Profesorka Erika Rozenberg tvrdi da su ti dokumenti njeni, koji uključuju kopije liste spasenih Jevreja.
Šindlerova priča najpoznatija je iz filma Stivena Spilberga "Šindlerova lista", u kome je opisano kako se industrijalac polako okreće od svog cilja, ratnog profiterstva, da spase što je moguće više Jevreja. Zaposliviši jevrejske radnike u fabrici koja je proizvodila dobra potrebna za nemačku ratnu mašineriju, hraneći ih iz sopstvenih fondova i štiteći od snaga SS-a, Šindler je uspeo da spase oko 1.200 Jevreja.
Kada se rat završio, ostao je bez para i živeo od pomoći zahvalnih preživelih Jevreja i jevrejskih organizacija.
Dokumenti o kojima će uskoro raspravljati jerusalimski sud, nađeni su u koferu u jednom stanu koji je pripadao Šindleru, a bio je prenet u kuću prijatelja u Nemačkoj nakon njegove smrti 1974. godine.
Erika Rozenberg, biografkinja i naslednica Šindlerove supruge Emili, tvrdi da su dokumenti njeni, dok Jad Vašem navodi da je to poklon para u čijoj su kući nađeni. Rozenberg i njen advokat tvrde takođe da je Jad Vašem izneo dokumenta iz Nemačke bez dozvole i da je u tome pokušala da ga spreči 1999. godine.
Navodi Jad Vašem su, međutim, drugačiji. "Emili nikada nije pitala za te materijale. Tek nakon njene smrti ih je njena prijateljica Erika Rozenberg tražila", rekla je portparolka muzeja u Jad Vašemu za izraelske medije. "Verujemo da je Šindlerova lista dokument od istorijskog značaja i njeno mesto je u javnosti. Jad Vašem je legalni vlasnik tih dokumenata i u svako doba je postupao otvoreno i javno", saopštio je muzej.
Bivša članica Kneseta, izraelskog parlmenta, a sada predsednica Centra organizacija preživelih u holokaustu, Kolet Avital, tvrdi da Rozenberg mora da dokaže da joj je kofer dat, u protivnom ne može da pobedi u ovom sudskom slučaju. "Moje je mišljenje da je mesto takvim dokumentima u muzeju, a ne u privatnim rukama i da se prodaju na aukcijama. Možda se može naći kompromis kao i u ranijim slučajevima (kao što su ukradena umetnička dela) i ako ona može da dokaže da je zaista vlasnica, da joj se to nadoknadi", rekla je Avital.
Godine 2013. mnogi dokumenti koji su pripadali Šindleru prodati su na aukciji za 122.000 dolara, uključujući i pismo na jednoj strani, koje je on potpisao 22. avgusta 1944, poslatao iz njegove fabrike u Krakovu.
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar