Političari će danas ćutati u Aušvicu
U nekadašnjem nacističkom logoru Aušvic na 70. godišnjicu oslobođenja logora čuće se samo glas žrtava, 300 glavnih zvanica koje su preživele pakao logora.
Šefovi država i vlada, među ostalima i predsednik Nemačke Joahim Gauk, Francuske Fransoa Oland i zvaničnici delegacija 49 zemalja, među njima i šef administracije Kremlja Sergej Ivanov i ministar rada i socijalnih pitanja Srbije Aleksandar Vulin, biće na tom najvećem stratištu Jevreja u Evropi samo publika. Halina Birenbaum, Kažimjež Albin i Roman Kent, poljski Jevreji koji su prošli kroz pakao najveće fabrike smrti koju je Hitlerov Treći rajh podigao na jugu okupirane Poljske ponoviće u ime svih žrtava holokausta i mrtvih i živih popodne u Aušvicu ispred nekadašnjih gasnih komora poruku "Desilo se, a može da se desi ponovo, svugde", reči koje je napisao italijanski Jevrejin, pisac i hemičar, bivši logoraš, Primo Levi.
"Očekivali su svašta, ali ne ono što je nezamislivo", još jedna je od parola ove godišnjice. To nezamislivo ne može da oprosti ni da zaboravi nemačkim nacistima ni komandantu logora Aušvic Rudolfu Hesu ni njegov unuk Rajner Hes, jedna od oko 4.000 zvanica na današnjoj centralnoj komemorativnoj svečanosti u Aušvicu. "Ne mogu da oprostim ni dedi ni ocu. Ne mogu da promenim prošlost, ne mogu da vratim natrag vreme, jer to nije moguće ali mogu da učinim nešto za budućnost imajući na umu šta se ovde desilo", kazao je Rajner Hes, aktivista organizacija protiv rasizma i neonacizma.
U ime budućnosti će se i logor Aušvic pridružiti danas evropskom minutu ćutnje na koji su pozvali učesnici međunarodnog foruma "Pusti moj narod da živi" u Pragu i bivšem nacistickom logoru Terezin koji organizuje Evropski jevrejski kongres i Evropski parlament uz učešće predsednika parlamenata 30 zemalja, među kojima je i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković. Iz Praga i Terezina će danas uputiti apel vladama i državama da svedu toleranciju ekstremizma i nasilja podstaknutog etničkom i verskom netrpeljivošću na nulu i predložiti konkretnu Mapu puta odbrane od ekstremizma, neonacizma i antisemitizma u 20 koraka a od SAD, Evropske unije, Izraela i Rusije zahtevaju da se u toj odbrani uzdignu iznad svih svojih tenzija i sporova.
Od 1940. godine kada su nacisti otvorili koncentracioni logor na periferiji Aušvica na jugu Poljske, prvo za Poljake da bi ga 1942. odredili kao ključno mesto za plan istrebljenja Jevreja i proširili logor i na Birkenau, u gasnim komorama ili zbog stravičnih uslova i u monstruoznim medicinskim eksperimentima na logorašima život je tu izgubilo najmanje 1,1 milion ljudi. Najviše je u Aušvicu pobijeno Jevreja iz svih evropskih zemalja, ali i 75.000 Poljaka, 21.000 Roma, 15.000 sovjetskih vojnih zarobljenika i najmanje 15.000 pripadnika drugih naroda Evrope.
Logor su 27. januara 1945. godine oslobodili vojnici Crvene armije i 231 sovjetski vojnik položio je život da definitivno okonča monstruozno nacističko "rešenje jevrejskog pitanja".
Komentari 2
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar