Godinu dana od početka sukoba na istoku Ukrajine

Dve nedelje posle ruskog pripajanja Krima, 6. aprila 2014. proruski pobunjenici zauzeli su sedišta regionalne uprave u Donjecku i tajne službe u Lugansku, na istoku Ukrajine, što je označilo početak pobune protiv Kijeva koja je prerasla u rat.

Pobunujenici su se suprotstavili prozapadnim političarima koji su došli na vlast u Kijevu posle demonstracija koje su dovele do pada proruskog predsednika Viktora Janukoviča. Oni se protive približavanju EU i NATO što žele nove ukrajinske vlasti i kažu da "fašistička hunta" na vlasti u Kijevu ugrožava stanovništvo koje govori ruski na istoku zemlje.

Neki pobunjenici su za federalizaciju zemlje sa velikom autonomijom u okviru Ukrajine, drugi za nezavisnost, dok neki zagovaraju prosto pripajanje Rusiji kao što je bio slučaj sa Krimom. Upravo pripajanje Krima Rusiji izazvalo je najgoru krizu između Rusije i Zapada od kraja hladnog rata.

U pobunjeničkim zonama organizuje se referendum 11. maja i bez iznenađenja većina se izjašnjava za nezavisnost. Kijev i Zapad smatraju referendum nevažećim.

Kijev sredinom aprila pokreće "antiterorističku operaciju" da povrati izgubljene teritorije. Prvi sukobi sa žrtvama događaju se 26. maja na aerodromu kod Donjecka. U Moskvi, Vladimir Putin traži da se smesta obustavi ova kaznena operacija Kijeva, dok Zapad smatra da Moskva nastoji da po svaku cenu spreči Kijev da se približi EU i NATO.

Malo po malo rat se širi na istoku gde separatisti zauzimaju veći deo teritorije naspram neorganizovane ukrajinske vojske.

Kijev i NATO ukazuju da iz Rusije stiže veliki broj borbenih jedinica, oklopnih vozila i topova preko granice koju delom kontrolišu pobunjenici. Moskva ovo demantuje i priznaje samo da se ruski dobrovoljci bore na strani pobunjenika.

U julu Kijev pokreće ofanzivu koja izgleda preokreće odnos snaga, pobunjenici napuštaju svoje uporište Slavjansk i ukrajinska vojska vraća stratešku luku Marijupolj na Azovskom moru.

Malezijski Boing je srušen 17. jula iznad zone gde se vode borbe na istoku Ukrajine. Obe strane odbacuju odgovornost za rušenje letelice u kojoj je poginulo 298 ljudi. Evropljani tada odlučuju da zajedno sa SAD uvedu sankcije Moskvi koja je prećutno optužena da je obezbedila raketu kojom su pobunjenici mogli da sruše avion.

Međutim krajem avgusta separatisti kreću u kontraofanzivu, slabe obruč oko Donjecka i Luganska, prete Marijupolju i nanose veliki poraz Ukrajincima u Ilovajsku, gradu na oko 20 kilometara istočno od Donjecka, gde je ubijeno preko 360 ukrajinskih vojnika a 180 se vodilo kao nestalo.

Posle više meseci diplomatskih napora Kijev i separatisti potpisuju u septembru prošle godine u Minsku sporazum koji predviđa prekid vatre i daje glavne crte političkog rešenja sukoba, sa širom autonomijom za pobunjeničke oblasti. Prekid vatre se međutim ne drži dugo i sukobi se nastavljaju, posebno oko aerodroma u Donjecku koji krajem januara pada u ruke pobunjenika.

U februaru francuski predsednik i nemačka kancelarka, Fransoa Oland i Angela Merkel, ubeđuju Vladimira Putina i ukrajinskog predsednika Petra Porošenka da ponovo potvrde svoju podršku sporazumima iz Minska i proglašava se novi prekid vatre. To nije sprečilo pobunjenike da nekoliko dana kasnije zauzmu grad Debalcevo, strateško mesto između Donjecka i Luganska posle desetak dana sukoba. Od tada je linija fronta zamrznuta i prekid vatre se uglavnom poštuje uz sporadične sukobe.

Sukobljene strane sada uglavnom poštuju primirje potpisano u februaru, usprkos sporadičnim okršajima.