, za razvoj boljih akumulatora za automobile i još jednu dugačku listu takvih zadataka", istakao je on.
 
"Dont miks Greniz end Frogz"
 
U izjavi za BBC Neven tvrdi da je Vilou "najbolji kvantni procesor napravljen do sada".
 
Ali profesor Alan Vudvord, stručnjak za računarstvo na Univerzitetu Sari, kaže da će kvantni računari biti bolji u nizu zadataka od sadašnjih "klasičnih" računara, ali da ih neće zameniti.
 
On upozorava na precenjivanje dostignuća koju je Vilou ostvario u jednom testu.
 
"Mora se voditi računa da ne poredimo babe i žabe", napominje Vudvord.
 
On napominje da je Gugl, kao merilo performansi čipa, odabrao problem koji je bio skrojen za kvantni računar i to nije pokazalo "univerzalno ubrzanje u poređenju sa klasičnim računarima".
 
Ipak, on dodaje da Vrba predstavlja značajan napredak, posebno u onome što je poznato kao ispravljanje grešaka.
 
Jednostavno rečeno, što je kvantni računar korisniji, to ima više kjubita (kjubit predstavlja osnovnu mernu jedinicu kvantnog računarstva, poput bita u standardnoj računarskoj arhitekturi.
Međutim, glavni problem sa ovom tehnologijom je taj što je sklona greškama čija se verovatnoća povećavala što je čip imao više kjubita.
 
Ali istraživači kažu da su ovaj trend preokrenuli i uspeli da konstruišu i programiraju novi čip tako da je stopa grešaka pala u celom sistemu kako se broj kjubita povećavao.
 
Naučni nalazi razvoja novog Guglovog čipa objavljeni su u časopisu Nejčer (Nature).
  • svejeto

    11.12.2024 10:35
    lepo
    ali Rusi imaju bolji.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija