Putin priznao svoje planove za aneksiju Krima

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je planirana aneksija Krima prošle godne počela mesec dana pre nego što je održan referendum na tom, tada ukrajinskom poluostrvu.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je planirana aneksija Krima prošle godne počela mesec dana pre nego što je održan referendum na tom, tada ukrajinskom poluostrvu.

U najavi za predstojeći dokumentarac, koji je kasno sinoć prikazan na ruskoj državnoj televizji, Putin je rekao da se u februaru prošle godine sastao s bezbednosnim zvaničnicima da bi napravili planove za spasavanje tadašnjeg predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča, koji je pobegao iz zemlje posle višemesečnih protesta u Kijevu.

"Spremili smo se da ga spasimo iz Donjecka preko zemlje, mora ili vazduha" , rekao je Putin i dodao da su tamo "postavljeni velikokalibarski mitraljezi tako da be bi bilo puno rasprave".

Putin je naveo da je posle sastanka rekao šefovima bezbednosnih službi da će imati "obavezu da počnu da rade na vraćanju Krima Rusiji".

Ruski predsednik je rekao da je sastanak odžan 22. i 23. februara, skoro mesec dana pre nego što je održan referendum na Krimu za koji Moskva navodi da je osnova za aneksiju, navodi BBC dodajući da je Putin rekao da je sastanak trajao do sedam sati ujutro. "Kada smo se rastajali, rekao sam mojim kolegama: 'Primorani smo da počnemo da radimo na vraćanju Krima u Rusiju", rekao je Putin.

Kremlj je prvobitno negirao da je poslao vojsku na Krim, mada je kasnije Putin na državnoj televiziji rekao da su poslati ruski vojnici. Janukovič je bezbedno došao u Rusiju krajem februara.

BBC navodi da su 27. feruara naoružane jedinice bez obeležja zauzele zgrade institucija na Krimu, a da su dan kanije neidentifikovani vojnici u uniformama zauzeli dva aerodroma na Krimu.

Ruski parlament je 1. marta odobrio Putinov zahtev za upotrebu sile u Ukrajini. Na referendumu 16. marta 97 odsto glasača na Krimu se saglasilo s pridruživanjem Rusiji, a dva dana kasnije je Putin potpisao zakon o aneksiji.

  • 11.03.2015 11:27
    "pišemo se opet, recimo, 1. maja"
    Belgorodska oblast je bila ukrajinska. Belgorodska oblast je data u zamenu za Krim i to da bi Rusija i Ukrajina zaokružile teritorije i da bi izgladili odnose koji su se poremetili zbog
    Golodomor-a tj. genocida nad Ukrajincima(3000000 žrtava). To je uradio Hruščov (etnički Rus za neobaveštene). 60 godina kasnije Putler je rešio da je vreme da mu "vrate njegove igračke", pokušao da izleči svoje komplekse i vrati Krim. Šta će biti sa Belgorodskom oblašću, da li će je prepošteni Putler vratiti Ukrajini? Možda neki analitičar zna nešto o tome ili će ignorisati ovo kao i sva ostala ruska zlodela?
  • novosadjan

    10.03.2015 10:42
    sto dalje odavde ne treba ga ni na kafu zvati takvima nije verovati
  • Y

    09.03.2015 19:38
    @Anonimus
    Krim je bio ruski. Krim se izjasnio za prisajedinjenje RU. Krim je važna strateška tačka za RU. Ozbiljni državnici misle unapred, i korake pripremaju unapred. U čemu je problem? Možda u tome što smo navikli da živimo u "državi" koja nije (bila) u stanju da išta preupredi, nego je sve svoje poraze objašnjavala u nazad, vajkala se zbog istih, i nalazila milion opravdanja za to što nas je zadesilo, previđajući samo jedan - svoju kratku pamet!?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Zemljotres u Albaniji

U Albaniji je jutros registrovan zemljotres jačine tri stepena, objavljeno je na sajtu Evropsko-mediteranskog seizmološkog centra (EMSC).

Zašto je uhapšen hrvatski ministar zdravlja?

Kancelarija evropskog javnog tužioca (EPPO) u Hrvatskoj pokrenula je istragu protiv osam osoba, uključujući ministra zdravstva Vilija Beroša i odgovorne osobe dve zagrebačke bolnice.